Шивизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Шива (изнад) је примарно божанство шивизма. Ритуал на Муни ки Рети, Ришикеш

Шивизам (Деванагари: शैव संप्रदाय;[1][2][3]) једна је од главних традиција унутар хиндуизма која поштује Шиву као Врховно биће.[4][5][ноте 1] Следбеници Шивизма се називају „шивистима”. То је једна од највећих секти која верује да је Шива - обожавана као стваралац и разарач светова - врховни бог над свима.[6] Шива има много подтрадиција, које се крећу од духовног дуалистичког теизма, као што је Шива Сиданта до монистичког нетеизма оријентираног на јогу, као што је кашмирски шивизам.[7][8][9] Шивизам сматра Веде и текстове Агаме важним теолошким изворима.[10][11][12] Порекло Шивизма може се пратити од замисли Рудре у Ригведи.[13]

Шивизам има древне корене, који се могу пратити у ведској литератури другог миленијума пне, мада то је у облику ведског божанства Рудре.[14] Древни текст Шветашватара Упанишад из касног првог миленијума пне спомиње термине као што су Рудра, Шива и Махешварам,[15][16] али се његова интерпретација као теистички или монистички текст шивизма оспорава.[17][18] У раним вековима нове ере први јасан доказ долази од Паупата Шивисма.[14] Побожни и монистички шивизам постао је популаран у 1. миленијуму, и убрзо је постао доминантна религијска традиција многих хиндуистичких краљевстава.[14] У југоисточну Азију доспео је убрзо након тога, што је довело изградње хиљада храмова Шиве на острвима Индонезије, као и Камбоџе и Вијетнама, који су се упоредо развијали са будизмом у овим регионима.[19][20] У савременом добу, шивизам је један од главних аспеката хиндуизма.[14]

Шивистичка теологија се креће од Шиве као креатора, чувара, разарача до његог поистовећивања са Атманом (суштином, душом) унутар себе и сваког живог бића. Она је блиско повезана са шактизмом, а део шивиста врши богослужење у храмовима Шиве и Шакте.[9] Хиндуистичка традиција највише прихвата аскетски живот и наглашава јогу. Као и друге хиндуистичке традиције, она охрабрује појединца да открије и буде једно са Шивом унутар себе.[7][8][21] Шивизам је једна од највећих традиција у хиндуизму.[22][23]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Зајено са Вишнуизмом, Шактизмом, и Смартизмом

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Хисторy оф Схаивисм”. 
  2. ^ „фацтс он тхе Схаивисм”. 
  3. ^ Данцинг wитх Сива. УСА: Хималаyан Ацадемy. сецтион: Глоссарy—Śабда Коśаḥ Н-С. 
  4. ^ С Пармесхwарананд 2004, стр. 19–20, 272–275.
  5. ^ П. Т. Рају (1985). Струцтурал Дептхс оф Индиан Тхоугхт. Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. стр. 10—14, 509—516. ИСБН 978-0-88706-139-4. 
  6. ^ Флоод 2003, стр. 200–201.
  7. ^ а б Флоод 1996, стр. 162–167.
  8. ^ а б Ганесх Тагаре (2002), Тхе Пратyабхијñā Пхилосопхy, Мотилал Банарсидасс. ISBN 978-81-208-1892-7. стр. 16–19.
  9. ^ а б Флоод 2003, стр. 202–204.
  10. ^ Давид Смитх (1996), Тхе Данце оф Сива: Религион, Арт анд Поетрy ин Соутх Индиа, Цамбридге Университy Пресс. ISBN 978-0-521-48234-9. стр. 116.
  11. ^ Мариасусаи Дхавамонy (1999), Хинду Спиритуалитy, Грегориан Университy анд Библицал Пресс. ISBN 978-88-7652-818-7. стр. 31–34.wитх фоотнотес
  12. ^ Марк Дyцзкоwски (1989), Тхе Цанон оф тхе Śаивāгама, Мотилал Банарсидасс. ISBN 978-81-208-0595-8. стр. 43–44.
  13. ^ Теxтбоокс фром Индиа, Волуме 1. Натионал Цоунцил оф Едуцатионал Ресеарцх анд Траининг. 2002. стр. 199. „Тхе оригин оф Саивисм маy бе трацед то тхе цонцептион оф Рудра ин тхе РигВеда” 
  14. ^ а б в г Петер Биссцхоп (2011), Схаивисм, Оxфорд Университy Пресс
  15. ^ [а] Паул Деуссен, Сиxтy Упанисхадс оф тхе Веда, Волуме 1, Мотилал Банарсидасс. ISBN 978-8120814684. стр. 301–304.;
    [б] Р Г Бхандаркар (2001), Ваиснависм, Саивисм анд Минор Религиоус Сyстемс, Роутледге. ISBN 978-8121509992. стр. 106–111.
  16. ^ Robert Hume (1921), Shvetashvatara Upanishad, The Thirteen Principal Upanishads, Oxford University Press, pages 400–406 with footnotes
  17. ^ A Kunst, Some notes on the interpretation of the Ṥvetāṥvatara Upaniṣad, Bulletin of the School of Oriental and African Studies, Vol. 31, Issue 02, June 1968, pages 309–314; . doi:10.1017/S0041977X00146531.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  18. ^ D Srinivasan (1997), Many Heads, Arms, and Eyes, Brill. ISBN 978-9004107588. стр. 96–97.анд Цхаптер 9
  19. ^ Флоод 2003, стр. 208–214.
  20. ^ Гонда, Јан (1975). Хандбоок оф Ориентал Студиес. Сецтион 3 Соутхеаст Асиа, Религионс. БРИЛЛ Ацадемиц. стр. 3—20, 35—36, 49—51. ИСБН 978-90-04-04330-5. 
  21. ^ „Интродуцтион то Хиндуисм”. Хималаyан Ацадемy. 2009. Приступљено 01. 02. 2014. 
  22. ^ Јохнсон, Тодд M; Грим, Бриан Ј (2013). Тхе Wорлд'с Религионс ин Фигурес: Ан Интродуцтион то Интернатионал Религиоус Демограпхy. Јохн Wилеy & Сонс. стр. 400. ИСБН 9781118323038. 
  23. ^ Јонес, Цонстанце; Рyан, Јамес D. (2006). Енцyцлопедиа оф Хиндуисм. Инфобасе. стр. 474. ИСБН 978-0-8160-7564-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Шивизам на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šivizam&oldid=27675643”