Шаблон:ИЧ-Аспирин

С Википедије, слободне енциклопедије
Тродимензионални модел аспирина
Тродимензионални модел аспирина

Аспирин или ацетилсалицилна киселина (лат. Acidum acetylsalicylicum) лек је из породице салицилата, који се често користи против блажих болова, као антипиретик (против грознице), и против запаљења. У малим дозама делује као антикоагуланс (спречава згрушавање крви), па се користи у секундарној превенцији инфаркта миокарда. Аспирин је један од најсвестранијих лекова у медицини и један од најстаријих (прва употреба лекова сличних аспирину забележена је у античкој Грчкој). Почетни материјал потребан за синтезу аспирина — салицилна киселина — релативно је јефтин, јер се може добити процесом карбоксилације фенола са угљен-диоксидом. У индустријској производњи аспирина најчешће се користи процес естерификације.

Име аспирин је сковала немачка компанија Бајер. У неким земљама се ово име користи као име за лек, а не као заштићено име. У земљама у којима је аспирин и даље заштићeно име, користи се скраћеница ASA (енгл. acetylsalicylic acid), ASS (нем. Acetylsalicylsäure) или AAS (шп. ácido acetilsalicílico). У земљама бивше Југославије лек је познат и као андол. Аспирин се може наћи у више од 100 комерцијалних лекова широм света (анацин, ексцедрин, корицидин, мидол итд.). Иако је раније аспирин чинио више од 90 % целокупног тржишта комерцијалних аналгетика, данас се поред њега све више могу наћи лекови на бази ацетаминофена (40 %), ибупрофена (26 %) и напроксена (6 %). Данас је аспирин још увек један од најраспрострањенијих лекова у свету, са отприлике 40.000 тона потрошње сваке године.