Општина Лебане
| Општина Лебане | |
|---|---|
 Грб | |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Јабланички |
| Седиште | Лебане |
| Становништво | |
| Становништво |  18.119 (2022)
|
| Густина насељености | 65,28 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Површина | 337 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Председник општине | Иван Богдановић (СНС) |
| Поштански број | 16230 |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LB |
| Веб-сајт | www |
Општина Лебане је територијална јединица која се налази на југу Србије и припада Јабланичком управном округу. Средиште је градско насеље Лебане. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 18.119 становника[1] (према попису из 2011. било је 22.000 становника).[2]
Географија[уреди | уреди извор]
Општина Лебане се граничи на северу са општином Бојник, југу са општином Косовска Каменица, западу са општином Медвеђа и истоку са градом Лесковцем. Обухвата делове који припадају горњем делу слива Јабланице и Лесковачкој котлини. У рељефу се издвајају Лесковачка котлина и брдско-планински део. Као последица неуједначеног хидролошког режима лети река пресушује, па је позната као највећа сушица у Србији. Општину Лебане карактерише умереноконтинентална клима, са умерено хладним зимама и топлим и сувим летима. Јануар је са средњом температуром од -0,3 °C најхладнији, док је јул са 20 °C најтоплији месец у години. Средња годишња температура износи 10,2 °C. У зимским месецима је, због ниских температура, највећа релативна влажност ваздуха, док је најмања у августу. Просечна висина падавина у вегетацијском периоду је 349 мм. Најчешће дувају ветрови из северног правца, нарочито зими, а током пролећа је чест и топли јужни ветар који делује повољно на развој вегетације.
Историја[уреди | уреди извор]
На простору општине постојале су људске заједнице од праисторије. Лебане је основано 1878. године на реци Јабланици, поред истоименог села. До развоја насеља долази тек када је постало седиште Јабланичког среза. Било је познато по две тополе, обима око 10 метара, и три велика орахова дрвета која су расла код пешачког моста. У периоду између два светска рата Лебане је остало на нивоу сеоске варошице, са малим бројем становника. Године 1976. десила се катастрофална поплава у којој су изгубљена два живота, а материјална штета је била велика. Захваљујући финансијској помоћи, у Лебану долази до брже индустријализације и варош се брже развија.[3]
Царичин град[уреди | уреди извор]
На 7 km од Лебана и 30 km југозападно од Лесковца, на благим падинама које се спуштају од планине Радан ка Лесковачкој котлини, налази се један од најзначајнијих археолошких локалитета у Србији, познат у народу као Царичин град. Импресивни остаци рановизантијског града, које највећи број истраживача идентификује са Јустинијаном Примом, задужбином једног од највећих византијских царев Јустинијана I. Истраживања су започета 1912. године, и изнета су на светлост дана четири прстена бедема, осам базилика, бројне јавне објекте, терме, централни трг, широке улице и портике, аквадукт, велику цистерну, водени торањ, развијену водоводну и канализациону мрежу, брану са језером, занатске пећи, као и мрежу фортификација у његовој непосредној близини. Урбана структура града представљала је мешавину хеленистичке традиције, римског наслеђа и рановизантијског поимања града. Ужи простор града, површине око 7,5 хектара, чине три архитектонске целине, брањене моћним каменим бедемима, грађеним техником opus mixtum: Акропољ, Горњи град и Доњи град. Ван града, на благим падимама, простире се широко подграђе, површине око 20 хектара, заштићено палисадом. Градском ареалу, припада и занатски центар, смештен у подножју града.[4]
- Царичин град
-
-
-
-
-
.JPG)
Насељена места[уреди | уреди извор]
Општина Лебане има површину 337 km² и обухвата 39 насељена места.[5]
Демографија[уреди | уреди извор]
Према попису становништва из 2011. године на територији општине Лебане је живело 22.000 становника. Општина је углавном насељена Србима који чине 92,7% становништва,[6] затим следе Роми који чине 5,7% становништва.[7] У верском погледу 20.814 становника је православне вероисповести, следе протестанти којих је 51,[8] 565 становника се није изјаснило.[9] Српски је матерњи језик 20.796 грађана,[10] следи ромски који је матерњи 939 грађана.[11]
Општинска власт[уреди | уреди извор]
Председништво чине председник општине, заменик председника општине, председник скупштине општине, заменик председника скупштине општине и начелник општинске управе.[14]
Општинско веће је извршни орган и њега чине председник општине, заменик председника општине, као и 11 чланова Општинског већа. Председник општине је председник Општинског већа. Општинско веће има следеће функције:
- предлаже Статут, буџет и друге одлуке и акте које доноси Скупштина
- непосредно извршава и стара се о извршавању одлука и других аката Скупштине општине
- доноси одлуку о привременом финансирању у случају да Скупштина општине не донесе буџет пре почетка фискалне године
- врши надзор над радом Општинске управе, поништава или укида акте Општинске управе који нису у сагласности са законом, Статутом и другим општим актом или одлуком које доноси Скупштина општине
- решава у управном поступку у другом степену о правима и обавезама грађана, предузећа и установа и других организација у управним стварима из надлежности општине
- стара се о извршавању поверених надлежности из оквира права и дужности Републике Србије
- поставља и разрешава начелника општинске управе
- образује радна тела за обављање послова из своје надлежности
- доноси Пословник о раду[15]
Општинска управа је посебан орган општине која је надлежна да припрема нацрте прописа и других аката које доноси скупштина општине, председник општине и општинско веће, извршава одлуке и друге акте скупштине, предсдника општине и општинског већа, решава у управном поступку у првом степену о правима и обавезама грађана, предузећа и установа и других организација у управним стварима из надлежности општине, врши управни надзор над извршавањем прописа и других општих аката скупштине, извршава законе и друге прописе чије је извршавање поверено општини и обавља стручне послове које утврди скупштина, председник општине и општинско веће. Акт о организацији општинске управе доноси скупштина општине, на предлог општинског већа, а општинском управом руководи начелник општинске управе. Начелник општинске управе се на основу јавног конкурса поставља на период од пет година. Начелник за свој рад и за рад управе одговара скупштини општине и општинском већу. Начелник, уз сагласност општинског већа, доноси акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у општинској управи.[16]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ „Лебане - општина”. agromedia.rs.
- ^ „Царичин град”. ai.ac.rs. Архивирано из оригинала 14. 05. 2018. г. Приступљено 14. 05. 2018.
- ^ Гавриловић 2017, стр. 20.
- ^ Гавриловић 2017, стр. 66.
- ^ Гавриловић 2017, стр. 67.
- ^ Гавриловић 2017, стр. 74.
- ^ Гавриловић 2017, стр. 75.
- ^ Гавриловић 2017, стр. 82.
- ^ Гавриловић 2017, стр. 83.
- ^ Национална припадност (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2012.
- ^ а б Вероисповест, матерњи језик и национална припадност (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2013.
- ^ „Председништво”. lebane.org.rs. Архивирано из оригинала 15. 05. 2018. г. Приступљено 14. 05. 2018.
- ^ „Општинско веће”. lebane.org.rs.
- ^ „Општинска управа”. lebane.org.rs.
Литература[уреди | уреди извор]
- Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- Гавриловић, Душан (2017). Општине и региони у Републици Србији, 2017. Београд: Републички завод за статистику.
