Џејмс Франсис Едвард Стјуарт — разлика између измена

Џејмс Френсис Едвард Стјуарт
Џејмс Френсис Едвард Стјуарт
Лични подаци
Датум рођења	10. јун 1688.
Место рођења	Лондон,
Датум смрти	1. јануар 1766. (77 год.)
Место смрти	Рим,
Породица
Супружник	Maria Clementina Sobieska
Потомство	Чарлс Едвард Стјуарт, Henry Benedict Stuart
Родитељи	Џејмс II Стјуарт; Марија Моденска
Династија	Династија Стјуарт

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 19. новембар 2017. у 06:39

Џејмс Френсис Едвард Стјуарт (St James's Palace, 10. јун 1688- Рим, 1. јануар 1766) је био краљ Уједињено Краљевство из династије Династија Стјуарт. Био је син Џејмс II Стјуарт и Марија Моденска. Његов отац, католик, свргнут је у Славној револуцији 1688., тек неколико мјесеци након његова рођења, те су његова старија полусестра, протестантица Марија ИИ. и њезин муж Вилијам ИИИ Орански постали краљем и краљицом. Повеља о правима из 1689. и Закон о насљеђивању из 1701. одстранили су католике с британскога пријестоља, те је Џејмс одрастао у егзилу.

Након смрти његова оца 1701., Џејмс је претендирао на енглеско, шкотско и ирско пријестоље као Џејмс ИИИ. Енглески и Ирски и Џејмс ВИИИ. Шкотски, у чему је имао подршку својих јакобитских сљедбеника и свога рођака Луја XИВ. Францускога. Неуспјешно је покушао повратити власт у Британији 1715., тијеком јакобитскога устанка.

Након његове смрти 1766., његов старији син Чарлс Едвард Стјуарт наставио је с претензијама на јакобитско насљеђе.

Рођење и дјетињство

тхумб|Џејмс Фрањо Едвард Стуарт|190пx|лефт|Џејмс Фрањо Едвард, око 1703., портрет из Краљевске колекције, приписан Алеxису Симону Беллеу Принц Џејмс Френсис Едвард родио се 10. јуна 1688., у палати светог Јакова у Лондону. Био је син краља Џејмса II. Енглескога и Ирскога (ВИИ. Шкотскога) и његове друге жене, католкиње, Марије Моденске,<реф наме=брмон>[хттп://www.роyал.гов.ук/ХисторyофтхеМонарцхy/Сцоттисх%20Монарцхс(400ад-1603)/ТхеЈацобитеЦлаимантс/ПринцеЈамесФранцисЕдwард.аспx "Принце Јамес Францис Едwард", Тхе Бритисх Монарцхy]</реф>, и као такав, аутоматски је постао војводом од Цорнwалла и војводом од Ротхесаyа, између других титула.

Краљевићево је рођење било контроверзно, те како је до њега дошло пет година након Џејмсове женидбе, неочекивано од стране бројних британских протестаната, који су очекивали да ће га наслиједити Марија, његова кћи из првога брака. Марија и њезина млађа сестра Ана одгојене су у протестантској вјери.<реф наме=Еxетер>[хттп://стуартс.еxетер.ац.ук/едуцатион/биограпхиес/јамес-францис-едwард-стуарт/ "Јамес Францис Едwард Стуарт", Тхе Стуарт Суццессион Пројецт, Университy оф Еxетер]</реф> Докле год је постојала могућност да га наслиједи једна од њих двије, краљеви су противници проматрали његову владавину као привремену неприлику. Када су се побојали да би Џејмсова друга жена, Марија, могла родити сина и насљедника католика, узрастао је покрет да га се замијени старијом кћером Маријом и његовим зетом/нећаком, Вилијамом Оранским.

Кад се млади принц родио, одмах су почеле гласине да је дијете подметнуто, прокријумчарено у краљевску рађаону у посуди за загријавање, те да је право дијете Џејмса и Марије било мртворођено.^[1] Покушавши спријечити тај мит, Џејмс је објавио свједочанства више од седамдесет свједока рођења.<реф наме="ОДНБ">Јамес Едwард Грегг, '[хттп://www.оxфордднб.цом/виеw/артицле/14594 Јамес Францис Едwард (1688–1766)]', Оxфорд Дицтионарy оф Натионал Биограпхy, Оxфорд Университy Пресс, 2004; онлине издање, свибањ 2012., приступљено 23. липња 2013.</реф><реф>, OCLC 606591965 [хттпс://боокс.гоогле.цом/боокс?ид=всА_ААААцААЈ&принтсец=фронтцовер хттпс://боокс.гоогле.цом/боокс?ид=всА_ААААцААЈ&принтсец=фронтцовер] Проверите вредност параметра |урл= (помоћ) Непознати параметар |публисхер= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |титле= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |лоцатион= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |yеар= игнорисан (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).</реф>

Усред Славне револуције, 9. просинца, Марија Моденска, прерушена у праљу, успјела је с дјететом Џејмсом побјећи у Француску. Млади је Џејмс одгојен у дворцу Саинт-Гермаин-ен-Лаyе,<реф наме=брмон/> који је Луј XIV предао протјераному краљу Џејмсу ИИ. Бившега краља и његову обитељ француски је краљ високо цијенио те су они били чести посјетитељи у Версају, гдје су их Луј и његов двор третирали као владајуће монархе.<реф>Често спомињано у Мéмоирес Лоуиса де Роувроyа, војводе од Саинт-Симона.</реф>

Борба за пријестоље

Након смрти његова оца, 1701., Џејмса је Луј XIV признао законитим насљедником енглескога и шкотскога пријестоља.<реф наме=брмон/> Шпањолска, Папска држава и Модена такођер су га признале као Џејмса ИИИ. и ВИИИ, те су одбиле признати Вилима ИИИ., Марију ИИ. и Ану као легитимне суверене. Као посљедицу претендирања на изгубљено пријестоље његова оца, Џејмсу су 2. марта 1702. у Лондону одузета грађанска права због издаје, те су му одузете титуле по енглеском праву.<реф>Цомплете Пеераге: "Дуке оф Цорнwалл".</реф>

Јакобитски устанак

Иако је била одгођена у Француској због појаве оспица, Џејмс је покушао најезду, покушавајући пристати у ушће ријеке Форт, 23. ожујка 1708. Флота адмирала сир Георгеа Бyнга пресрела је француске бродове, што је, уз лоше вријеме, спријечило пристајање.<реф наме=Ноттингхам>[хттпс://www.ноттингхам.ац.ук/манусцриптсандспециалцоллецтионс/леарнинг/биограпхиес/јамесфранциседwардстуарт(1688-1766).аспx "Јамес Францис Едwард Стуарт, стyлед Јамес ВИИИ анд ИИИ", Тхе Университy оф Ноттингхам]</реф>

Џејмс је неко вријеме служио у француској војсци, као и његов отац за вријеме интеррегнума. Између коловоза и рујна 1710., краљица Ана именовала је нову торијевску администрацију на челу с Робертом Харлеyем, који се упустио у тајну преписку с француским министром вањских послова, де Торцyјем. Харлеy је тврдио да прижељкује Џејмсову рестаурацију на пријестоље, ако се Џејмс обрати на протестантизам.<реф наме="ОДНБ" /> Међутим, годину касније британска је влада вршила притисак да се Џејмса протјера из Француске, као предувјет за мировни споразум с Француском. У складу са Споразумом из Утрецхта из 1713., Харлеy и државни тајник лорд Болингброке склопили су тајни договор с Французима да се Џејмса протјера у Лотарингију.<реф наме="ОДНБ" />

Краљица Ана се за Божић 1713. озбиљно разбољела и сматрало се да ће ускоро умријети. У сијечњу 1714. се опоравила, али јој очито није било преостало много времена. Преко де Торцyја и његова лондонског агента, аббéа Франçоиса Гаултиера, Херлy је одржавао преписку с Џејмсом, а и Болингброке је ушао у одвојено дописивање с њим. Обојица су тврдили да би Џејмсово обраћење на протестантизам убрзало његов повратак на пријестоље. Џејмс је, међутим, као побожан католик, одговорио де Торцyју: "Ја сам изабрао свој смјер, стога преостаје другима да мијењају своје назоре."<реф наме="ОДНБ" /> Џејмсова одбијеница на приједлог обраћења стигла је у ожујку, након чега су Харлеy и Болингброке устврдили да Џејмсов повратак на пријестоље није изведив, иако су наставили дописивање с њим.

Као посљедица, у коловозу 1714., Џејмсов други рођак, хановерски изборник Георг од Хановера, протестант који је говорио њемачки, постао је краљем недавно створене Велике Британије, као Џорџ I.<реф наме=Ноттингхам/>

"Петнаеста"

тхумб|Стари Претендент пристаје у шкотској након Схериффмуира. Гравура из XВИИИ. стољећа. Сљедеће су године шкотски јакобити започели устанак "Петнаесте" у Шкотској, намјеравајући вратити "Џејмса ИИИ. и ВИИИ." на пријестоље. Џејмс је стигао у Шкотску 22. просинца 1715., након јакобитских пораза код Схериффмуира (13. студенога 1715.) и Престона. Пристао је у Петерхеаду и ускоро добио грозницу, отежану леденом шкотском зимом. У сијечњу 1716., успоставио је двор у палачи Сцоне, али сазнавши за приближавање владиних снага, вратио се у Француску, испловивши из Монтросеа, 5. вељаче 1716. Напоуштање његових побуњеничких савезника замјерено му је у Шкотској,<реф наме=Ноттингхам/> а није био ни добродошао на повратку у Француску. Његов покровитељ Луј XИВ. умро је 1. рујна 1715., а француска га је влада сматрала политичком срамотом.

Двор у егзилу

тхумбнаил|лефт|Портрет Џејмса као младића Након неуспјешне инвазије 1715., Џејмс је живио у Авињону, који је тада био папински териториј. Папа Папа Климент XИ понудио је Џејмсу палачу Ре^[2] у Риму, што је он прихватио. Папа Папа Иноћентије XИИИ попут свога претходника, исказао је снажну потпору. Захваљујући свому пријатељу, кардиналу Филиппу Антонију Гуалтерију, Џејмсу је додијељен доживотни ануитет од осам тисућа римских шкуда. Таква му је помоћ омогућила организирање јакобитскога двора у Риму, гдје је, иако је живио у раскоши, наставио патити од меланколије и депресије. Даљњи покушају за поврат Стуарта на британско пријестоље били су планирани за 1719. и 1722., али од тога није било ништа.<реф наме=Еxетер/>

Обављајући своју претендирану службу, Џејмс је креирао племићке титуле, данас познато као јакобитско племство, за своје енглеске присталице и чланове двора, које у Енглеској, наравно, нису биле признате.

Двор у егзилу постао је популарним одредиштем за енглеске путнике на великој турнеју, неовисно од политичке опредјељености.<реф>Пер Едwард Т. Цорп</реф> Многима је функционирао као неслужбено велепосланиство. Особе потребне медицинске скрби преферирале су да их лијечи њихов Дсународњак. Дворски су лијечници 1735. лијечили Едмунда Схеффиелда, 2. војводу од Буцкингхама и Норманбyа, те Јамеса Босwелла 30 година касније.<реф наме=Corp>Corp, Edward T. (18. 8. 2011). The Stuarts in Italy, 1719-1766: A Royal Court in Permanent Exile. Cambridge University Press. стр. 32—. ISBN 978-0-521-51327-2. </реф> Дворски винар водио је уносан посао продајући ријетке бербе посјетитељима.

Џејмс је имао добар углед у Риму све до своје смрти. Било му је допуштено одржавати протестантске службе на двору, и додијељена му је земља гдје су његови протестантски поданици могли имати јавни спровод. Додијељено је и осигурање како би се обесхрабрили британски шпијуни.

Брак и потомство

Лоуисе Адéлаïде д'Орлéанс (Мадемоиселле д'Орлéанс), кћи Пхилиппеа ИИ., војводе од Орлéанса, била је предложена као супруга за Џејмса Фрању Едварда Стуарта, али то тога није дошло.

Џејмс је 3. септембра 1719. оженио Марију Клементину Собјеску, унуку пољскога краља Јана ИИИ. Вјенчање се одржало у капели бискупске палаче у Монтефиасцонеу, близу Витерба. Имали су два сина:

Чарлс Едвард Стјуарт (31. просинца 1720. – 31. сијечња 1788.), познат као Бонние Принце Цхарлие
Хенрик Бенедикт Стуарт (11. ожујка 1725. – 13. српња 1807.), кардинал.

[[Имаге:Томб оф Стуарт ин тхе Ватицан.јпг|ригхт|тхумб|200пx|Гроб Џејмса Фрање Едварда Стуарта и његове двојице синова у Базилици св. Петра.]]

Смрт

Џејмс је умро у Риму, 1. јануара 1766., у свому дому, палачи Мути,<реф наме=Еxетер/> те је био покопан у крипти Базилике св. Петра, у данашњем Ватикану. ПОдигнут му је споменик у Базилици. Његова претендентска владавина трајала је 64 године, 3 мјесеца и 16 дана, дуже од било којег легитимног британског монарха, све док га није престигла краљица Елизабета II, 23. маја 2016.^[3]

Крај папинске потпоре

Након Џејмсове смрти, папа је одбио признати полагање права на енглески трон његова настаријег сина Карла; умјесто тога, од 14. сијечња 1766. прихватио је хановерску династију као легитимне владаре Британије и Ирске. Та је одлука водила поступном олакшавању и реформи протукатоличких казнених закона у Британији и Ирској. Папа је 1792. изричито споменуо Џорџа III као "краља Велике Британије и Ирске", што је довело до просвједа са стране Џејмсова другог сина, Хенрика, који је у то вријеме био јакобитски претендент.^[4]

Породично стабло

16. Хенри Стјуарт, лорд Дарнли

8. Џејмс I Стјуарт

17. Марија, краљица Шкота

4. Чарлс I Стјуарт

18. Фредерик II Дански

9. Ана од Данске

19. Sofie of Mecklenburg-Schwerin

2. Џејмс II Стјуарт

20. Антонио Бурбонски

10. Анри IV

21. Хуана III од Наваре

5. Хенријета Марија од Француске

22. Франческо I Медичи

11. Марија Медичи

23. Јохана од Аустрије

1. Џејмс Френсис Едвард Стјуарт

24. Алфонсо III од Есте, Duke of Modena

12. Francesco I d'Este, Duke of Modena

25. Isabella of Savoy

6. Алфонсо IV од Есте, Duke of Modena

26. Ranuccio I Farnese, Duke of Parma

13. Maria Farnese

27. Margherita Aldobrandini

3. Марија Моденска

28. Vincenzo Martinozzi

14. Hieronymus Martinozzi

29. Margherita Marcolini

7. Laura Martinozzi

30. Peter Mazarini

15. Laura Mazarini

31. Hortense Buffalini

Овај чланак везан за владаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

^ Margaret McIntyre, Mary II (1662–1694), in Anne Commire (ed.), Women in World History, vol. 10 (2001), ISBN 0-7876-4069-7, str. 516
^ Corp, Edward (2010). The Location of the Stuart Court in Rome: The Palazzo Del Re. Basingstoke: Palgrave Macmillan. стр. 180—205.
^ „Famous Stewarts”. www.stewartsociety.org. Приступљено 20. svibnja 2016. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
^ Vaughan, Herbert (1906). The Last of the Royal Stuarts: Henry Stuart, Cardinal Duke of York. London: Methuen. стр. 212—214.

[1] Margaret McIntyre, Mary II (1662–1694), in Anne Commire (ed.), Women in World History, vol. 10 (2001), ISBN 0-7876-4069-7, str. 516

[2] Corp, Edward (2010). The Location of the Stuart Court in Rome: The Palazzo Del Re. Basingstoke: Palgrave Macmillan. стр. 180—205.

[3] „Famous Stewarts”. www.stewartsociety.org. Приступљено 20. svibnja 2016. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)

[4] Vaughan, Herbert (1906). The Last of the Royal Stuarts: Henry Stuart, Cardinal Duke of York. London: Methuen. стр. 212—214.

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 22: / Ред 22: @@
 }}
 '''Џејмс Френсис Едвард Стјуарт''' ([[St James's Palace]], [[10. јун]] [[1688]]- [[Рим]], [[1. јануар]] [[1766]])
-је био краљ [[Уједињено Краљевство]] из династије [[Династија Стјуарт]]. Био је син [[Џејмс II Стјуарт]] и [[Марија Моденска]].
+је био краљ [[Уједињено Краљевство]] из династије [[Династија Стјуарт]]. Био је син [[Џејмс II Стјуарт]] и [[Марија Моденска]]. Његов отац, католик, свргнут је у Славној револуцији 1688., тек неколико мјесеци након његова рођења, те су његова старија полусестра, протестантица [[Мери ИИ од Енглеске|Марија ИИ.]] и њезин муж [[Вилијам ИИИ Орански]] постали краљем и краљицом. Повеља о правима из 1689. и Закон о насљеђивању из 1701. одстранили су католике с британскога пријестоља, те је Џејмс одрастао у егзилу.
+Након смрти његова оца 1701., Џејмс је претендирао на енглеско, шкотско и ирско пријестоље као '''Џејмс ИИИ.''' Енглески и Ирски и '''Џејмс ВИИИ.''' Шкотски, у чему је имао подршку својих [[Јакобитизам|јакобитских]] сљедбеника и свога рођака [[Луј XИВ|Луја XИВ. Францускога]]. Неуспјешно је покушао повратити власт у Британији 1715., тијеком јакобитскога устанка.
+Након његове смрти 1766., његов старији син [[Чарлс Едвард Стјуарт]] наставио је с претензијама на јакобитско насљеђе.
+==Рођење и дјетињство==
+[[Филе:Јамес Францис Едwард Стуарт ц. 1703 аттрибутед то Алеxис Симон Белле.јпг|тхумб|Џејмс Фрањо Едвард Стуарт|190пx|лефт|Џејмс Фрањо Едвард, око 1703., портрет из Краљевске колекције, приписан Алеxису Симону Беллеу]]
+Принц Џејмс Френсис Едвард родио се 10. јуна 1688., у [[Палата светог Јакова|палати светог Јакова]] у [[Лондон]]у. Био је син краља Џејмса II. Енглескога и Ирскога (ВИИ. Шкотскога) и његове друге жене, католкиње, Марије Моденске,<реф наме=брмон>[хттп://www.роyал.гов.ук/ХисторyофтхеМонарцхy/Сцоттисх%20Монарцхс(400ад-1603)/ТхеЈацобитеЦлаимантс/ПринцеЈамесФранцисЕдwард.аспx "Принце Јамес Францис Едwард", Тхе Бритисх Монарцхy]</реф>, и као такав, аутоматски је постао војводом од Цорнwалла и војводом од Ротхесаyа, између других титула.
+Краљевићево је рођење било контроверзно, те како је до њега дошло пет година након Џејмсове женидбе, неочекивано од стране бројних британских протестаната, који су очекивали да ће га наслиједити [[Мери II од Енглеске|Марија]], његова кћи из првога брака. Марија и њезина млађа сестра [[Ана од Велике Британије|Ана]] одгојене су у протестантској вјери.<реф наме=Еxетер>[хттп://стуартс.еxетер.ац.ук/едуцатион/биограпхиес/јамес-францис-едwард-стуарт/ "Јамес Францис Едwард Стуарт", ''Тхе Стуарт Суццессион Пројецт'', Университy оф Еxетер]</реф> Докле год је постојала могућност да га наслиједи једна од њих двије, краљеви су противници проматрали његову владавину као привремену неприлику. Када су се побојали да би Џејмсова друга жена, Марија, могла родити сина и насљедника католика, узрастао је покрет да га се замијени старијом кћером Маријом и његовим зетом/нећаком, [[Вилијам III Орански|Вилијамом Оранским]].
+Кад се млади принц родио, одмах су почеле гласине да је дијете подметнуто, прокријумчарено у краљевску рађаону у посуди за загријавање, те да је право дијете Џејмса и Марије било мртворођено.<ref>Margaret McIntyre, ''Mary II (1662–1694)'', in Anne Commire (ed.), ''Women in World History'', vol. 10 (2001), {{ISBN|0-7876-4069-7}}, str. 516</ref> Покушавши спријечити тај мит, Џејмс је објавио свједочанства више од седамдесет свједока рођења.<реф наме="ОДНБ">Јамес Едwард Грегг, '[хттп://www.оxфордднб.цом/виеw/артицле/14594 Јамес Францис Едwард (1688–1766)]', ''Оxфорд Дицтионарy оф Натионал Биограпхy'', Оxфорд Университy Пресс, 2004; онлине издање, свибањ 2012., приступљено 23. липња 2013.</реф><реф>{{цитатион|титле=Депоситионс Такен тхе 22д. оф Оцтобер 1688. бефоре тхе Привy-Цоунцил анд Пеерс оф Енгланд; Релатинг то тхе Биртх оф тхе (тхен) Принце оф Wалес. Публисхед бy Хис Мајестy'с Специал Цомманд|урл=хттпс://боокс.гоогле.цом/боокс?ид=всА_ААААцААЈ&принтсец=фронтцовер|лоцатион=[Единбургх]|публисхер=[Принтед бy тхе хеир оф Андреw Андерсон]|yеар=[1688]|оцлц=606591965}}.</реф>
+Усред Славне револуције, 9. просинца, Марија Моденска, прерушена у праљу, успјела је с дјететом Џејмсом побјећи у Француску. Млади је Џејмс одгојен у дворцу Саинт-Гермаин-ен-Лаyе,<реф наме=брмон/> који је Луј XIV предао протјераному краљу Џејмсу ИИ. Бившега краља и његову обитељ француски је краљ високо цијенио те су они били чести посјетитељи у [[Версај]]у, гдје су их Луј и његов двор третирали као владајуће монархе.<реф>Често спомињано у ''Мéмоирес'' Лоуиса де Роувроyа, војводе од Саинт-Симона.</реф>
+==Борба за пријестоље==
+Након смрти његова оца, 1701., Џејмса је Луј XIV признао законитим насљедником енглескога и шкотскога пријестоља.<реф наме=брмон/> Шпањолска, [[Папска држава]] и Модена такођер су га признале као Џејмса ИИИ. и ВИИИ, те су одбиле признати Вилима ИИИ., Марију ИИ. и Ану као легитимне суверене. Као посљедицу претендирања на изгубљено пријестоље његова оца, Џејмсу су 2. марта 1702. у Лондону одузета грађанска права због издаје, те су му одузете титуле по енглеском праву.<реф>''Цомплете Пеераге'': "Дуке оф Цорнwалл".</реф>
+===Јакобитски устанак===
+Иако је била одгођена у Француској због појаве оспица, Џејмс је покушао најезду, покушавајући пристати у ушће ријеке [[Форт]], 23. ожујка 1708. Флота адмирала сир Георгеа Бyнга пресрела је француске бродове, што је, уз лоше вријеме, спријечило пристајање.<реф наме=Ноттингхам>[хттпс://www.ноттингхам.ац.ук/манусцриптсандспециалцоллецтионс/леарнинг/биограпхиес/јамесфранциседwардстуарт(1688-1766).аспx "Јамес Францис Едwард Стуарт, стyлед Јамес ВИИИ анд ИИИ", Тхе Университy оф Ноттингхам]</реф>
+Џејмс је неко вријеме служио у француској војсци, као и његов отац за вријеме интеррегнума. Између коловоза и рујна 1710., краљица Ана именовала је нову [[Торијевци|торијевску]] администрацију на челу с Робертом Харлеyем, који се упустио у тајну преписку с француским министром вањских послова, де Торцyјем. Харлеy је тврдио да прижељкује Џејмсову рестаурацију на пријестоље, ако се Џејмс обрати на протестантизам.<реф наме="ОДНБ" /> Међутим, годину касније британска је влада вршила притисак да се Џејмса протјера из Француске, као предувјет за мировни споразум с Француском. У складу са Споразумом из Утрецхта из 1713., Харлеy и државни тајник лорд Болингброке склопили су тајни договор с Французима да се Џејмса протјера у [[Војводство Лотарингија|Лотарингију]].<реф наме="ОДНБ" />
+Краљица Ана се за [[Божић]] 1713. озбиљно разбољела и сматрало се да ће ускоро умријети. У сијечњу 1714. се опоравила, али јој очито није било преостало много времена. Преко де Торцyја и његова лондонског агента, аббéа Франçоиса Гаултиера, Херлy је одржавао преписку с Џејмсом, а и Болингброке је ушао у одвојено дописивање с њим. Обојица су тврдили да би Џејмсово обраћење на протестантизам убрзало његов повратак на пријестоље. Џејмс је, међутим, као побожан католик, одговорио де Торцyју: "Ја сам изабрао свој смјер, стога преостаје другима да мијењају своје назоре."<реф наме="ОДНБ" /> Џејмсова одбијеница на приједлог обраћења стигла је у ожујку, након чега су Харлеy и Болингброке устврдили да Џејмсов повратак на пријестоље није изведив, иако су наставили дописивање с њим.
+Као посљедица, у коловозу 1714., Џејмсов други рођак, хановерски изборник [[Џорџ I|Георг од Хановера]], протестант који је говорио њемачки, постао је краљем недавно створене [[Краљевство Велика Британија|Велике Британије]], као Џорџ I.<реф наме=Ноттингхам/>
+==="Петнаеста"===
+[[Филе:Тхе Олд Претендер ландс ин Сцотланд, 1715.јпг|тхумб|Стари Претендент пристаје у шкотској након Схериффмуира. Гравура из XВИИИ. стољећа.]]
+Сљедеће су године шкотски јакобити започели устанак "Петнаесте" у Шкотској, намјеравајући вратити "Џејмса ИИИ. и ВИИИ." на пријестоље. Џејмс је стигао у Шкотску 22. просинца 1715., након јакобитских пораза код Схериффмуира (13. студенога 1715.) и Престона. Пристао је у Петерхеаду и ускоро добио грозницу, отежану леденом шкотском зимом. У сијечњу 1716., успоставио је двор у палачи Сцоне, али сазнавши за приближавање владиних снага, вратио се у Француску, испловивши из Монтросеа, 5. вељаче 1716. Напоуштање његових побуњеничких савезника замјерено му је у Шкотској,<реф наме=Ноттингхам/> а није био ни добродошао на повратку у Француску. Његов покровитељ Луј XИВ. умро је 1. рујна 1715., а француска га је влада сматрала политичком срамотом.
+==Двор у егзилу==
+[[Филе:Јацобите броадсиде - Цолоуред портраит оф Принце Јамес ас yоунг ман.јпг|тхумбнаил|лефт|Портрет Џејмса као младића]]
+Након неуспјешне инвазије 1715., Џејмс је живио у [[Авињон]]у, који је тада био папински териториј. Папа [[Папа Климент XИ]] понудио је Џејмсу палачу Ре<ref>{{cite book|last1=Corp|first1=Edward|title=The Location of the Stuart Court in Rome: The Palazzo Del Re|date=2010|publisher=Palgrave Macmillan|location=Basingstoke|pages=180-205}}</ref> у [[Рим]]у, што је он прихватио. Папа [[Папа Иноћентије XИИИ]] попут свога претходника, исказао је снажну потпору. Захваљујући свому пријатељу, кардиналу Филиппу Антонију Гуалтерију, Џејмсу је додијељен доживотни ануитет од осам тисућа римских шкуда. Таква му је помоћ омогућила организирање јакобитскога двора у Риму, гдје је, иако је живио у раскоши, наставио патити од меланколије и депресије. Даљњи покушају за поврат Стуарта на британско пријестоље били су планирани за 1719. и 1722., али од тога није било ништа.<реф наме=Еxетер/>
+Обављајући своју претендирану службу, Џејмс је креирао племићке титуле, данас познато као јакобитско племство, за своје енглеске присталице и чланове двора, које у Енглеској, наравно, нису биле признате.
+Двор у егзилу постао је популарним одредиштем за енглеске путнике на великој турнеју, неовисно од политичке опредјељености.<реф>Пер Едwард Т. Цорп</реф> Многима је функционирао као неслужбено велепосланиство. Особе потребне медицинске скрби преферирале су да их лијечи њихов Дсународњак. Дворски су лијечници 1735. лијечили Едмунда Схеффиелда, 2. војводу од Буцкингхама и Норманбyа, те Јамеса Босwелла 30 година касније.<реф наме=Corp>{{cite book|last=Corp|first=Edward T.|title=The Stuarts in Italy, 1719-1766: A Royal Court in Permanent Exile|url=https://books.google.com/books?id=Me64SIwEDusC&pg=PA32|date=18 August 2011|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-51327-2|pages=32–}}</реф> Дворски винар водио је уносан посао продајући ријетке бербе посјетитељима.
+Џејмс је имао добар углед у Риму све до своје смрти. Било му је допуштено одржавати протестантске службе на двору, и додијељена му је земља гдје су његови протестантски поданици могли имати јавни спровод. Додијељено је и осигурање како би се обесхрабрили британски шпијуни.
+===Брак и потомство===
+Лоуисе Адéлаïде д'Орлéанс (''Мадемоиселле д'Орлéанс''), кћи Пхилиппеа ИИ., војводе од Орлéанса, била је предложена као супруга за Џејмса Фрању Едварда Стуарта, али то тога није дошло.
+Џејмс је 3. септембра 1719. оженио [[Марија Клементина Собјеска|Марију Клементину Собјеску]], унуку пољскога краља [[Јан ИИИ Собјески|Јана ИИИ.]] Вјенчање се одржало у капели бискупске палаче у Монтефиасцонеу, близу Витерба. Имали су два сина:
+* [[Чарлс Едвард Стјуарт]] (31. просинца 1720. – 31. сијечња 1788.), познат као ''Бонние Принце Цхарлие''
+* [[Хенрик Бенедикт Стуарт]] (11. ожујка 1725. – 13. српња 1807.), кардинал.
+[[Имаге:Томб оф Стуарт ин тхе Ватицан.јпг|ригхт|тхумб|200пx|Гроб Џејмса Фрање Едварда Стуарта и његове двојице синова у [[Базилика Светог Петра|Базилици св. Петра]].]]
+===Смрт===
+Џејмс је умро у Риму, 1. јануара 1766., у свому дому, палачи Мути,<реф наме=Еxетер/> те је био покопан у крипти [[Базилика Светог Петра|Базилике св. Петра]], у данашњем [[Ватикан]]у. ПОдигнут му је споменик у Базилици. Његова претендентска владавина трајала је 64 године, 3 мјесеца и 16 дана, дуже од било којег легитимног британског монарха, све док га није престигла краљица [[Елизабета II]], 23. маја 2016.<ref>{{cite web|url=http://www.stewartsociety.org/history-of-the-stewarts.cfm?section=famous-stewarts&subcatid=19&histid=178|title=Famous Stewarts|publisher=www.stewartsociety.org|accessdate=20. svibnja 2016.}}</ref>
+==Крај папинске потпоре==
+Након Џејмсове смрти, папа је одбио признати полагање права на енглески трон његова настаријег сина Карла; умјесто тога, од 14. сијечња 1766. прихватио је хановерску династију као легитимне владаре Британије и Ирске. Та је одлука водила поступном олакшавању и реформи протукатоличких казнених закона у Британији и Ирској. Папа је 1792. изричито споменуо Џорџа III као "краља Велике Британије и Ирске", што је довело до просвједа са стране Џејмсова другог сина, [[Хенрик Бенедикт Стуарт|Хенрика]], који је у то вријеме био јакобитски претендент.<ref>{{cite book|last=Vaughan|first=Herbert|title=The Last of the Royal Stuarts: Henry Stuart, Cardinal Duke of York|year=1906|publisher=Methuen|location=London|pages=212–214|url=http://www.jacobite.ca/documents/17921104.htm}}</ref>
 == Породично стабло ==
@@ Ред 73: / Ред 128: @@
 [[Категорија:Рођени 1688.]]
 [[Категорија:Умрли 1766.]]
+[[Категорија:Династија Стјуарт]]