Јеževica

Јежевица
Научна класификација
Царство:	Плантае
(нерангирано):	Ангиоспермс
(нерангирано):	Моноцотс
(нерангирано):	Цоммелинидс
Ред:	Поалес
Породица:	Поацеае
Род:	Дацтyлис
Врста:	D. гломерата
Биномно име
	Дацтyлис гломерата; L.

Јежевица (Дацтyлис гломерата L., јежевина, рђобрадица) је висококвалитетна врста траве са високом адаптабилношћу на различите климатске и земљишне услове. Припада вишегодишњим зељастим биљкама из фамилије Поацеае. Отпорна на сушу и ниске температуре.^[1]^[2]^[3]^[4]^[5] Најважнија је компонента травно-детелинских смеша, а ређе се гаји појединачно. Биљке су богате са вегетативним усправним изданцима, средње висине, са широким, светло зеленим лишћем. У појединачној сетви остварује принос суве материје око 12т/ха , са просечним садржајем протеина од 16%. Важно је покосити је почетком класања јер одлагањем косидбе врло брзо огрубљује и губи квалитет.

Морфолошка својства[уреди | уреди извор]

Корен је разгранат,длакав, јак и у повољним условима може нарасти у дубину и преко 100 цм. Формира јак бусен растреситог типа. Стабљика је усправна, нарасте до 130 цм и више, а дебљине је око 2 - 3 мм, сиво-смеђе. Листови су равни, 40 цм дуги и до 1 цм широки, сиво-зелене или плавичасто-зелене боје, на ивици назубљени. Листови полазе из рукавца, који су плочасти. Цвет је груписан у метлицу. Овакву цваст чине по неколико цветова у облику класова који се налази на дугачким дршкама. Цвета у периоду од маја до јуна. ^[6] Плод је крупа. Семе је на врху шиљато, благо савијено, тространо, па лежи на боку, дужине 4 - 7 мм и 1 мм ширине, светло смеђе до сиве боје. Маса 1 000 зрна је око 1,0 грам.

Ареал распрострањења[уреди | уреди извор]

Расте на подручју Северне Америке, Азије и Европе. ^[6]

Станиште[уреди | уреди извор]

Расте на падинама планина, ивицама шума, ливадама, пашњацима, поред путева, на хранњивом и влажном тлу. ^[6]

Порекло назива врсте[уреди | уреди извор]

Назив рода Дацтyлис, води порекло од термина дацтyлос, што значи прст, што повезујемо са метличастом цвасти. ^[6]

Биолошка својства[уреди | уреди извор]

То је дугогодишња трава озимог типа. Семе клија код 4 -5°Ц. У врло повољним условима ниче за 10 - 12 дана, а у мање повољним ниче врло споро. Бокорење је три недеље након ницања. Након кошења се врло добро обнавља. Током зиме добро подноси ниске температуре (и до -25°Ц). Сушу такође добро подноси јер тера корење дубоко у земљиште, али тада даје мање приносе. Не штети јој сенка и гажење, па се сеје између редова у воћњацима и расадницима за затравњивање (малчирање). Према земљишту нема већих захтева, иако су за развој најповољнија средње тешка, свежа земљишта с довољно хумуса. На киселост земљишта није осетљива, па добро успева како на киселим, тако и на алкалним (пХ 8) земљиштима. Цвета средином маја, а цветање траје 7 - 8 дана. Ако је време хладније, цветање почиње касније. Ако је температура нижа од 10°Ц, тада не цвета. Од почетка цветања до сазревања семена потребно је око месец дана.

Сетва[уреди | уреди извор]

За производњу крме јежевица се сеје густоредо с око 25 - 30 кг/ха семена, док се за производњу семена сеје на међуредни размак од 25 - 35 цм с 8 -10 кг/ха семена. Оптимално време сетве је до краја августа јер до зиме усев би требало да се избокори, па такав усев у наредној години даје врло добар принос семена и велике приносе волуминозне крме (8 - 12 т/ха сена). Сетвом у пролеће приноси сена су знатно нижи (2 - 4 т/ха) због спорог развоја у првој години, док производња семена у години сетве није могућа.

Ђубрење[уреди | уреди извор]

За повећање приноса зелене масе велико значење има ђубрење азотним ђубривима, тако да се може дати до 250 кг/ха азота годишње. Азотна ђубрива у другој и следећим годинама за производњу волуминозне крме треба аплицирати у касно лето, почетком јесени за формирање што већег броја скраћених вегетативних изданака, при кретању вегетације у пролеће, као и након сваког откоса током вегетације. Сетвом јежевице с махунаркама или с повећаним уделом махунарки у смеши, смањује се потребна ђубрења азотним ђубривима за 40 - 50%. Фосфорним и калијумовим ђубривима ђубри се током летње-јесењег периода. У производњи семена потребно је осигурати 80 - 100 кг/ха азота, 60 кг/ха фосфора и 90 кг/ха калијума.