Пређи на садржај

Јован Максимовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован Максимовић
Датум рођења1864.
Место рођењаРумаКнежевина Србија
Датум смрти1955.
Место смртиБеоградСФРЈ

Јован Максимовић (Рума, 2. јануар 1864Београд, 28. август 1955) био је један од најзначајнијих преводилаца са руског на српски језик. Посебно се бавио превођењем дела Фјодора Михаиловича Достојевског[1], Лава Николајевича Толстоја[2][3][4], Антона Павловича Чехова[5] и Ивана Сергејевича Тургењева[6]. Поред руског преводио је и са немачког, латинског и старогрчког језика. Са немачког је између осталог превео Најлепше приче из класичне старине од Густава Шваба.[7]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Јован Максимовић је рођен 2. јануара 1864. у Руми. Завршио је гимназију у Сремским Карловцима. За време школовања у Сремским Карловцима био је сарадник у часопису за децу Невен Јована Јовановића Змаја, са киме се до краја његовог живота дружио. Студирао је славистику у Будимпешти и Бечу, где је и докторирао код Ватрослава Јагића. Радио је као професор Треће мушке гимназије у Београду. Поред превођења писао је огледе о руској и српској књижевности.[8]

Јован Максимовић је био ожењен Љубицом, ћерком Игњата Станимировића, ректора и једног од првих професора београдског лицеја. Са Љубицом је имао четири сина и једну ћерку и од њих осморо унучади: Радивоја (Петра и Јована), Бранка (Милана и Рајка), Љубомира и Милутина (Светлану и Тијану) те ћерку Видосаву (Ђорђа и Емилију). Умро је у Београду 28. августа 1955. године.



Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • Јован Максимовић је посетио Лава Николајевича Толстоја 1909. у Јасној Пољани.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Достојевски, Фјодор Михајлович, Браћа Карамазови, са руског превео Јован Максимовић, Београд 1923.
  2. ^ Толстој, Лав Николајевич, Васкрсење, са руског превео Јован Максимовић, 2. издање, Београд 1911.
  3. ^ Толстој, Лав Николајевич, Рат и мир, IV тома, са руског превео Јован Максимовић, Београд 1928.
  4. ^ Једно од последњих издања: Толстој, Лав Николајевич, Рат и мир, III тома, са руског превео Јован Максимовић, Београд 2015.
  5. ^ Чехов, Антон Павлович, Прича непознатог човека и друге приповетке, са руског превео Јован Максимовић, Београд 1921.
  6. ^ Тургењев, Иван Сергејевич, Сабрана дела, са руског превео Јован Максимовић, Београд 1936.
  7. ^ Једно од последњих издања: Шваб, Густав, Приче из класичне старине, са немачког превео Јован Максимовић, Београд 2011.
  8. ^ Максимовић, Јован, Песнички Зборник. Угледни производи српског, хрватског и страног песништва, Мостар 1900.
  9. ^ „Nagrada „Jovan Maksimović. Архивирано из оригинала 03. 01. 2022. г. Приступљено 08. 04. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]