Штулац (Лебане)

Штулац
Штулац;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Лебане
Становништво
— 2011.	279
Географске карактеристике
Координате	42° 56′ 02″ С; 21° 40′ 23″ И / 42.9339° С; 21.6731° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	376 m
	Штулац Штулац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	016
Регистарска ознака	LB

Штулац је насеље у Србији у општини Лебане у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 279 становника (према попису из 2002. било је 370 становника).

Историја[уреди | уреди извор]

У близини села Штулац налази се познати рановизантијски локалитет Царичин град (Јустинијана Прима). Североисточно од Царичиног града, поред штулачког сеоског гробља, налазила се и још једна, знатно мања рановизантијска тврђава, чији су остаци пронађени на месту каснијег подизања цркве Светог Илије. Због свог четвороугаоног облика и близине Царичином граду, поједини истраживачи су указали на могућност да се управо на тој локацији налазио Таурисион, родно место цара Јустинијана I (527-565), које је описао историчар Прокопије, а тим поводом је указано и на потребу за предузимањем додатих археолошких истраживања.^[1]^[2]^[3]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Штулац живи 290 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,9 година (44,0 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 131 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	768
1953.	782
1961.	786
1971.	735
1981.	626
1991.	490	490
2002.	370	374
2011.	279

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	313	84,59%
Роми	54	14,59%
Руси	1	0,27%
Македонци	1	0,27%
Буњевци	1	0,27%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	0	7
80+	5	5
75—79	5	11
70—74	15	12
65—69	19	21
60—64	17	13
55—59	10	15
50—54	10	14
45—49	14	9
40—44	6	7
35—39	14	4
30—34	10	8
25—29	11	9
20—24	6	5
15—19	10	9
10—14	13	10
5—9	12	18
0—4	5	11
Просек :	44,0	43,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	113	121	137	154	156	156	131

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	25	49	20	17	5	12	2	1	0	0	2,82

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	152	28	105	15	4
Женски	149	12	104	25	8
УКУПНО	301	40	209	40	12

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	88	66	0	0	4
Женски	79	69	0	0	2
УКУПНО	167	135	0	0	6
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	9	6	0	0
Женски	0	0	5	0	0
УКУПНО	0	9	11	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	0	0	2	0
Женски	1	0	0	2	0
УКУПНО	2	0	0	4	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0

Референце[уреди | уреди извор]

^ Ерцеговић-Павловић & Костић 1988, стр. 43.
^ Stamenković 2013, стр. 133-134.
^ Ivanišević, Bugarski & Stamenković 2019, стр. 297-316.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Дероко, Александар; Радојчић, Светозар (1950). „Византиске старине у Јабланици и Пустој Реци” (PDF). Старинар. 1: 175—181.
Ерцеговић-Павловић, Славенка; Костић, Десанка (1988). Археолошки споменици и налазишта лесковачког краја. Београд; Лесковац: Археолошки институт; Народни музеј.
Ivanišević, Vujadin; Bugarski, Ivan; Stamenković, Aleksandar (2019). „The Outer Forts of Caričin Grad: Visualisation of Digital Terrain Models and Interpretation” (PDF). Старинар. 69: 297—316.
Кондић, Владимир; Поповић, Владислав (1977). Царичин град: Утврђено насеље у византијском Илирику. Београд: САНУ.
Милинковић, Михаило (2015). Рановизантијска насеља у Србији и њеном окружењу. Београд: Досије студио.
Stamenković, Sonja (2013). Rimsko nasleđe u Leskovačkoj kotlini. Beograd: Arheološki institut.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[FOOTNOTEЕрцеговић-ПавловићКостић198843-1] Ерцеговић-Павловић & Костић 1988, стр. 43.

[FOOTNOTEStamenković2013133-134-2] Stamenković 2013, стр. 133-134.

[FOOTNOTEIvaniševićBugarskiStamenković2019297-316-3] Ivanišević, Bugarski & Stamenković 2019, стр. 297-316.

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]