Метанол

Из Википедије, слободне енциклопедије
Метанол
Структурна формула
Модел
Модел метанола
Називи
IUPAC назив
метанол
Други називи
хидроксиметан
метил алкохол
метил-хидрат
карбинол
Идентификација
3D модел (Јмол)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.599
KEGG
MeSH Methanol
RTECS PC1400000
UNII
Својства
CH4O
Моларна маса 32.04 g/mol
Агрегатно стање безбојна течност
Густина 0.7918 g/cm³, течност
Тачка топљења –97 °C (176 K)
Тачка кључања 64,7 °C (337.8 K)
Потпуна
Киселост (pKa) ~ 15.5
Вискозност 0.59 mPa·s на 20 °C
Диполни момент 1.69 D (гас)
Опасности
Запаљив (F)
Отрован (T)
Р-ознаке R11, R23/24/25, R39/23/24/25
С-ознаке (S1/2), S7, S16, S36/37, S45
Тачка паљења 11 °C
Сродна једињења
Сродна једињења/алкохоли етанол
бутанол
Сродна једињења метил-хлорид
метоксиметан
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Метанол или метил алкохол (CH3OH) је први члан хомологог низа засићених монохидроксилних алкохола. То је најпростији алкохол. Веома је отрован. Уколико се у мањим количинама унесе у организам доводи до слепила, а у већим до смрти.

Отровност[уреди]

Удисањем ваздуха у коме има 3.000 ppm метанола током 8 сати за неколико дана доводи до тешког тровања.[1] Смртна доза ингестијом износи 30 до 100 ml.[1] Метанол се у организму споро оксидише до CO и H2O те се због тога акумулира. Његови токсични метаболити су формалдехид, млечна и мравља киселина и ацетон чије дејство доводи до појаве специфичне симптоматологије тровања. Акутно тровање има три стадијума:

  • пијанства
  • латенације (акумулација токсичних метаболита током 12-24 сата)
  • манифестног тровања

Овај трећи стадијум карактеришу: запаљење слузокоже дисајних путева, поремећај вида, сметње од стране дигестивног тракта и грчеви мишића. Четвртог дана јављају се цијаноза, периферни колапс, конвулзије, кома, парализа центра за дисање са леталним (смртним) исходом у тежим случајевима.[1]

Очна симптоматологија се састоји из: фотофобије, диплопије (дупло виђење), мидријазе, едема папиле и пролазно или трајног слепила.[1]

Особине[уреди]

Особина Вредност
Број акцептора водоника 1
Број донора водоника 1
Број ротационих веза 0
Партициони коефицијент[2] (ALogP) -0,4
Растворљивост[3] (logS, log(mol/L)) 0,7
Поларна површина[4] (PSA, Å2) 20,2

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Шимон Ђармати, Хемија опасних материја, Виша политехничка школа, 2006.
  2. Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  3. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. doi:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  4. Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. doi:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]