Фес (капа)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фес
Вук Караџић са фесом

Фес је медитеранска капа од меког вуненог сукна - чоје, ваљкастог, купастог и полулопастог облика, најчешће црвене боје, са или без кићанке које су обично плаве, црне или златне жуте боје. Сматра се да ова капа води порекло из Византије, а да је широко прихваћен назив добила по мароканском граду Фесу док је своју популарност стекла у време Османског царства где су је подједнако носили муслимани и хришћани са том разликом да су је једни завијали у турбан или белу тканину - ахмедију док други нису. Према појединим етнолозима порекло ове капе датира из Античког доба. Занимљиово да су поред мушкараца фес носиле и жене који је био богатије украшен разноврсним накитом, везом, кићанкама или марамама. Фес се носио код народа у Малој Азији, Блиским Истоку, Балкану, Северној Африци и острвима у Средоземљу, а у каснијем периоду и у Југоисточној Азији. Бројне локалне капе са тих простора сличног изгледа представљају варијатете феса. У османском царском систему први су фес носили стрелци-пешадинци из јањичарског реда док од 18. века фес који није омотан тканином постаје обележје хришћанског одевања. Крајем тог века Стефан Новаковић у Славено-сербскија вједомости извештава да су српски добровољци у фрајковима главе покривали „червеним шепицама". Овакав голи фес носиће учесници Првог и Другог српског устанка. Током реформи султана Махмуда II фес без замотане тканине постаје 1827. године службена капа прве професионалне војске-низама у Османском царству која ће то остати све до распада царевине. Висина феса је означавала ранг особе која ју је носила. Фес представља и симбол једног времена. Људи који су одлазили у Меку на хаџилук су око феса везивали белу мараму. Исламски свештеници и данас носе фесове. Кемал Ататурк, реформатор Турске, са жељом да је учини више европском земљом, је форсирао европско облачење и укидање феса и зара.

Од времена султана Махмуда II, било је обавезно да сваки наредни султан носи фес.

Спољашње везе[уреди]