Пређи на садржај

Жабљак

Координате: 43° 09′ 16″ С; 19° 07′ 14″ И / 43.1543845° С; 19.120664° И / 43.1543845; 19.120664
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Жабљак (вишезначна одредница).
Жабљак
Жабљак
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаЖабљак
Становништво
 — 2011.1.723
Географске карактеристике
Координате43° 09′ 16″ С; 19° 07′ 14″ И / 43.1543845° С; 19.120664° И / 43.1543845; 19.120664
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1.456 m
Жабљак на карти Црне Горе
Жабљак
Жабљак
Жабљак на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број84220
Позивни број052
Регистарска ознакаŽB
Веб-сајтzabljak.me

Жабљак је град и сједиште истоимене општине у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 1.723 становника.

Име

[уреди | уреди извор]

Први словенски назив овог мјеста био је Варезина вода. То је због извора питке воде око којег се насеље и формирало. Касније је добио нови назив Ханови и у њему су се одмарали трговачки каравани. Име Жабљак потиче потиче од жаба које живе на локалитету Отоке и најављују прољеће сваке године. Званично је добио име 1870. године када је и постао дио Књажевине Црне Горе. Тада је и започета изградња цркве Св. Преображења. Општински одбор је 1935. одлучио да се место зове Александров-град, по почившем краљу.[1]

Природне одлике

[уреди | уреди извор]

Жабљак је насеље које се налази у подножју планине Дурмитор, са највишом надморском висином на Балкану, на око 1.450 метара у самом центру града. Oкружују га 23 планинска врха висине од преко 2.300 метара надморске висине.

Подземни водоток између Жабљачке ријеке и извора Бијелих врела, у кањону Таре, природна је ријеткост. Овај водоток протиче испод корита Таре, а извире са њене друге стране.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Жабљак живи 1.420 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,3 година (34,7 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 579 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 83
1953. 508
1961. 650
1971. 979
1981. 1.379
1991. 1.853 1.848
2003. 1.950 1.937
2011. 1.723
Национални састав општине према попису из 2023. [1]‍
Срби
  
 1.548 52,64%
Црногорци
  
 1.248 42,43%
Украјинци
  
 10 0,34%
непознато
  
 88 2,99%
Етнички састав према попису из 2003.[3]‍
Срби
  
 913 47,13%
Црногорци
  
 903 46,61%
Хрвати
  
 2 0,10%
Југословени
  
 2 0,10%
Словенци
  
 1 0,05%
Немци
  
 1 0,05%
непознато
  
 0 0,0%
Становништво према полу и старости[4]
м
ж
? 2
  
  
 5
80+ 7
  
  
 24
75—79 16
  
  
 22
70—74 22
  
  
 25
65—69 36
  
  
 39
60—64 38
  
  
 57
55—59 48
  
  
 46
50—54 70
  
  
 54
45—49 70
  
  
 67
40—44 94
  
  
 84
35—39 76
  
  
 64
30—34 43
  
  
 64
25—29 70
  
  
 56
20—24 68
  
  
 84
15—19 77
  
  
 91
10—14 92
  
  
 89
5—9 66
  
  
 76
0—4 51
  
  
 44
Просек : 64 10
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003.
Број домаћинстава 29 173 193 284 405 574 579


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 579 111 83 96 137 106 32 10 4 0 0
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 737 302 401 23 9 2
Женски 782 264 407 92 18 1
УКУПНО 1.519 566 808 115 27 3
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 340 42 2 0 13
Женски 252 13 0 0 6
Укупно 592 55 2 0 19
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 25 6 24 23 21
Женски 8 0 46 29 4
Укупно 33 6 70 52 25
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 7 3 83 23 11
Женски 5 0 51 18 17
Укупно 12 3 134 41 28
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 53 0 0 4
Женски 55 0 0 0
Укупно 108 0 0 4

Познате личности

[уреди | уреди извор]
  • Јелена Шаулић, учитељица, борац, учесница Топличког устанка и комита у Црној Гори током Првог Свјетског Рата
  • Душан Обрадовић, народни херој Југославије
  • Јован Ћоровић, народни херој Југославије
  • Веселин Шљиванчанин, официр Југословенске Народне Армије и Војске Југославије, један од команданата српских снага у бици за Вуковар (1992)
  • Милан Роћен, црногорски политичар, дипломата и политиколог
  • Владимир Шипчић, српски четнички командант, предводио групу четника у борбама још 12 година након Другог Свјетског Рата
  • Божидар Жугић, поручник Југословенске војске, учесник Априлског рата и носилац Златне медаље за храброст "Милош Обилић"

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Жабљак је побратимљен са сљедећим градовима:

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „"Политика", 14. јул 1935”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2021. г. Приступљено 20. 10. 2021. 
  2. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  3. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  4. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жабљак&oldid=30233445”