Светозар Стојановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светозар Стојановић

Svetozar Stojanović.jpg

Информације
Датум рођења 18. октобар 1931.
Место рођења Крагујевац (Краљевина Југославија)
Датум смрти 7. мај 2010.(2010-05-07)(78 год.)
Место смрти Београд (Србија)
Рад

Светозар Стојановић (Крагујевац, 18. октобар 1931Београд, 7. мај 2010[1]) је био српски филозоф.

Биографија[уреди]

Рођен је у Крагујевцу у трговачкој породици. У Крагујевцу је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету Универзитета у Београду 1955. године, на истом факултету је докторирао филозофију 1962. године тезом „Савремена мета-етика“.

У периоду 1957-1974. био је асистент, затим доцент и ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Радио је као гостујући професор и на универзитетима у САД, Немачкој, Великој Британији, Аустрији, Индији.

Избачен је са Београдског универзитета заједно са још седам других професора 28. јануара 1975. године због дисидентске делатности као члан групе „Праксис“. Том приликом избачени су и Михаило Марковић, Љубомир Тадић, Загорка Голубовић, Миладин Животић, Драгољуб Мићуновић, Нeбојша Попов и Триво Инђић.[2] Враћен је на Универзитет почетком 90-их година.

Био је председник Српског филозофског друштва 1970-1974. Заједно ca политикологом Ђуром Ковачевићем, Светозар Стојановић je 2002. основао Српско-амерички центар у Београду чији је био и председник. 2009. године. Овај центар је прерастао у Центар за националну стратегију.Један од оснивача Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду[3].

У периоду од 15. јуна 1992. до 31. маја 1993. био је специјални саветник Добрице Ћосића, тадашњег председника СР Југославије. Водио је његов саветнички тим.

Био је директор Института за филозофију и друштвену теорију 1994-2000. Био је члан Управног одбора комапније „Политика“, затим члан Савета Републичке радио-дифузне агенције (РРА).

Објавио је седам књига, четири брошуре и око 130 чланака. Дела су му превођена на 14 језика. Најзначајнија дела су: „Савремена мета-етика“, „Између идеала и стварности“, „Историја и партијска свест“ и „На српском делу Титоника“.

Уврштен је у Biographical Dictionary of Twentieth Century Philosophers 1996. заједно са Браниславом Петронијевићем и Михаилом Марковићем из Србије.

Преминуо је у Београду 7. маја 2010. године.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]