Папкари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Папкари
Историја групе: доњи Еоцен — данас
жирафе (Giraffa camelopardalis)
жирафе (Giraffa camelopardalis)
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
инфракласа: Eutheria
надред: Laurasiatheria
ред: Artiodactyla
Owen, 1848
породице

видети у тексту

Екологија таксона

Папкари (Artiodactyla) су велики ред сисара унгулата који имају паран број прстију на ногама („папци"), као и карактеристичну грађу костију скочног зглоба[1]. У папкаре убрајамо свиње, нилске коње, камиле и преживаре (међу којима су најбројнија група шупљорога говеда). Ред папкара обухвата око 220 савремних врста, које насељавају све континенте (у Аустралију су их унели људи)[2].

Филогенија и систематика папкара[уреди]

Слично већини сисарских редова, папкари се на еволуционој сцени појављују током доњег (раног) Еоцена, пре око 24 милиона година. Најранији представници су били ситни и кратконоги, а хранили су се биљном храном. До краја Еоцена већ су се одвојиле три групе, које и данас живе — Suina (свиње), Tylopoda (камиле и ламе) и Ruminantia (преживари). Паралелно са развојем ових група папкара, адаптивну радијацију и енормно проширење ареаламиоцену) доживела је и једна породица биљака — траве (Poaceae). Траве су услед карактеристичне грађе листа тешко сварљиве, и само код преживара је постојао сложен систем за варење који их је лако могао варити. Специфичан систем за варење омогућио је папкарима да преузму бројношћу и разноврсношћу доминацију међу копненим биљоједима. Познати миоценски родови папкара су Ampelomeryx, Tauromeryx и Triceromeryx.

Схватање филогенетских односа међу папкарима и односа папкара са осталим сисарским групама мењало се током година, услед нагомилавања нових информација (нови фосилни налази, молекуларна систематика). Положај овог реда у оквиру групе унгулатних сисара је данас ван сумње, али се последњих година дискусије воде о томе да ли је ред папкара сестринска група реду китова (у групи Cetartiodactyla), или су китови еволуирали од неке групе папкара[3][4][5] — предака нилских коња[6] (ово мишљење чини ред папкара парафилетским).

Следећа класификациона схема дата је по ауторима McKenna & Bell (1997)[7] и списку савремених породица које су дали Wilson & Reeder (2005)[8].

ред Artiodactyla — папкари
подред Suina
породица † Choeropotamidae
породица † Entelodontidae
породица † Sanitheriidae
породица Suidae — свиње (19 савремених врста)
породица Tayassuidaeпекари (4 савремене врсте)
подред Tylopoda
породица † Agriochoeridae
породица † Anoplotheriidae
породица † Cainotheriidae
породица Camelidae — камиле и ламе (4 савремене врсте)
породица † Cebochoeridae
породица † Dichobunidae
породица † Helohyidae
породица † Merycoidodontidae
породица † Oromerycidae
породица † Protoceratidae
породица † Xiphodontidae
подред Cetancodonta
породица †Anthracotheriidae
породица Hippopotamidae — нилски коњи (2 савремене врсте)
породица †Raoellidae
подред Ruminantia
инфраред Pecora
породица Antilocapridaeпронгхорн антилопе (2 савремене врсте)
породица Bovidae — шупљорога говеда : говеда, овце, козе, антилопе (135 савремених врста)
породица Cervidaeјелени (49 савремених врста)
породица † Climacoceratidae
породица † Gelocidae
породица Giraffidaeжирафа и окапи (2 савремене врсте)
породица † Hoplitomerycidae
породица Moschidae - мошусни јелени (4 савремене врсте)
породица † Palaeomerycidae
инфраред Tragulina
породица † Amphimerycidae
породица † Archaeomerycidae
породица † Hypertragulidae
породица † Leptomerycidae
породица † Lophiomerycidae
породица † Praetragulidae
породица † Prodremotheriidae
породица Tragulidae (6 савремених врста)

Референце[уреди]

  1. Savage, R. J. G. & Long, M. R. (1986). Mammal Evolution: an illustrated guide. New York: Facts on File. стр. 208. ISBN 0-8160-1194-X. 
  2. Pough, F. W., Janis, C. M. & Heiser, J. B. (2005) [1979]. „Major Lineages of Mammals“. Vertebrate Life (7th edition ed.). Pearson. стр. 539. ISBN 0-13-127836-3. 
  3. Boisserie, Jean-Renaud; Lihoreau, F. & Brunet, M. (February 2005). „The position of Hippopotamidae within Cetartiodactyla“. Proceedings of the National Academy of Sciences 102 (5): 1537-1541. DOI:10.1073/pnas.0409518102. PMID 15677331 Приступљено 9. 6. 2007.. 
  4. „Scientists find missing link between the dolphin, whale and its closest relative, the hippo“. Science News Daily. 25. 1. 2005. Приступљено 18. 6. 2007.. 
  5. Gatesy, J.. „More DNA support for a Cetacea/Hippopotamidae clade: the blood-clotting protein gene gamma-fibrinogen“. Molecular Biology and Evolution 14: 537-543. PMID 9159931. 
  6. Ursing, B. M.; Arnason, U. (1998). „Analyses of mitochondrial genomes strongly support a hippopotamus-whale clade“. Proceedings of the Royal Society 265 (1412): 2251. DOI:10.1098/rspb.1998.0567. 
  7. McKenna, M. C. & Bell, S. K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-11013-8. 
  8. Wilson, D. E. & Reeder, D. M., ed. Mammal Species of the World (3rd edition ed.). Johns Hopkins University Press. стр. 111-184. ISBN 0-8018-8221-4. 

Литература[уреди]

  • Savage, R. J. G. & Long, M. R. (1986). Mammal Evolution: an illustrated guide. New York: Facts on File. стр. 208. ISBN 0-8160-1194-X. 
  • Pough, F. W., Janis, C. M. & Heiser, J. B. (2005) [1979]. „Major Lineages of Mammals“. Vertebrate Life (7th edition ed.). Pearson. стр. 539. ISBN 0-13-127836-3. 
  • McKenna, M. C. & Bell, S. K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-11013-8. 
  • Wilson, D. E. & Reeder, D. M., ed. Mammal Species of the World (3rd edition ed.). Johns Hopkins University Press. стр. 111-184. ISBN 0-8018-8221-4. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :