Ћулав

Ћулав је полукружна капа од уваљане беле вуне, која се носи испод феса.

Ћулав се сматра једном од најстаријих српских народних капа, која је настала у народној средини, од домаћих материјала. Под утицајем других несловенских народа, ова капа је претрпела промене, како у изгледу, тако и у називу. Ћулав је име које је преовладало и оно је турско-персијског порекла. Ћулав је носило и хришћанско и муслиманско становништво.

Ову капу израђивали мајстори ћулахџије углавном од беле, а од 1912. године срећу се и ћулави од црне вуне. Била је купастог облика, дубине око 10 цм и пречника око 20 цм. Зими и по хладнијем времену се око ћулава обавијао бели шал, који је на једном крају имао ресе. Обавијао се три пута око капе и ушију, а затим, пресложен на четири једнака дела, још два пута преко чела и затиљка, тако да су се ресе качиле позади.

Ћулав је ношен на подручју Сјеничко-пештерске висоравни, у Поморављу, Рашкој, Косову и Метохији. Ћулав са равним дном носио се у Старој Црној Гори и Црногорским брдима и то под различитим називима.

Ношња у Србији се од ослобођења од Турака 1912. године знатно мења, тако да од овог периода ћулав полако нестаје из употребе, а прва промена се види у замени беле вуне црном. Од овог периода Срби ће чешће носити шајкачу.

Види још

• Кече
• Фес
• Шајкача

Литература

• Б. Јасна, Српска народна ношња у Сјеничко-пештерској висоравни, у: Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 45., Етнографски музеј у Београду, Београд, 1981.

Спољашње везе

• Народне српске ношње Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2021)
• Народа традиција
• Народна ношња Србије