Incident u Hramu

Из Википедије, слободне енциклопедије
Aleksandar Andrejevič Ivanov, Izgon trgovaca iz Hrama.

Incident u Hramu se odnosi na nerede u jerusalimskom Hramu koje su za jevrejski praznik Pashu (heb. Pesah) oko 30. godine naše ere izazvali Isus i njegovi učenici.

Ovaj incident je u hrišćanskoj tradiciji poznat kao izgon trgovaca iz Hrama, i opisan je u sva četiri jevanđelja Novog zaveta. Pojavljuje se pri kraju tri sinoptička jevanđelja[1] i pri početku u Jovanovom jevanđelju.[2] U sinoptičkim jevanđeljima, incident u Hramu neposredno prethodi Isusovom pogubljenju, zbog čega mnogi naučnici povezuju ovaj događaj sa njegovim hapšenjem i razapinjanjem.

Pozadina[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Istorijski Isus
Ulazak Hrista u Jerisalem, pravoslavna ikona.

Nakon smrti kralja Heroda Velikog (vladao od 37. do 4. pne.[3]) Rimljani su podelili jevrejsko kraljevstvo između njegovih sinova, te je Herod Antipa vladao Galilejom ali ne i Judejom, koja je postala zasebna rimska provincija.[3] Jevrejska teritorija je bila pod vlašću Rimskog carstva, ali među Jevrejima je postojala jaka nada povratka nezavisnosti i dolaska očekivanog mesije.

Isus je sa svojim sledbenicima krenuo iz Galileje na pashu u nekadašnju prestonicu Davidovog carstva, grad Jerusalim u Judeji. Najverovatnije s proleća 30. godine naše ere, Isus stiže u Jerusalim za vreme praznika Pashe, kojim se obeležava oslobođenje Jevreja iz egipatskog ropstva[4] i kada su političke i verske prilike u gradu bile veoma napete.[5] Jerusalim je u vreme praznika pashe bio krcat hodočasnicima, kojih je prema nekim procenama bilo između 300,000 i 400,000.[6] Isus je simbolično na magarcu ušao u Jerusalim, moguće kao kontrast trijumfalnom ulasku rimskog cara, ili kao ispunjenje Zaharijinog proročanstva (pošto se hrišćanski spisi eksplicitno pozivaju na Zahariju, neki misle da su ti detalji umetnuti[7]). Kada je ušao u grad, Isus je tvrdio da autoritet koji pronosi dolazi od Boga, te su ga neki prepoznali kao mesiju, dugo iščekivanog oslobodioca.[4]

Neredi u Hramu[уреди]

Isus je propovedao u Jerusalimu, i izazvao nemire u velelepnom Herodov hramu.[7] Područje u pitanju je verovatno Dvorište naroda (gentiles), mesto u masivnom hramovnom kompleksu određeno za kupovinu žrtvenih životinja, gde su jevrejski hodočasnici iz drugih oblasti menjali grčke i rimske valute za lokalni jevrejski novac, jedini važeći u hramovnim ceremonijama. Dvorište hrama je bilo ispunjeno životinjama koje su prodavane za žrtvovanje i stolovima za menjanje novca. Prema navodima jevanđelja, Isus je bičem isterao menjače novca i prodavce životinja iz hrama, zajedno sa ovcama i govedima, isprevrtao stolove i prosuo novac. Isus je sa svojim pristalicama zaveo embargo na svu robu koju su pronosili kroz Hram, poremetivši tokove profitabilne trgovine koja se tamo odvijala tokom hodočašća.[4]

Jevanđelje po Marku prenosi sledeće (i ostala sinoptička jevanđelja daju gotovo istovetnu priču):

Maketa Herodovog hrama u Jerusalimu.

I dođoše u Jerusalim. I ušavši u hram poče izgoniti one koji prodavahu i kupovahu u hramu, te ispremeta stolove menjača novca i klupe prodavaca golubova, i ne dozvoljavaše da ko pronese kakav sud kroz hram. I učaše i govoraše im: nije li napisano: »Dom moj zvaće se dom molitve za sve narode«; a vi ste od njega napravili razbojničku pećinu.

Jevanđelje po Marku, 11:15-16 (prevod Emilijan Čarnić)

Jevanđelje po Jovanu prenosi sličnu priču. Isus je opisan kako bičem ljutito isteruje prodavce kritikujući ih zbog pretvaranja hrama u tržnicu:

I beše blizu Pasha judejska, te ode Isus gore u Jerusalim. I nađe prodavce volova, ovaca, golubova i menjače novca kako sede u hramu. Tada načini bič od uzica i izagna sve iz hrama, i ovce i volove, menjačima prosu novce i ispretura stolove, a onima što prodavahu golubove reče: nosite to odavde, ne činite od doma Oca moga kuću trgovačku.

Jevanđelje po Jovanu, 2:13-16 (prevod Emilijan Čarnić)

Isus je svojim postupcima doveo u pitanje verski autoritet Hrama.[4] On je svoje postupke objašnjavao citirajući knjigu Isaije: "Moja kuća će se zvati Dom molitve za sve narode" (Isaija 56:7) i knjigu Jeremije: "Ali vi ste napravili od njega pećinu razbojničku" (Jeremija 7:11). Pozivanje na razbojničku pećinu se može odnositi na naduvane cene ili još ekstremnije vidove upotrebe religijskog kulta za iskorištavanje siromašnih i "nečistih", kojima su bile propisane žrtve obeštećenja zbog svog inferiornog statusa.[8] Jevanđelja navode da su se pisari i sveštenički glavari plašili Isusa, jer ga je narod slušao, i da su tražili način da ga pogube (Marko, 11:17). Isus je napustio hram posle incidenta, vrativši se sutradan i nastavljajući da propoveda. On je govorio da će hram biti uništen i da od njega neće ostati “kamen na kamenu” (Матеј 24:2).[9] Kada su sveštenici i starešine doveli u pitanje Isusov autoritet, a on se pozvao na Jovana Krstitelja. Jevanđelje po Jovanu prenosi da su sveštenici tražili od Isusa da im pokaže neki znak, na šta im je odgovorio: "Srušite ovaj hram, pa ću ga za tri dana podići."[10]

Posledice[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Pogubljenje Isusa
Cquote2.png
Ovaj čin je skrenuo pažnju javnosti na Isusa, od kog je u toku narednih dana zatraženo da definiše svoju poziciju prema sukobljenim stranama u Jerusalimu. Izgledalo je da posebno napada prihode svešteničke klase, koji su mu potom zatražili da se izjasni s kakvom vlašću je ometao sakrosanktne aranžmane Hrama. U pomalo zagonetnom odgovoru on je postavio svoje tvrdnje na nivo onih Jovana Krstitelja - drugim rečima, zasnovao ih je na narodnoj podršci.[11]
Cquote1.png
 
Jevrejska enciklopedija o incidentu u Hramu
Antonio Ciseri, Isus pred Pilatom.

Događaji u hramu su privukli pažnju vlasti.[9] Održavanje reda je bio jedan od primarnih zadataka jevrejskog Prvosveštenika, postavljenog od rimskih vlasti, i kojima je za svaki veći izgred lično odgovarao. Isus je uhapšen ubrzo nakon nemira izazvanih u jerusalimskom Hramu, jer su vlasti procenile da svojim govorima može lako zagrejati masu okupljenu za praznike.[9] Prvosveštenik i sadukejski stražari Hrama su ubrzo, uz pomoć jednog od njegovih učenika, Jude Iskariotskog, uspeli da bez mnogo buke uhapse Isusa.[4]

Isus je uhapšen zbog izazivanja pobune i nereda, i predat rimskim vlastima.[12][13][14] Pogubljen je po naređenju Pontija Pilata, prefekta rimske provincije Judeje. Umro je razapet na krstu, što je bio jeziv i ponižavajući način kojim su Rimljani kažnjavali pobunjenike.[4] Naučnici zaključuju da je Pilat pogubio Isusa kao javnu smetnju, verovatno u saradnji sa lokalnim jevrejskim vlastima.[7] Rimljani su, izgleda, smatrali Isusa prevratnikom, jer su na njegov krst stavili natpis sa optužbom »Kralj judejski«.[15]

Izvori[уреди]

  1. ^ Marko 11:15–19, 11:27–33, Matej 21:12–17, 21:23–27 i Luka 19:45–48, 20:1–8
  2. ^ Jovan 2:13–16
  3. ^ а б "Herod family." Cross, F. L., ed. The Oxford dictionary of the Christian church. New York: Oxford University Press. 2005
  4. ^ а б в г д ђ Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 232-236), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X
  5. ^ Sanders, E. P. The historical figure of Jesus. Penguin, 1993.
  6. ^ Sanders, E. P. The historical figure of Jesus. Penguin, 1993. p. 249
  7. ^ а б в Funk, Robert W. and the Jesus Seminar. The acts of Jesus: the search for the authentic deeds of Jesus. HarperSanFrancisco. 1998.
  8. ^ Myers, Ched. Binding the Strong Man: A political reading of Mark's story of Jesus, Orbis (1988) ISBN 0-88344-620-0
  9. ^ а б в Ehrman, Bart D.. Jesus, Interrupted, HarperCollins, 2009. ISBN 0-06-117393-2
  10. ^ Jevanđelje po Jovanu, 2:19
  11. ^ Jesus: In the Temple
  12. ^ 'Both the gospel accounts and [the] Pauline interpolation [found at 1 Thes 2:14-16] were composed in the period immediately following the terrible war of 66-73. The Church had every reason to assure prospective Gentile audiences that the Christian movement neither threatened nor challenged imperial sovereignty, despite the fact that their founder had himself been crucified, that is, executed as a rebel.' Fredriksen, Paula. (2000) From Jesus to Christ: The Origins of the New Testament Images of Christ. Second Edition. Yale University Press. p. 122 ISBN 0-300-08457-9
  13. ^ NIDB pg. 290
  14. ^ "Jesus Christ." Cross, F. L., ed. The Oxford dictionary of the Christian church. New York: Oxford University Press. 2005
  15. ^ Isus, Enciklopedija živih religija (str. 316-318), Nolit, Beograd, 2004.

Spoljašnje veze[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Incident u Hramu