Шифова база

С Википедије, слободне енциклопедије
Генерална хемијска структура Шифове базе

Шифова база (или азометин), је добила име по Хугу Шифу. То је функционална група која садржи угљеник-азот двоструку везу са азотним атомом везаним за арил или алкил групу, али не за водоник.[1] Шифове базе имају генералну формулу R1R2C=N-R3, где је R3 арил или алкил група, што чини Шифове базе стаблним иминима. Шифова база изведена из анилина, где је R3 фенил или супституисани фенил, се може звати звати анил.[2]

Синтеза[уреди | уреди извор]

Шифова базе се могу синтетисати из ароматичних амина и карбонил једињења нуклеофилном адицијом формирајући хемиаминале. Томе следи дехидратација да би се генерисао имин. У типичној реакцији, 4,4'-диаминодифенил етар реагује са о-ванилином:[3]

Смеша 4,4'-диаминодифенил етра 1 (1.00 g, 5.00 mmol) и о-ванилин 2 (1.52 g , 10.00 mmol) у метанолу (40.00 mL) се меша на собној температури један сат, чиме се ствара наранџасти преципитат, и након филтрације и прања метанолом се добија чиста Шифова база 3 (2.27 g, 97.00%)

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ IUPAC. „Schiff base”. Kompendijum hemijske terminologije (Internet izdanje).
  2. ^ IUPAC. „anils”. Kompendijum hemijske terminologije (Internet izdanje).
  3. ^ Jarrahpour, A. A.; M. Zarei (24. 2. 2004). „Synthesis of 2-({[4-(4- {[(E)-1-(2-hydroxy-3-methoxyphenyl)methylidene amino}phenoxy)phenyl imino}methyl)- 6 -methoxy phenol”. Molbank. M352. ISSN 1422-8599. Приступљено 22. 2. 2010.