Иван Тургењев
Иван Тургењев | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Иван Сергејевич Тургењев |
Датум рођења | 9. новембар 1818. |
Место рођења | Орел, Руска Империја |
Датум смрти | 3. септембар 1883.64 год.) ( |
Место смрти | Буживал, Француска |
Књижевни рад | |
Најважнија дела | Очеви и деца |
Потпис | |
Московски државни универзитет Ломоносов, Државни универзитет у Санкт Петербургу, Хумболтов универзитет у Берлину |
Иван Сергејевич Тургењев (рус. Ива́н Серге́евич Турге́нев; Орел, 9. новембар 1818 — Буживал, 3. септембра 1883) је био руски књижевник и драматург.
Његово дело Очеви и деца сматра се једним од најважнијих романа у 19. веку. У њему је први пут дефинисао појам нихилизам коме је супротставио „позитивног хероја”. Осим тога познат је и по збирци припиведака Ловчеви записи која је први пут штампана 1852.
Биографија
[уреди | уреди извор]Иван Тургењев је рођен у богатој земљопоседничкој породици 1818. године.[1][2] Првих 9 година живота провео је на имању своје мајке Спаскоје-Лутовиново у Орелској губернији.[3] Богати родитељи су му обезбедили добро образовање.[4] Школовао се код куће, а касније у интернату у Москви. Почео је да студира филологију 1833. на Универзитету у Москви, студије је наставио у Санкт Петербургу (1834—1837) и Берлину (1838—1841).[5] После повратка у Русију 1841, почео је да ради као чиновник у министарству спољних послова у Санкт Петербургу. Тај посао је напустио после две године да би се посветио књижевном раду.
Тургењев је одбацивао политички радикализам који су подједнако исказивали критичари и поборници царског режима, али је био разочаран репресивном унутрашњом политиком цара Николаја I. Активно је исказивао своје противљење кметству што је показао и када је наследио родитељско имање 1850. Тада је ослободио све кметове, а после званичног укидања кметства 1861, помогао је еманципацију и економски положај кметова на своме имању. Државна власт није са симпатијама гледала на његове отворено изнете ставове. Ухапшен је у мају 1852. и провео је две године заточен на породичном имању. Разлог је био чланак посвећен преминулом Гогољу којим је заобишао званичне цензоре. Одбојност ка преовладавајућем политичком стању у Русији била је разлог што је много година провео у иностранству. Коначно је емигрирао 1861. прво у Баден-Баден (до 1870), а касније у Париз, где је живео до смрти.[5] У Русију се враћао повремено у посебним приликама.
Љубавни живот
[уреди | уреди извор]Писац је имао љубавну везу са Авдотјом Јермолајевом, која је радила као шваља на имању Спаско и из те везе ванбрачну ћерку Пелагију, што је у време пишчевог живота било велико оптерећење за девојку, па је ћерку сместио у један пансион у Паризу.
У јесен 1843, у Петрограду је гостовала Италијанска опера, а међу чланицама и певачица шпанског порекла Полина Гарсија Виардо, са којом се писац упознао и у коју се заљубио толико да кад је опера завршила гостовање, писац је напустио државну службу да би отишао у иностранство са примадоном са којом је живео до њене смрти.
Књижевни рад
[уреди | уреди извор]Иако је писао још као студент, прво објављено дело Тургењева је Параша. Једна од битних особина прозе Тургењева је да је руско село померио са периферије дешавања у сам центар збивања. Он први ствара бројну галерију руских ликова сељака. То нарочито долази до изражаја у Ловчевим записима.
Тургењев се у књижевности афирмисао пре свега као романописац иако је писао и драме, бројне збирке приповедака и песме. Најпознатији романи су Руђин, Племићко гнездо, Очеви и деца, Уочи нових дана итд. Особина његових романа је да пише o најактуелнијим проблемимa свог времена. Лик сувишног човека постoјао је у делима руских писаца и пре Тургењева (Александар Пушкин, Михаил Љермонтов итд.), али он је први увео тај назив у књижевност приповетком Дневник сувишног човека.
Од осталих приповедака значајна је прича Пролећне воде, која носи готово све особинe Тургењевљевог мотива љубави. Написао ју је када се враћао преко Италије и Швајцарске у Немачку па је доживео занимљив сусрет у Франкфурту на Мајни. И приповетка Прва љубав има аутобиографске елементе. То је прича о односу његовог оца и мајке испричана кроз лик шеснаестогодишњег Владимира Петровича, који представља самог писца. Особинe Тургењевљевог типа руске жене приказане су кроз три лика: Наталије из романа Руђин, Асје из истоимене приповетке и Марјане у роману Новина.
Наслеђе
[уреди | уреди извор]Уметничка чистоћа Тургењева учинила га је миљеником истомишљеника писаца следеће генерације попут Хенрија Џејмса и Џозефа Конрада, који су обојицa више волели Тургењева него Толстоја и Достојевског. Џејмс, који је написао не мање од пет критичких есеја о Тургењевљевом делу, тврдио је да је "његова заслуга форме првог реда" (1873) и похвалио је његову "изузетну деликатност" због које се чини да нас превише његових ривала држи, за поређење насилним средствима, и упознајте нас, за поређење са вулгарним стварима “(1896). Владимир Набоков, познат по лежерном отпуштању многих великих писаца, похвалио је Тургењевљеву „пластичну музичку прозу“ али је критиковао његове „напорне епилоге“ и „банално руковање заплетима“. Набоков је изјавио да Тургењев "није велики писац, иако пријатан" и сврстао га је на четврто место међу руским прозним писцима 19. века, иза Толстоја, Гогоља и Чехова, a испред Достојевског. Његове идеалистичке идеје о љубави, посебно оданост коју жена треба да покаже мужу, цинично су помињали ликови у Чеховљевој „Анонимној причи“. Исаиja Берлин похвалио је Тургењевљеву посвећеност хуманизму, плурализму и постепеним реформама над насилном револуцијом као најбоље аспекте руског либерализма.
Библиографија
[уреди | уреди извор]Одабрани романи
[уреди | уреди извор]- 1857 - Рудин
- 1859 - Дворианскоие гнездо
- 1860 - Накануне
- 1862 - Оттси и дети
- 1867 - Дим
- 1872 - Весне води
- 1877 - Новембар
Одабрана краћа белетристика
[уреди | уреди извор]- 1850 - Дневник сувишне особе
- 1852 - Белешке једног ловца
- 1854 - Муму
- 1855 - Јаков Пасинков
- 1855 - Фауст
- 1858 - Асја
- 1860 - Прва љубав
- 1870 - Степски краљ Лир
- 1881 - Песма победничке љубави
- 1883. - Цлара Милицх
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Turgenev coat of arms by All-Russian Armorials of Noble Houses of the Russian Empire. Part 4, December 7, 1799 (in Russian)
- ^ Richard Pipes, U.S.–Soviet Relations in the Era of Détente: a Tragedy of Errors, Westview Press (1981), p. 17.
- ^ Lutovinov coat of arms by All-Russian Armorials of Noble Houses of the Russian Empire. Part 8, January 25, 1807 (in Russian)
- ^ Yuri Lebedev (1990). Turgenev. — Moscow: Molodaya Gvardiya, 608 pages. ISBN 978-5-235-00789-5. стр. 8-103.
- ^ а б Тургењев, Иван Сергејевич. Изабрана дела. [Књ. ]2. Сремски Карловци ; Нови Сад : Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2014. стр. 392—394. ISBN 978-86-7543-298-2.
Литература
[уреди | уреди извор]- Тургењев, Иван Сергејевич. Изабрана дела. [Књ. ]2. Сремски Карловци ; Нови Сад : Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2014. стр. 392—394. ISBN 978-86-7543-298-2.
- Милосав Бабовић: Руска књижевност XIX века, Научна Књига, Београд, 1971; Напомене приређивача изабраних дела Тургењева, Матица српска, Нови Сад, 1977.
- Cecil, David. 1949. "Turgenev," in David Cecil, Poets and Story-tellers: A Book of Critical Essays. New York: Macmillan Co.: 123-138.
- Freeborn, Richard. 1960. Turgenev: the Novelist's Novelist, a Study. London: Oxford University Press.
- Magarshack, David. 1954. Turgenev: a Life. London: Faber and Faber.
- Sokolowska, Katarzyna. 2011. Conrad and Turgenev: Towards the Real. Boulder: Eastern European Monographs.
- Troyat, Henri. 1988. Turgenev. New York: Dutton.
- Yarmolinsky, Avrahm. 1959. Turgenev, the Man, his Art and his Age. New York: Orion Press.
- Белоголовый Н. А. (1897). Воспоминания и другие статьи, Кое-что о болезни И. С. Тургенева. М.: Типо-литография К.Ф. Александрова.
- Генералова Н. П. (2003). И. С. Тургенев: Россия и Европа. Из истории русско-европейских литературных и общественных отношений. СПб.: РХГИ. ISBN 5-88812-192-4.
- Гершензон М. О. Мечта и мысль И. С. Тургенева. — М.: Товарищество «Книгоиздательство писателей в Москве», 1919. — 170 с.
- Дессе, Р. (2009). Сумерки любви. Путешествия с Тургеневым. М.: Текст.
- Достоевский Ф. М. (1972—1990). Полное собрание сочинений в 30 т. (33 кн.). В. Г. Базанов, Ф. Я. Прийма, Г. М. Фридлендер и др (Академия наук СССР изд.). Л.: «Наука», Ленинградское отделение.
- Житова В. Н. (1961). Воспоминания о семье И.С. Тургенева. Редакция текста, вступительная статья и комментарии Т. Н. Волковой. Тула: Тульское книжное издательство.
- Зайцев Б. К. (1949). Жизнь Тургенева. Париж: YMCA Press. Архивирано из оригинала 01. 02. 2014. г. Приступљено 02. 02. 2023.
- История одной вражды. Переписка Достоевского и Тургенева / Под ред., с введ. и прим. И. С. Зильберштейна; предисл. Н. Ф. Бельчикова. Л.: Academia, 1928. VIII, 200 с., илл.
- Клеман М. К. Летопись жизни и творчества И. С. Тургенева. М.; Л., 1934
- Коровин В. Л. Тургенев, Иван Сергеевич // Энциклопедия Кругосвет
- Летопись жизни и творчества И. С. Тургенева (1818—1858) / Сост. Никитина Н. С.. СПб., 1995.
- Лотман Л. М. (1979). И. С. Тургенев. Полное собрание сочинений и писем в 30 т. 2. Под ред. Баскакова В. Н. (2-е изд.). М.: Наука.
- Лотман Л. М. (1982). Расцвет реализма. История русской литературы: В 4 т. 3. Л.: АН СССР. Институт русской литературы.
- Маркович В. М. (1990). Русские писатели : Библиографический словарь. В 2 ч. под ред. П. А. Николаева. М.: Просвещение. стр. 314—326. ISBN 5-09-001172-9.
- Недзвецкий В. А.; Пустовойт, Пётр Григорьевич; Полтавец, Елена Юрьевна (2000). И. С. Тургенев. В помощь преподавателям, старшеклассникам и абитуриентам. М.: Издательство МГУ. ISBN 5211042999.
- Полякова Л. И. (1983). Повести И. С. Тургенева 70-х годов. К.: Наукова думка.
- Тургенев и его время: Сборник. Под ред. Н. Л. Бродского. М.: Госиздат. 1923.
- И. С. Тургенев: Материалы и исследования: Сборник. Под ред. Н. Л. Бродского. Орёл. 1940.
- И. С. Тургенев: Новые материалы и исследования. Литературное наследство. 76. Ред. тома А. Н. Дубовиков и И. С. Зильберштейн. М.: АН СССР. 1967.
- Чернов Н. М. (2003). Провинциальный Тургенев. Россия забытая и неизвестная. Под ред. Благово В. А. М.: Центрполиграф. ISBN 5-9524-0071-X.
- Шаталов С. Е. (1979). Художественный мир И. С. Тургенева. Отв. ред. У. А. Гуральник. Институт мировой литературы им. А. М. Горького АН СССР. М.: Наука.
- Курдюмова Т. Ф. (1981). Тургенев в школе. Пособие для учителей. М.: Просвещение.
- Богословский Н. В. (1959). Тургенев. Н. Богословский (1-е издание изд.). М.: Молодая гвардия.
- Богословский Н. В. (1961). Тургенев. Жизнь замечательных людей. Под ред. Г. Е. Померанцевой (2-е издание изд.). М.
- Богословский Н. В. (1964). Тургенев. Жизнь замечательных людей. Н. Богословский (3-е издание изд.). М.
- Лебедев, Юрий Владимирович (1990). Тургенев. Жизнь замечательных людей. Вып. 706. Юрий Лебедев. М. ISBN 5235007891.
- Кривенко, Сергей Николаевич (1890). „Из литературных воспоминаний. Воспоминания об И. С. Тургеневе”. 39 (2) (Исторический вестник изд.). СПб. Архивирано из оригинала 15. 04. 2019. г. Приступљено 02. 02. 2023.
- Немзер А. С. Тургенев Иван Сергеевич — жизненный путь и творчество Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015)
- Ободовский К. П. (1893). „Рассказы об И. С. Тургеневе”. 51 (Исторический вестник изд.). СПб.: 359—366. Архивирано из оригинала 02. 10. 2019. г. Приступљено 02. 02. 2023.
- Поспелов Г. Н. (1939). Литературная энциклопедия 1929—1939. 11. М.: Художественная литература. стр. 419—439.
- Затеева Т. В., Ленхобоева Т. Р. Рецепция романов И. С. Тургенева в трудах В. М. Марковича // Вестник Бурятского государственного университета. Философия. — 2014.
- Новикова Е. Г. Тургеневедение XXI в. Рецензия на книги: И. С. Тургенев. Новые исследования и материалы / Отв. ред. Н. П. Генералова, В. А. Лукина. 2009-2012. Вып. 1-3 // Вестник Томского государственного университета. Филология. — 2015.
- Васильев М. И. Серийные сборники как проблема современного литературоведения (И. С. Тургенев: Новые исследования и материалы. Вып. 1–3 / Отв. ред. Н. П. Генералова, В. А. Лукина. М.; СПб., 2009–2012; А. А. Фет: Материалы и исследования. Вып. 1–2 / Отв. ред. Н. П. Генералова, В. А. Лукина. М.; СПб., 2010–2013) // Вестник «Альянс-Архео». — 2015.
- Генералова Н. П. Академическое тургеневедение на современном этапе // Вестник Российской академии наук. — 2018. — Т. 88, № 9. — С. 793–803
- Карпов А. А., Тверьянович К. Ю. Тургеневедение сегодня: итоги и проблемы изучения творчества писателя // Мир русского слова. — 2019.
- Доманский В. А. И. С. Тургенев в школе: традиции и преодоление стереотипов // Вестник Томского государственного педагогического университета. — 2019.
- Доманский В. А., Кафанова О. Б. Тургеневские юбилейные конференции 2018 года: обзор и рефлексия // Вестник Томского государственного педагогического университета. — 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Иван Тургењев на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Иван Тургењев на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Иван Тургењев на сајту LibriVox (језик: енглески)
- Ivan Turgenev poetry
- Online archive of Turgenev's novels in the original Russian
- Turgenev's works
- Turgenev Society
- Turgenev Museum in Bougival
- Turgenev Bibliography 1983– by Nicholas Žekulin
- The Novels of Ivan Turgenev: Symbols and Emblems by Richard Peace
- Text of A Sportsman's Sketches, in English as translated from the Russian
- English translations of 4 Poetic Miniatures
- English translations of 4 late Prose Poems
- English translation of eight late prose poems by Alexander Stillmark in Modern Poetry in Translation, No.11 (1997).
- Elena Bekhtieva. The Tretyakov Family and Ivan Turgenev. The Tretyakov Gallery magazine, #1 2009 (22)