Orgyia antiqua

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са O. antiqua)

Orgyia antiqua
muški imago i gusenica
Naučna klasifikacija edit
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Klasa: Insecta
Red: Lepidoptera
Natporodica: Noctuoidea
Porodica: Erebidae
Rod: Orgyia
Vrsta:
O. antiqua
Binomno ime
Orgyia antiqua
Sinonimi
  • Notolophus antiqua Linnaeus[1]
  • Orgyia confinis (Grum-Grshimailo, 1891)
  • Orgyia gonostigma (Scopoli, 1763)
  • Orgyia recens (Hübner, 1819)
  • Phalaena antiqua Linnaeus, 1758
  • Phalaena paradoxa (Retzius, 1783)

Orgyia antiqua noćni je leptir iz porodice Erebidae. Iako izuzetno specifičnih karakteristika, potporodica kojoj pripada, Limantrinae, izgubila je status porodice nakon taksonomskih revizija i pripala heterogenoj porodici Erebidae. Pripadajući tribus nosi naziv po ovom rodu (Orgyiini).[2]

Distribucija i stanište[уреди | уреди извор]

Nativna je evropska vrsta, ali je postala prisutna i u umerenim područjima Severne Amerike i delovima Azije i Afrike, gde su beleženi slučajevi invazija.[3] U Evropi pokazuje blag pad u brojnosti, što se pripisuje smanjenjem broja pogodnih staništa.[4] U Srbiji nije ugrožen, i sreće se u šumskim i mešovitim staništima, ali u u urbanim staništima gde su prisutne drvenste biljke hraniteljke (parkovi, zelene površine, bašte...).

Biljke hraniteljke[уреди | уреди извор]

Orgyia antiqua je izrazito polifagna vrsta i eksterni folivor. U Aziji su to najčešće zimzelene, a u Evropi listopadne biljne vrste. Nalazi se beleže na žbunastim vrstama, i drvenastim poput roda Prunus, različitim hrastovima (rod Quercus) i vrbama (rod Salix). U odgajanju, gusenice prihvataju i lišće topole, breze i srodnih vrsta.[5][6]

Životni ciklus[уреди | уреди извор]

U zavisnosti od geografskog područja, Orgyia antiqua ima jednu do tri generacije godišnje. U najevećem broju slučajeva, druga i treća generacija su parcijalne. Adult je prisutan od juna do oktobra. Gusenice je, u zavisnosti od nadmorske visine, moguće sresti od maja do avgusta. [7]

Jaja[уреди | уреди извор]

Jaja su sferičnog oblika, beličaste do krem boje sa smeđim vrhom. Grupisana su nepravilno. Prezimljavaju u hibernaciji, zaštićena ostacima iritativnih seta ženke, i najčešće su položena na ostatak njenog kokona za ulutkavanje.[8]

Gusenica[уреди | уреди извор]

Tipično za tribus, gusenice odlikuju neobične, busenaste skupine seta smeštene na dorzumu.[9] U slučaju ove vrste, kao i čitavog roda, ima četiri busena koja variraju u obojenju, od geografskog područja, tipa ishrane, larvenog stupnja i drugo. Gusenice mužjaci su duplo manje od gusenica ženki. Obojenje integumenta je takođe varijabilno, ali uvek jarko, i dominiraju plava i crvena boja. Kaudalno i u predelu glave, istaknute su crne sete sakupljenje u repiće. Dorzalno su prisutne i sitne žlezde čija je toksična aktivnost usmerena na premazivanje seta, koje brane gusenicu od predatora i učestvuju u kasnijoj zaštiti položenih jaja. Uznemirene gusenice zauzimaju karakteristični odbrambeni položaj sklupčavanjem. Pri dodiru gusenice, osetljive osobe mogu iskusiti blaže simptome kontaktnog dermatitisa. Gusenice se presvlače četiri ili pet puta, u zavisnosti od trenutnih vremenskih uslova. U odgajanju, ovo može varirati. [10]

Adult[уреди | уреди извор]

Odrasla jedinka eklodira iz prethodno ispletenog svilenog kokona, koji je ili u šupljinama kore drveta, ili pričvršćen za vegetaciju. Adulti se ne hrane.

Ženka[уреди | уреди извор]

Ženke su beskrilne. Krupnog tela i paukolikog izgleda, svoj životni vek provode u potrazi za partnerom za parenje. S obzirom na nemogućnost kretanja od mesta eklozije, oslanjaju se na snažne feromonske signale koje privlače mužjake u radijusu od dva kilometra. Upravo zbog ovog snažnog delovanja potekao je njihov narodni naziv na engleskom govornom području (vapourer). Obojenje je sivo. Evolucija je opstanak vrste omogućila kroz još jednu karakteristiku: ženke su u mogućnosti da se pare sa većim brojem mužjaka. Po završenom parenju, na ostatak svog kokonja polažu veliki broj jaja, štite ih preostalim setama i ugibaju.a[11]

Mužjak[уреди | уреди извор]

Mužjak je krupan, smeđe obojen i markiran dvema belim tačkama.[11] Dnevni je letač i za let preferira sunčane dane. Let je isprekidan, sa naglim promenama pravca, naizgled dezorijentisan, i dostiže veće visine. Ovakav neobični obrazac leta pripisuje se lakšem opažanju feromonskih signala koje odašilju ženke.[12]

Galerija[уреди | уреди извор]

  • Parenje krilatog mužjaka i beskrilne ženke
    Parenje krilatog mužjaka i beskrilne ženke

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Arnaud, Jr, Paul Henri (1978). „A Host-parasite Catalog of North American Tachinidae (Diptera)”. Miscellaneous Publication (United States. Dept. Of Agriculture) (1319). Приступљено 8. 3. 2018. 
  2. ^ Explanation of name "vapourer"
  3. ^ Werner Wolf, Klaus (1990). „Sheathed nuclear division in primary spermatocytes of Orgyia antiqua (Lepidoptera, Insecta)”. Biosystems. 24 (1): 5—15. ISSN 0303-2647. doi:10.1016/0303-2647(90)90024-u. 
  4. ^ Sandre, S.-L.; Tammaru, T.; Hokkanen, H.M.T. (2011). „Pathogen resistance in the moth Orgyia antiqua : direct influence of host plant dominates over the effects of individual condition”. Bulletin of Entomological Research (на језику: енглески). 101 (1): 107—114. ISSN 0007-4853. doi:10.1017/S0007485310000258. 
  5. ^ PINDER, P. S.; HAYES, A. J. (1986). „An outbreak of Vapourer Moth (Orgyiaantiqua L.: Lepidoptera Lymantridae) on Sitka spruce (Picea sitchensis (Bong.) Carr.) in Central Scotland”. Forestry. 59 (1): 97—106. ISSN 0015-752X. doi:10.1093/forestry/59.1.97. 
  6. ^ Richards, Andrew; Cory, Jennifer; Speight, Martin; Williams, Trevor (1999-01-01). „Foraging in a pathogen reservoir can lead to local host population extinction: a case study of a Lepidoptera-virus interaction”. Oecologia (на језику: енглески). 118 (1): 29—38. ISSN 1432-1939. doi:10.1007/s004420050700. 
  7. ^ Tammaru, Toomas; Esperk, Toomas; Castellanos, Ignacio (2002-11-01). „No evidence for costs of being large in females of Orgyia spp. (Lepidoptera, Lymantriidae): larger is always better”. Oecologia (на језику: енглески). 133 (3): 430—438. ISSN 1432-1939. doi:10.1007/s00442-002-1057-7. 
  8. ^ Sandre, Siiri-Lii; Tammaru, Toomas; Esperk, Toomas; Julkunen‐Tiitto, Riitta; Mappes, Johanna (2007). „Carotenoid-based colour polyphenism in a moth species: search for fitness correlates”. Entomologia Experimentalis et Applicata (на језику: енглески). 124 (3): 269—277. ISSN 1570-7458. doi:10.1111/j.1570-7458.2007.00579.x. 
  9. ^ Trajković, Aleksandra. „Vodič za preliminarnu determinaciju gusenica u Srbiju na osnovu morfoloških, bihejvioralnih i ekoloških karaktera” (PDF). www.pmf.ni.ac.rs. 
  10. ^ Fuester, Roger W.; Kenis, Marc; Swan, Kenneth S.; Kingsley, Philip C.; López-Vaamonde, C.; Hérard, Franck (2001-06-01). „Host Range ofAphantorhaphopsis samarensis(Diptera: Tachinidae), a Larval Parasite of the Gypsy Moth (Lepidoptera: Lymantriidae)”. Environmental Entomology. 30 (3): 605—611. ISSN 0046-225X. doi:10.1603/0046-225x-30.3.605. 
  11. ^ а б Mishra, Monalisa; Meyer-Rochow, Victor Benno (2008-06-01). „Eyes of male and female Orgyia antiqua (Lepidoptera; Lymantriidae) react differently to an exposure with UV-A”. Micron (на језику: енглески). 39 (4): 471—480. ISSN 0968-4328. doi:10.1016/j.micron.2007.02.006. 
  12. ^ Grant, G. G.; Frech, D. (1980-02-01). „DISRUPTION OF PHEROMONE COMMUNICATION OF THE RUSTY TUSSOCK MOTH, ORGYIA ANTIQUA (LEPIDOPTERA: LYMANTRIIDAE), WITH ( Z )-6-HENEICOSEN-11-ONE”. The Canadian Entomologist (на језику: енглески). 112 (2): 221—222. ISSN 0008-347X. doi:10.4039/Ent112221-2. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Orgyia antiqua na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Orgyia_antiqua&oldid=26776924”