Шербет
Шербет (или шербе) је топло освежавајуће безалкохолно које није чај али подсећа на чај или медовину. Прави се тако што се печени шећер прелије хладном водом, а затим кува док не проври.[1] Распрострањен је у западној и јужној Азији и тамо је популарно безалкохолно пиће припремљено од воћа или латица цвећа. Сладак је и послужује се хладан.[2]
Етимологија[уреди | уреди извор]
Сам назив потиче од турске речи şerbet која води порекло од персијске (شربت) sharbat. Оба појма потичу из арапског (شربة) sharba што значи пиће изведено од глагола شرب shariba пити.[1]
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Шербет је у наше крајеве дошао из арапских земаља и Турске. Долази из Јужне и Западне Азије. Овај напитак користи се поред поменутих земаља и у Србији, Бугарској, Македонији и Босни и Херцеговини.
Песник Бајрон је 1813. године, приликом посете Истанбулу, помињао пиће шербет.[3]
Турска[уреди | уреди извор]
Отомански Турци пили су шербет пре и за време сваког јела. Чак и данас се у неким ресторанима у Истанбулу сервира шербет са многим традиционалним отоманским јелима. Шербет игра важну улогу у породичном животу у Турској. Нарочито је познат шербет од руже.[4]
Иран[уреди | уреди извор]
У Ирану шербет се прави чешће са ароматичним биљкама него воћем.[4]
Египат[уреди | уреди извор]
У Египту се најчешће пије шербет са водом и шећером. Највише је цењен шербет са љубичицом и прави се гњечењем љубучастих цветића додатих у воду и шећер.[4]
Србија[уреди | уреди извор]
У Србији шербет се прави од карамелизованог шећера са водом или млеком.[5]
Примена[уреди | уреди извор]
Шербет се користи као напитак који може да се пије и топао и хладан. Користи се и у медицинске сврхе кад је грло надражено и за спречавање кашља.[5] Шербеџија је особа која продаје шербет из великог, карактеристичног бокала.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Клајн, Иван; Шипка, Милан (2006). Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј. стр. 1473.
- ^ Afshin, Molavi (2002). Persian Pilgrimages: Journeys Across Iran. W. W. Norton & Company. стр. 113.
- ^ „Scorching hot day”. Telegraf. Приступљено 26. 1. 2018.
- ^ а б в „Прво безалкохолно пиће у свету”. Juliette Rossant. Приступљено 26. 1. 2018.
- ^ а б „Како направити карамел млеко”. Какопедија. Приступљено 27. 1. 2018.