Ђуро Ковачевић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Ђуро Ковачевић
Датум рођења(1943-08-14)14. август 1943.
Место рођењаВелика Греда,
 Србија Србија под окупацијом
Датум смрти21. јул 2011.(2011-07-21) (67 год.)
Место смртиЖабљак,
  Црна Гора

Ђуро Ковачевић (Велика Греда, 14. август 1943 — Жабљак, 21. јул 2011) био је историчар, политиколог и песник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ђуро Ковачевић је рођен 14. августа 1943. године у Великој Греди, Банат, Србија. Гимназију је завршио у Зрењанину, а Правни факултет на Универзитету у Београду, где је и докторирао 1976. године, са тезом „Политичка елита и савремено грађанско друштво“.

Непосредно пред студентске демонстрације, 1968, као постдипломац изабран је за председника Савеза студената Југославије, са којим је започело његово активно ангажовање у политици.[1] Заступао је тезе либерала, који су се залагали за више тржишта у економској, и више демократије у политичкој сфери. Међутим, тезе либерала се нису уклапале у пројекат југословенског друства тадашњег председника Југославије, Јосипа Броза Тита.

Био је један од најмлађих и најперспективнијих припадника тадашње српске политичке елите. Са непуних тридесет година, налазио се у најужем руководству Социјалистичког савеза, тада најмасовније политичке и друштвене организације у земљи. Тих година се посебно ангажовао на припремама новог Устава. Настојао је да се идеје и ставови српског руководства управо нађу у том највишем законском акту државе. Када је почео обрачун са српским либералима, нуђена му је изгледна политичка каријера, међутим он је понуду одбио, с обзиром да је то било противно његовим моралним и политичким начелима, па се тада повукао са политичке сцене.

У бурном периоду између студентских демонстрација и пада либерала, у оквиру Београдског универзитета и Универзитетског одбора савеза студената, учествовао је у оснивању Студентског културног центра (СКЦ). У истом периоду је учествовао и у покретању угледног, вишедеценијског часописа „Идеје“[2] , који је значајно утицао на научну и културну сцену.

Године 1990. трансформисао је Институт за раднички покрет, у коме је радио већ извесно време у Институт за европске студије у Београду. Од 1990. до 2002. године био је и директор ове институције.[3]

Заједно са професором Светозарем Стојановићем, Ђуро Ковачевић је основао Српско–амерички центар 2002. године. Овај центар је 2009. године прерастао у Центар за националну стратегију(ЦЕНС). Организовањем скупова, трибина, форума и различитих пројеката, чланови ове организације су упућивали на неопходност промишљања положаја Србије у савременом свету.

Од 2006 до 2009. године, био је члан Програмског одбора Радио-телевизије Србије (РТС).[1]

Аутор је више десетина научних студија објављених по разним часописима из области политичке теорије, политичке социологије и политичке историје. У последње две деценије живота, посебно се бавио проблемима глобализације, транзиције, европских интеграција, сломом социјализма, кризом и распадом Југославије.[1] Објавио је четири књиге, а пета која је у тренутку смрти била у припреми, није изашла. Током целе радне каријере, објављивао је краће текстове у недељницима и дневној штампи. Дао је бројне интервјуе и уцествовао у многим радио и ТВ емисијама. Био је чест гост на другом и трећем програму Радио Београда[1], као и на другом програму Радио телевизије Београд[1].

Паралелно са научним радом, Ђуро Ковачевић се бавио песништвом. Објавио је пет збирки поезије.

Преминуо је 21. јула 2011.[4] године на Жабљаку.

Сахрањен је у Београду.

Научне студије[уреди | уреди извор]

  • 1982 : Политичка елита. . Beograd: Mladost. 1982. 
  • 1982 : Радничка класа и држава : прилог истраживању револуције. . Beograd: Privredni pregled. 1982. 
  • 1989 : Реквијем за социјализам : има ли социјализам будућност? (Београд : Стручна књига, 1989)
  • 1996 : Изгубљена историја : огледи и размишљања о југословенској кризи : 1988-1995 (Београд, Академија Нова : Институт за европске студије, 1996)

Збирке поезије[уреди | уреди извор]

  • 1985 : Далеко је копном. . Ljubljana: Partizanska knjiga. 1985. 
  • 1988 : Можемо ли поново у врт (Никшић : Универзитетска ријеч, 1988)
  • 1993 : Коло : игра се уз повремене прекиде (Београд : Стручна књига, 1993)
  • 1995 : Завичај. . Beograd: Gutenbergova galaksija. 1995. 
  • 1996 : Само једном небо. . Beograd: Akademia Nova. 1996. 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д РТС: „Научни интервју са др Ђуром Ковачевићем“, 4.8.2011, приступ 7.5.2013
  2. ^ Пешчаник, 31.12.2012 [1], приступ 17.5.2013
  3. ^ Институт за европске студије: „О нама“ Архивирано на сајту Wayback Machine (3. мај 2013), приступ 7.5.2013
  4. ^ РТС. Времеплов, 21.7.2014 [2]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Наша борба, 5. 10. 1997. "Време клонирања прошлости" [3], приступ 17.5.2013
  • Наса борба, 1. 6. 1998. "Три деценије од студентских демонстрација у Београду (1)" [4], приступ 27.5.2013
  • Наса борба, 2. 6. 1998. "Три деценије од студентских демонстрација у Београду (2)" [5], приступ 27.5.2013
  • Наса борба, 4. 6. 1998. "Три деценије од студентских демонстрација у Београду (4)" [6], приступ 27.5.2013
  • Наса борба, 5. 6. 1998. "Три деценије од студентских демонстрација у Београду (5)" [7], приступ 27.5.2013
  • Европски форум - март 2004. "Од идеала до интереса" [8], приступ 17.5.2012
  • Политика, 21. 2. 2011. Скуп „Децентрализација и регионализација Србије“ [9], приступ 17.5.2013
  • Универзитет у Београду. Факултет политичких наука. Сабор политиколога “Држава и демократија у процесу европеизације Србије”, 29.5.2011 [10] Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јул 2020), приступ 24.7.2020
  • Нова српска политицка мисао, 27. 7. 2011. Срби као таоци југословенске идеје [11], приступ 17.5.2013
  • Науцни интервју са Ђуром Ковачевићем, 13. 10. 2011 [12], приступ 22.5.2015
  • Др Ђура Ковачевић о смислу опстанка Југославије : Трајна заједница или пролазна станица (1990), (http://www.yugopapir.com/2018/05/dr-ura-kovacevic-o-smislu-opstanka.html#more), pristup 17.7.2018


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Đuro_Kovačević&oldid=27751347”