Љубомир Кљакић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Љубомир Кљакић
Датум рођења1951.
Место рођења Сињ
 НР Хрватска, ФНРЈ

Љубомир Кљакић (Сињ, 1951) је српски политиколог, социолог, антрополог, истраживач и писац. Био је уредник и издавач у неким од најбитнијих редакција и културних и издавачких кућа Југославије — Студент, Видици, Студентски културни центар у Београду, „Просвета“, „Нолит“, „Рад“ итд.[1]

Биографија[уреди]

Основну школу и гимназију завршио у Косовској Митровици. Студирао је на Факултету политичких наука у Београду где је и дипломирао 1975. године. На истом факултету похађао је последипломске студије политичке социологије и положио испите. Живи и ради у Београду.

Уређивао је више листова, часописа и издавачких кућа. Био је главни уредник Политиколога и Студента, члан редакције часописа Видици, Идеје, Марксистичка мисао. Сада је члан редакције часописа Национални интерес.[2]

Био је директор Студентског културног центра у Београду 1979–1984. године. Био је уредник у издавачким предузећима „Просвета“, „Нолит“, ИЦС, СИЦ, као и уредник за друштвену теорију и публицистику у ИП Рад (1985–1992), уредник делâ Владимира Дедијера, члан Раселове историјске комисије за Југославију, члан Секретаријата Раселовог суда о Јасеновцу, један од оснивача Института за истраживање словенске цивилизације Прохор Пчињски — Београд — Нови Сад, оснивач и дир. Архива Кљакић (1991–2003), аутор и директор пројекта Академија Нова — Центар за истраживање и производњу идеја (1993–2003).

Био је учесник рата 1999, помоћник министра за Косово и Метохију у Влади Републике Србије, задужен за односе са страним војним и цивилним мисијама на КиМ (мај 2007. — јун 2008) и члан Центра за националну стратегију и члан његовог Савета (2003–11).

Као издавач, уредник и оснивач различитих библиотека — Сусрет светова, Изазови, СИЦ, Сведочанства, Дијалог, Mixed Media, Печат, Рад, Свеске Архива — објавио је око 60 књига домаћих и страних аутора из области друштвених наука и публицистике, с укупним тиражом од приближно 120.000 примерака. Оснивач је Студијске групе за европске перспективе, као и више других неформалних истраживачких група. Конципирао је и организовао бројне трибине, научне скупове и симпозијуме у земљи и иностранству, учествовао у неколико десетина јавних расправа (трибине, телевизијске и радио емисије, научни скупови) у Србији, Југославији и свету, између осталог и капиталног скупа Могуће стратегије развоја Србије Српске академије наука и уметности 2014. године.

Објавио је више стотина текстова у српским, југословенским и иностраним штампаним и електронским медијима — дневни листови, недељници и специјализовани недељници, научни часописи, зборници радова с научних скупова, радио станице и интернет портали.

Радови су му превођени на енглески, руски, македонски, словеначки, мађарски, чешки и француски језик.

Важнија дела[уреди]

  • Пред-постављање револуције, Истраживачко-издавачки центар ССО Србије, 1979 Београд, 1979.
  • Ледени брегови: Прилози за критичку анализу југословенског друштва, Истраживачко-издавачки центар ССО Србије, Београд, 1985
  • Трећи светски рат: Југославија и „нови светски поредак”, ауторско (xerox) издање, Београд, 1991.
  • Ослобађање историје, I–III, I, Почетак пута, Архив Кљакић, Београд, 1993.
  • Како помоћи Европи, Архив Кљакић — „Ђуро Салај“, Београд, 1993.
  • Српска револуција 2000: Неколико мисли о локалним и светским пословима, е–издање, Београд, 2000–2003.
  • Студије будућности 1987–2004, „Народна књига“ – „Алфа“, Београд, 2005.
  • Космополис: Оглед о целини света и управљању светским пословима (2007), е–издање, Београд, 2010.
  • Криза: Корисни идиоти и колапс Србије, „Наш печат“ — Фонд „Слободан Јовановић“ Београд, 2011.

Признања (секција под израдом)[уреди]

  • Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[3]

Референце[уреди]

  1. ^ Биографија у: Могуће стратегије развоја Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 30, 2017) (на језику: енглески), зборник научно-стручног скупа 2014. уредио проф. Часлав Оцић, Српска академија наука и уметности, Београд 2016, pp. 1115.
  2. ^ Часопис Национални интерес: Редакција
  3. ^ Удружење стрипских уметника Србије.„Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.”, 17. мај 2018.

Спољашње везе[уреди]