Plecotus austriacus

С Википедије, слободне енциклопедије

Европски сиви дугоушан
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Chiroptera
Породица: Vespertilionidae
Род: Plecotus
Врста:
P. austriacus
Биномно име
Plecotus austriacus
(J.B. Fischer, 1829)
Распрострањење P. austriacus

Plecotus austriacus (европски сиви дугоушан) је врста слепог миша која припада роду Plecotus и фамилији вечерњака (Vespertilionidae). Ова врста слепог миша је у многоме слична врсти P. auritus од које се разликује примарно по боји крзна које је ближе сивој него браон. Као и остале врсте рода Plecotus, ова врста има препознатљиво дугачке уши (до 40 mm) које савија испод крила током хибернације. [2] Крзно P. austriacus светлије је на вентралној него да дорзалној страни тела. Њушка ове врсте дужа је од њушке P. auritus, а тамне длаке на лицу и око очију ове врсте дају изглед "маске". Канџа и палац ове врсте су кратки, стопало релативно мало и обрасло ретким длакама, пенис је печуркастог облика.[3]

Plecotus austriacus, вентрално

Распрострањење[уреди | уреди извор]

Северна граница распрострањења ове врсте је 53° сгш. Покрива ареал од јужне Eнглеске, западно од Белорусије и Украјине. [3]Распрострањена је по Медитерану, на Балеарским острвима, Сардинији, Корзици. [4] Међутим, на северним обалама Афричког континента, као ни у већем делу Велике Британије (сем крајњег јужног краја острва) и Ирске нема налаза ове врсте. Она не покрива ни југоисточни део Апенинског полуострва, Далмацију, Албанију и јужни део Грчке.[3]

Хибернацијске колоније бележене су и на 1390 m надморске висине, а у Шпанији су бележене од нивоа мора па све до 1500 m надморске висине. [5]

Станиште и исхрана[уреди | уреди извор]

P. austriacus се најчешће налази у пећинама или грађевинама које подсећају на пећине (тунели, старе зграде), поред тога може се запазити и у старим птичијим гнездима и испод камења. [2]Врста је релативно толерантна на хладноћу и често хибернира близу улаза у пећине. Поред пећина јединке у хибернацији налажене су и у подрумима, рудницима и на таванима. Већина склоништа P. austriacus налази се изнад 550 m надморске висине, међутим у Бугарској је бележена и на нижим надморским висинама. У Хрватској, Панонској низији и субпанонским брдима P. austriacus је доминантна врста дугоушана. [5]

У централној Европи лови на долинама, њивама, при насељима и баштама, воћњацима и живицама. У јужној Европи чешће лови изнад отворених и полуотворених станишта.[5]

P. austriacus у пећини

Фактори угрожавања[уреди | уреди извор]

Plecotus austriacus, бочно

Водећи фактори угрожавања ове врсте су губитак станишта као и тровање хемикалијама које се користе за третирање старих стабала. [3] Поред овога ову врсту угрожава и интезивна пољопривреда која са собом доноси и повећано коришћење пестицида. [4] Препоручене мере заштите су мониторинг популација, познатих склоништа и околних ловних територија, очување линеарних елемената пејзажа (живица) између пољопривредних земљишта и смањена употреба пестицида. [3]

Законска заштита[уреди | уреди извор]

Врста се налази на листи EUROBATS споразума, поред тога је у окиру Бонске конвенције смештена у Додатак II.[5] По Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива ("Службени гласник РС", бр. 5/2010, 47/2011, 32/2016 и 98/2016) ова врста спада у строго заштићене врсте (Прилог I).[6] У оквиру Бернске конвенције је сврстана у Додатак II– строго заштићене дивље врсте, а у оквиру ЕУ директиве о стаништима и врстама у Додатак IV.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Gazaryan, S.; Godlevska, L. (2021). Plecotus austriacus. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2021: e.T85533333A195862345. doi:10.2305/IUCN.UK.2021-1.RLTS.T85533333A195862345.enСлободан приступ. Приступљено 18. 4. 2021. 
  2. ^ а б Boji, Renee. „Plecotus austriacus (gray big-eared bat)”. Animal Diversity Web (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-21. 
  3. ^ а б в г д Пауновић, Милан, (Mammalogist). Фауна слепих мишева (Маммалиа, Цхироптера) Србије : примљено на VI скупу Одељења хемијских и биолошких наука, одржаном 15. јуна 2018. године. ISBN 978-86-7025-887-7. OCLC 1269000355. 
  4. ^ а б „Plecotus austriacus | UNEP/EUROBATS”. www.eurobats.org. Приступљено 2022-05-21. 
  5. ^ а б в г д Paunović, Milan M. "Rasprostranjenje, ekologija i centri diverziteta slepih miševa (Mammalia, Chiroptera) u Srbiji." Универзитет у Београду (2016).
  6. ^ „Строго заштићене дивље врсте”. Завод за заштиту природе Србије.