Папкари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Папкари
Историја групе: доњи Еоцен — данас
жирафе (Giraffa camelopardalis)
жирафе (Giraffa camelopardalis)
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
инфракласа: Eutheria
надред: Laurasiatheria
ред: Artiodactyla
Owen, 1848
фамилије

видети у тексту

Екологија таксона

Папкари (Artiodactyla) су велики ред сисара унгулата који имају паран број прстију на ногама („папци"), као и карактеристичну грађу костију скочног зглоба[1]. У папкаре убрајамо свиње, нилске коње, камиле и преживаре (међу којима су најбројнија група шупљорога говеда). Ред папкара обухвата око 220 савремних врста, које насељавају све континенте (у Аустралију су их унели људи)[2].

Филогенија и систематика папкара[уреди]

Слично већини сисарских редова, папкари се на еволуционој сцени појављују током доњег (раног) Еоцена, пре око 24 милиона година. Најранији представници су били ситни и кратконоги, а хранили су се биљном храном. До краја Еоцена већ су се одвојиле три групе, које и данас живе — Suina (свиње), Tylopoda (камиле и ламе) и Ruminantia (преживари). Паралелно са развојем ових група папкара, адаптивну радијацију и енормно проширење ареаламиоцену) доживела је и једна фамилија биљака — траве (Poaceae). Траве су услед карактеристичне грађе листа тешко сварљиве, и само код преживара је постојао сложен систем за варење који их је лако могао варити. Специфичан систем за варење омогућио је папкарима да преузму бројношћу и разноврсношћу доминацију међу копненим биљоједима. Познати миоценски родови папкара су Ampelomeryx, Tauromeryx и Triceromeryx.

Схватање филогенетских односа међу папкарима и односа папкара са осталим сисарским групама мењало се током година, услед нагомилавања нових информација (нови фосилни налази, молекуларна систематика). Положај овог реда у оквиру групе унгулатних сисара је данас ван сумње, али се последњих година дискусије воде о томе да ли је ред папкара сестринска група реду китова (у групи Cetartiodactyla), или су китови еволуирали од неке групе папкара[3][4][5] — предака нилских коња[6] (ово мишљење чини ред папкара парафилетским).

Следећа класификациона схема дата је по ауторима McKenna & Bell (1997)[7] и списку савремених фамилија које су дали Wilson & Reeder (2005)[8].

ред Artiodactyla — папкари
подред Suina
фамилија † Choeropotamidae
фамилија † Entelodontidae
фамилија † Sanitheriidae
фамилија Suidae — свиње (19 савремених врста)
фамилија Tayassuidaeпекари (4 савремене врсте)
подред Tylopoda
фамилија † Agriochoeridae
фамилија † Anoplotheriidae
фамилија † Cainotheriidae
фамилија Camelidae — камиле и ламе (4 савремене врсте)
фамилија † Cebochoeridae
фамилија † Dichobunidae
фамилија † Helohyidae
фамилија † Merycoidodontidae
фамилија † Oromerycidae
фамилија † Protoceratidae
фамилија † Xiphodontidae
подред Cetancodonta
фамилија †Anthracotheriidae
фамилија Hippopotamidae — нилски коњи (2 савремене врсте)
фамилија †Raoellidae
подред Ruminantia
инфраред Pecora
фамилија Antilocapridaeпронгхорн антилопе (2 савремене врсте)
фамилија Bovidae — шупљорога говеда : говеда, овце, козе, антилопе (135 савремених врста)
фамилија Cervidaeјелени (49 савремених врста)
фамилија † Climacoceratidae
фамилија † Gelocidae
фамилија Giraffidaeжирафа и окапи (2 савремене врсте)
фамилија † Hoplitomerycidae
фамилија Moschidae - мошусни јелени (4 савремене врсте)
фамилија † Palaeomerycidae
инфраред Tragulina
фамилија † Amphimerycidae
фамилија † Archaeomerycidae
фамилија † Hypertragulidae
фамилија † Leptomerycidae
фамилија † Lophiomerycidae
фамилија † Praetragulidae
фамилија † Prodremotheriidae
фамилија Tragulidae (6 савремених врста)

Референце[уреди]

  1. Savage, R. J. G. & Long, M. R. (1986). Mammal Evolution: an illustrated guide. New York: Facts on File. стр. 208. ISBN 0-8160-1194-X. 
  2. Pough, F. W., Janis, C. M. & Heiser, J. B. (2005) [1979]. „Major Lineages of Mammals“. Vertebrate Life (7th edition ed.). Pearson. стр. 539. ISBN 0-13-127836-3. 
  3. Boisserie, Jean-Renaud; Lihoreau, F. & Brunet, M. (February 2005). „The position of Hippopotamidae within Cetartiodactyla“. Proceedings of the National Academy of Sciences 102 (5): 1537-1541. DOI:10.1073/pnas.0409518102. PMID 15677331 Приступљено 9. 6. 2007.. 
  4. „Scientists find missing link between the dolphin, whale and its closest relative, the hippo“. Science News Daily. 25. 1. 2005. Приступљено 18. 6. 2007.. 
  5. Gatesy, J.. „More DNA support for a Cetacea/Hippopotamidae clade: the blood-clotting protein gene gamma-fibrinogen“. Molecular Biology and Evolution 14: 537-543. PMID 9159931. 
  6. Ursing, B. M.; Arnason, U. (1998). „Analyses of mitochondrial genomes strongly support a hippopotamus-whale clade“. Proceedings of the Royal Society 265 (1412): 2251. DOI:10.1098/rspb.1998.0567. 
  7. McKenna, M. C. & Bell, S. K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-11013-8. 
  8. Wilson, D. E. & Reeder, D. M., ed. Mammal Species of the World (3rd edition ed.). Johns Hopkins University Press. стр. 111-184. ISBN 0-8018-8221-4. 

Литература[уреди]

  • Savage, R. J. G. & Long, M. R. (1986). Mammal Evolution: an illustrated guide. New York: Facts on File. стр. 208. ISBN 0-8160-1194-X. 
  • Pough, F. W., Janis, C. M. & Heiser, J. B. (2005) [1979]. „Major Lineages of Mammals“. Vertebrate Life (7th edition ed.). Pearson. стр. 539. ISBN 0-13-127836-3. 
  • McKenna, M. C. & Bell, S. K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-11013-8. 
  • Wilson, D. E. & Reeder, D. M., ed. Mammal Species of the World (3rd edition ed.). Johns Hopkins University Press. стр. 111-184. ISBN 0-8018-8221-4. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :