Папкари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Папкари
Историја групе: доњи Еоцен — данас
жирафе (Giraffa camelopardalis)
жирафе (Giraffa camelopardalis)
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
инфракласа: Eutheria
надред: Laurasiatheria
ред: Artiodactyla
Owen, 1848
фамилије

видети у тексту

Екологија таксона

Папкари (Artiodactyla) су велики ред сисара унгулата који имају паран број прстију на ногама („папци"), као и карактеристичну грађу костију скочног зглоба[1]. У папкаре убрајамо свиње, нилске коње, камиле и преживаре (међу којима су најбројнија група шупљорога говеда). Ред папкара обухвата око 220 савремних врста, које насељавају све континенте (у Аустралију су их унели људи)[2].

Филогенија и систематика папкара[уреди]

Слично већини сисарских редова, папкари се на еволуционој сцени појављују током доњег (раног) Еоцена, пре око 24 милиона година. Најранији представници су били ситни и кратконоги, а хранили су се биљном храном. До краја Еоцена већ су се одвојиле три групе, које и данас живе — Suina (свиње), Tylopoda (камиле и ламе) и Ruminantia (преживари). Паралелно са развојем ових група папкара, адаптивну радијацију и енормно проширење ареаламиоцену) доживела је и једна фамилија биљака — траве (Poaceae). Траве су услед карактеристичне грађе листа тешко сварљиве, и само код преживара је постојао сложен систем за варење који их је лако могао варити. Специфичан систем за варење омогућио је папкарима да преузму бројношћу и разноврсношћу доминацију међу копненим биљоједима. Познати миоценски родови папкара су Ampelomeryx, Tauromeryx и Triceromeryx.

Схватање филогенетских односа међу папкарима и односа папкара са осталим сисарским групама мењало се током година, услед нагомилавања нових информација (нови фосилни налази, молекуларна систематика). Положај овог реда у оквиру групе унгулатних сисара је данас ван сумње, али се последњих година дискусије воде о томе да ли је ред папкара сестринска група реду китова (у групи Cetartiodactyla), или су китови еволуирали од неке групе папкара[3][4][5] — предака нилских коња[6] (ово мишљење чини ред папкара парафилетским).

Следећа класификациона схема дата је по ауторима McKenna & Bell (1997)[7] и списку савремених фамилија које су дали Wilson & Reeder (2005)[8].

ред Artiodactyla — папкари
подред Suina
фамилија † Choeropotamidae
фамилија † Entelodontidae
фамилија † Sanitheriidae
фамилија Suidae — свиње (19 савремених врста)
фамилија Tayassuidaeпекари (4 савремене врсте)
подред Tylopoda
фамилија † Agriochoeridae
фамилија † Anoplotheriidae
фамилија † Cainotheriidae
фамилија Camelidae — камиле и ламе (4 савремене врсте)
фамилија † Cebochoeridae
фамилија † Dichobunidae
фамилија † Helohyidae
фамилија † Merycoidodontidae
фамилија † Oromerycidae
фамилија † Protoceratidae
фамилија † Xiphodontidae
подред Cetancodonta
фамилија †Anthracotheriidae
фамилија Hippopotamidae — нилски коњи (2 савремене врсте)
фамилија †Raoellidae
подред Ruminantia
инфраред Pecora
фамилија Antilocapridaeпронгхорн антилопе (2 савремене врсте)
фамилија Bovidae — шупљорога говеда : говеда, овце, козе, антилопе (135 савремених врста)
фамилија Cervidaeјелени (49 савремених врста)
фамилија † Climacoceratidae
фамилија † Gelocidae
фамилија Giraffidaeжирафа и окапи (2 савремене врсте)
фамилија † Hoplitomerycidae
фамилија Moschidae - мошусни јелени (4 савремене врсте)
фамилија † Palaeomerycidae
инфраред Tragulina
фамилија † Amphimerycidae
фамилија † Archaeomerycidae
фамилија † Hypertragulidae
фамилија † Leptomerycidae
фамилија † Lophiomerycidae
фамилија † Praetragulidae
фамилија † Prodremotheriidae
фамилија Tragulidae (6 савремених врста)

Референце[уреди]

  1. ^ Savage, R. J. G. & Long, M. R. (1986). Mammal Evolution: an illustrated guide. New York: Facts on File. стр. 208. ISBN 0-8160-1194-X. 
  2. ^ Pough, F. W., Janis, C. M. & Heiser, J. B. (2005) [1979]. „Major Lineages of Mammals“. Vertebrate Life (7th edition ed.). Pearson. стр. 539. ISBN 0-13-127836-3. 
  3. ^ Boisserie, Jean-Renaud; Lihoreau, F. & Brunet, M. (February 2005). „The position of Hippopotamidae within Cetartiodactyla“. Proceedings of the National Academy of Sciences 102 (5): 1537-1541. DOI:10.1073/pnas.0409518102. PMID 15677331 Приступљено 9. 6. 2007.. 
  4. ^ „Scientists find missing link between the dolphin, whale and its closest relative, the hippo“. Science News Daily. 25. 1. 2005. Приступљено 18. 6. 2007.. 
  5. ^ Gatesy, J.. „More DNA support for a Cetacea/Hippopotamidae clade: the blood-clotting protein gene gamma-fibrinogen“. Molecular Biology and Evolution 14: 537-543. PMID 9159931. 
  6. ^ Ursing, B. M.; Arnason, U. (1998). „Analyses of mitochondrial genomes strongly support a hippopotamus-whale clade“. Proceedings of the Royal Society 265 (1412): 2251. DOI:10.1098/rspb.1998.0567. 
  7. ^ McKenna, M. C. & Bell, S. K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-11013-8. 
  8. ^ Wilson, D. E. & Reeder, D. M., ed. Mammal Species of the World (3rd edition ed.). Johns Hopkins University Press. стр. 111-184. ISBN 0-8018-8221-4. 

Литература[уреди]

  • Savage, R. J. G. & Long, M. R. (1986). Mammal Evolution: an illustrated guide. New York: Facts on File. стр. 208. ISBN 0-8160-1194-X. 
  • Pough, F. W., Janis, C. M. & Heiser, J. B. (2005) [1979]. „Major Lineages of Mammals“. Vertebrate Life (7th edition ed.). Pearson. стр. 539. ISBN 0-13-127836-3. 
  • McKenna, M. C. & Bell, S. K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-11013-8. 
  • Wilson, D. E. & Reeder, D. M., ed. Mammal Species of the World (3rd edition ed.). Johns Hopkins University Press. стр. 111-184. ISBN 0-8018-8221-4. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :