James while John had had had had had had had had had had had a better effect on the teacher

С Википедије, слободне енциклопедије

James while John had had had had had had had had had had had a better effect on the teacher, реченица је у енглеском језику која се користи за демонстрирање лексичке вишесмислености и неопходности интерпункције,[1] када интерпункција у својој писаној форми служи као замена за интонацију,[2] нагласак и паузе манифестоване при говору.[3] У истраживањима процесирања информација у мозгу људи, ова реченица се користи да покаже како читаоци зависе од интерпункције да би се реченици дао смисао, поготово у контексу „скенирања” преко линија текста.[4] Реченица је понекад представљена као слагалица, где онај ко решава мора да дода интерпункцију.

Пример се односи на два ученика, Џејмса и Џона, од којих се на тесту из енглеског тражи да опишу човека који је — у прошлости — [био] боловао од прехладе. Џон пише The man had a cold. (срп. досл. „Човек је имао прехладу.”), што учитељ оцељује као неисправно, док Џејмс пише исправно The man had had a cold. (срп. досл. „Човек је био имао прехладу.”). Како је Џејмсов одговор тачан, био је имао [тај одговор] бољи ефекат на учитеља.

Реченица може да се разуме много јасније додавањем интерпункције и истицањем појединих делова:

James, while John had had "had", had had "had had"; "had had" had had a better effect on the teacher.[5]

Слободан превод на српски језик (узимајући у обзир да се у српском језику еквивалент енглеског „прошлог перфекта” (енгл. past perfect) — плусквамперфекат — веома ретко користи јер је архаичан и звучи неправилно, као и ограничења у превођењу) био би:

Џејмс, док је Џон био имао „имао”, био је имао „био имао”; „био имао” било је имало бољи ефекат на учитеља.

У сваком од пет парова речи had had (срп. „био имао”) у реченици изнад, први од парова је у глаголском времену плусквамперфекту (енгл. past perfect, pluperfect). Подвлачење речи назначава корисно наглашавање за интонацију, фокусирајући се на разлике у одговорима ученика, те напослетку идентификовању оног исправног.

Употреба[уреди | уреди извор]

Реченица може да буде дата као граматичка слагалица[6][7][8] или као посебан део теста,[1][2] где би онај ко решава морао да одреди одговарајућу интерпункцију како би реченица добила јасан односно јаснији смисао. Ханс Рајхенбах, широко познати филозоф науке и зачетник логичког емпирицизма, користио је 1947. године сличну реченицу као задатак за читаоца (John where Jack...), да би илустровао различите нивое језика — тачније објектни језик и метајезик.[9]

У истраживањима која показују како људи дају смисао информацијама из свог окружења, ова реченица је коришћена да би демострирала како наизглед произвољне одлуке могу драстично да промене значење, аналогно томе како интерпункција (такође наводници као знакови интерпункције, поред зареза, тачке-зареза и сл. што се користило да разјасни значење у овом специфичном случају) у реченици могу да покажу да учитељ наизменично преферира Џејмсов рад и Џонов рад; нпр., уп.: James, while John had had "had", had... (срп. досл. „Џејмс, док је Џон био имао ’имао’, имао је...”) напрама James, while John had had "had had", ... (срп. досл. „Џејмс, док је Џон био имао ’био имао’, ...”).[10]

Реченица се такође користи и да покаже семантичку неодређеност енглеске речи had (која служи за творбу поменутог „прошлог перфекта” у енглеском језику [тада је еквивалент српском „био” при творби плусквамперфекта] и има огроман број значења/превода поред основног перфекатског „имао”/„имала” односно глаголског придева радног), као и да демонстрира разлику између употребе речи и помињања речи (фундаментални концепт аналитичке филозофије, познат као енгл. use–mention distinction).[11]

Поред ових употреба, реченица се користила и као пример комплексности језика, његове интерпретације, те њиховог ефекта на перцепције одређене особе.[12]

Како би читаоцу синтаксичка структура била јасна, ова реченица захтева — као минимум — да се две фразе раздвоје користећи тачку-зарез (енгл. semicolon), тачку (енгл. period), краћу црту (енгл. en-dash) или црту (енгл. em-dash). Чак и када се уведе један од или више ових интерпункцијских знакова, роман Бунар изгубљених прича (енгл. The Well of Lost Plots) Џаспера Фордеа пример је да и у том случају — при употреби варијације фразе за илустровање збуњености која може да произађе — нејасноће могу да остану неразјашњене (у овом случају намерно):[13]

"Okay" said the Bellman, whose head was in danger of falling apart like a chocolate orange, "let me get this straight: David Copperfield, unlike Pilgrim’s Progress, which had had 'had', had had 'had had'. 'Had had' had had TGC’s approval?"

Слободан превод би био:

„Океј” рекао је Белман, чија је глава била у опасности од распадања као чоколадна наранџа, „дозволите да ово разјасним: Дејвид Коперфилд, за разлику од Пилгримовог напретка, који је био имао ’имао’, био је имао ’био имао’. ’Био имао’ било је имало одобрење TGC-а?”

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Magonet, Jonathan (2004). A rabbi reads the Bible (II изд.). SCM-Canterbury Press. стр. 19. ISBN 978-0-334-02952-6. Приступљено 30. 4. 2009. „You may remember an old classroom test in English language. What punctuation marks do you have to add to this sentence so as to make sense of it?” 
  2. ^ а б Dundes, Alan; Pagter, Carl R. (1987). When you're up to your ass in alligators: More urban folklore from the paperwork empire (илустровано изд.). Wayne State University Press. стр. 135. ISBN 0-8143-1867-3. Приступљено 30. 4. 2009. „The object of this and similar tests is to make sense of a series of words by figuring out the correct intonation pattern.” 
  3. ^ Hudson, Grover (1999). Essential introductory linguistics. Wiley-Blackwell. стр. 372. ISBN 0-631-20304-4. Приступљено 30. 4. 2009. „Writing is secondary to speech, in history and in the fact that speech and not writing is fundamental to the human species.” 
  4. ^ van de Velde, Roger G. (1992). Text and thinking: on some roles of thinking in text interpretation (илустровано изд.). Walter de Gruyter. стр. 43. ISBN 3-11-013250-8. Приступљено 30. 4. 2009. „In scanning across lines, readers also make use of the information parts carried along with the punctuation markes: a period, a dash, a colon, a semicolon or a comma may signal different degrees of integration/separation between the groupings.” 
  5. ^ „Problem C: Operator Jumble” Архивирано на сајту Wayback Machine (18. април 2016) (2006—2007). 31st ACM International Collegiate Programming Conference. Приступљено 12. 3. 2016.
  6. ^ Amon, Mike (28. 1. 2004). „GADFLY”. Financial Times. Приступљено 30. 4. 2009. „HAD up to here? So were readers of last week's column, invited to punctuate "Smith where Jones had had had had had had had had had had had the examiners approval."” 
  7. ^ Jackson, Howard (2002). Grammar and Vocabulary: A Resource Book for Students. Routledge. стр. 123. ISBN 0-415-23170-1. Приступљено 30. 4. 2009. „Finally, verbal humour is often an ingredient of puzzles. As part of an advertising campaign for its educational website <learn.co.uk>, the Guardian (for 3 january 2001) included the following familiar grammatical puzzle.” 
  8. ^ „3802 – Operator Jumble” Архивирано на сајту Wayback Machine (13. октобар 2008). acmicpc-live-archive.uva.es. Приступљено 12. 3. 2016.
  9. ^ Reichenbach, Hans (1947). Elements of symbolic logic. London: Collier-MacMillan. вежба 3—4. стр. 405. [решење: стр. 417.]
  10. ^ Weick, Karl E. (2005). Making Sense of the Organization (VIII изд.). Wiley-Blackwell. стр. 186—187. ISBN 0-631-22319-3. Приступљено 30. 4. 2009. „Once a person has generated/bracketed part of the stream, then the activities of punctuation and connection (parsing) can occur in an effort to transform the raw data into information.” 
  11. ^ Lecercle, Jean-Jacques (1990). The violence of language (илустровано изд.). Routledge. стр. 86. ISBN 0-415-03431-0. Приступљено 30. 4. 2009. „Suppose I decide that I wish to make up a sentence containing eleven occurrences of the word 'had' in a row ...” 
  12. ^ Hollin, Clive R. (1995). Contemporary Psychology: An Introduction (илустровано изд.). Routledge. стр. 34. ISBN 0-7484-0191-1. Приступљено 30. 4. 2009. „Do readers make use of the ways in which sentences are structured?” 
  13. ^ Fforde, Jasper (2003). The Well of Lost Plots. Hodder & Stoughton. Приступљено 30. 4. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=James_while_John_had_had_had_had_had_had_had_had_had_had_had_a_better_effect_on_the_teacher&oldid=26754961”