Јован Грчић (професор)
| Јован Грчић | |
|---|---|
 Јован Грчић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 31. октобар 1855. |
| Место рођења | Вуковар,  Аустријско царство |
| Датум смрти | 5. фебруар 1941. (85 год.) |
| Место смрти | Нови Сад,  Краљевина Југославија |
Јован Грчић (Вуковар, 19/31. октобар 1855 — Нови Сад, 5. фебруар 1941) је био српски књижевник, књижевни, позоришни и музички критичар, преводилац и професор Српске велике православне гимназије у Новом Саду.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Породица
[уреди | уреди извор]Потиче из угледне српске породице из Вуковара, од оца Павла Грчића, адвоката.[2] Као једином преживелом детету, отац му је наменио да изучи право и настави његов рад у породичној канцеларији.
Образовање
[уреди | уреди извор]Основну школу завршио је у Вуковару, а гимназију је похађао у Винковцима и Новом Саду. Студирао је четири године (1872-1876) на Правно-политичком факултету у Грацу,[1] где је положио "јуридициални државни испит". Вратио се затим 1876. године у Вуковар где је затекао оца на самрти. Након смрти оца уредио је материјалне прилике и отишао у Праг, где се припремао за "ригорозу". Тај испит који је полагао почетком 1877. у Грацу, није положио, јер је добио позив из Новог Сада да ради у гимназији као предавач. Патронат Новосадске гимназије (у којој је почео да ради 1877) дозволио му је почетком 1881. године допуст од годину дана да у Будимпешти спреми и положи професорски испит. Професорски испит са радом на латинском језику о Вергилију положио је са добрим успехом и добио диплому 23. маја 1882. године у Будимпешти.[3] Оспособио се за предавања у мађарским и српским средњим школама у Аустроугарској, из латинске и грчке филологије.
Професор
[уреди | уреди извор].jpg)
У новосадској Српској гимназији радио је од 1877. до 1901. године,[1] почевши као суплент-професор класичне филологије. Потом је службу наставио у Женској гимназији.[4] Предавао је српски, латински, старогрчки, немачки и мађарски језик са књижевношћу. Уз то је предавао и нотно певање и водио гимназијски хор.[4] Писао је уџбенике за предмете које је предавао.
Пензионисан је нерадо 1. септембра 1901. године.
Књижевни рад
[уреди | уреди извор]Почиње да пише још као ђак Новосадске гимназије, а прве приповетке објавио је током студентских дана.[5]
Књижевне, позоришне и музичке критике објављивао у Јавору, Летопису Матице српске, Позоришту, Застави, Бранику, Бранковом колу, Стражилову, Српском књижевном гласнику...[5]
Покренуо је 1885. у Новом Саду књижевни часопис Стражилово. Године 1889. сјединио је свој часопис са Јавором, који је три године уређивао заједно са Илијом Огњановићем Абуказемом. Обновио је Стражилово 1892, које је у новој серији излазило до 1894. године. У Бранику уређивао музичку, позоришну и књижевну рубрику (1901-1912).
Пред Први светски рат прелази у Загреб, где се бавио књижевношћу и новинарством пишући за локалне листове и часописе.
У Нови Сад се вратио 1928. и наставио је да пише до дубоке старости, објављујући текстове у Југословенском дневнику, Дану, Новом Саду, Гласу Матице српске...
Бавио се и преводилачким радом, преводећи књижевна дела са мађарског и немачког језика.[3]
Члан Матице српске постао је 1877, а од 1880. до 1902. био је у више наврата члан Књижевног одбора и Редакцијског одбора Летописа Матице српске.[5] Такође је био и дугогодишњи председник Друштва за Српско народно позориште.[6]
Сахрањен је на Успенском гробљу у Новом Саду.[7]
Избор из библиографије
[уреди | уреди извор]- Кратка историја римске књижевности (Нови Сад, 1882)
- Кратка историја старе грчке књижевности (Нови Сад, 1883)
- Речник српског и мађарског језика, I-II (Нови Сад 1902, 1904)
- Историја српске књижевности (Нови Сад, 1903)
- Речник страних речи (Нови Сад, 1904)
- Српско-немачки и немачко-српски речник, I-II (Нови Сад, 1905)
Види још
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Насловна страна другог, допуњеног издања Историје српске књижевности (Нови Сад, 1906) -
Јован Грчић око 1870. године
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 228.
- ^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1937.
- ^ а б Енциклопедија Новог Сада. Књига 6, Гаг-Деч. Нови Сад: Новосадски клуб "Добра вест". 1996. стр. 250—252.
- ^ а б Професори "Јовине гимназије" у фондовима Новосадског архива. Нови Сад: Историјски архив града Новог Сада. 2010. стр. 31.
- ^ а б в „ГРЧИЋ Јован”. snp.org.rs. Приступљено 27. 1. 2022.
- ^ „Биографија Јована Грчића на сајту Енциклопедије Српског народног позоришта”.
- ^ „Списак заштићених гробних места Успенско гробље” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 06. 2015. г.
Литература
[уреди | уреди извор]- Енциклопедија Новог Сада. Књига 6, Гаг-Деч. Нови Сад: Новосадски клуб "Добра вест". 1996. стр. 250—252.
- "Политика", 6. феб. 1941 (некролог)