Џиновска водена стеница
| Lethocerus patruelis | |
|---|---|
| |
| Lethocerus patruelis | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Arthropoda |
| Класа: | Insecta |
| Ред: | Hemiptera |
| Породица: | Belostomatidae |
| Род: | Lethocerus |
| Врста: | L. patruelis
|
| Биномно име | |
| Lethocerus patruelis (Stål, 1854)
| |
| Синоними | |
|
Belostoma patruele | |
Lethocerus patruelis је представник стеница(heteroptera) из фамилије Belostomatidae. Настањује југоисточну Европу и југозападну Азију. Ова врста представља највећу стеницу и воденог инсекта Европе. Женке достижу дужину од 7-8 центиметара, мужјаци су нешто краћи са 6-7 центиметара дужине.
Опис[уреди | уреди извор]
Џиновске водене стенице су велики инсекти, смеђе до зеленкасто обојени како би се што боље камуфлирали у своју околину. Облик тела је елиптичан до објајаст, дорзо-вентрално спљоштен Предсавници достижу дужину до 8 центиметара мада неке друге врсте у овом роду могу достићи и дужину до 12 центиметара. Као и остали представници подреда Cryptocerata антене су кратке и нису видљиве. Први пар ногу је прилагођен хватанју и држању плена. Хемиелитре су велике и прекривају скоро цео абдомен животиње. Испод хемиелитри налази се други пар крила, који омогућује овим крупним инсектима да лете и да се селе из једне у другу водену површину уколико услови постану незадовољавајући. На крају абдомена се налазе две цевасте спиракуле које служе за усвјање кисеоника са површине док је животиња целим телом зароњена и чека плен. [1]
Распрострањење[уреди | уреди извор]
Lethocerus patruelis насељава велику територију, од југоисточне Европе односно југа балканског полуострва преко Мале Азије, Пакистана, Индије све до Мјанмара. Због скорих климатских промена примећен је напредак ове врсте у правцу севера на територији Балканског полуострва. [2]
Биологија[уреди | уреди извор]
Као и све остале стенице, развоји циклус Лентоцеруса је непотпун, односно хемиметаболан. Из јаја се излежу младе нимфе које су морфолошки сличне адулту и током раста не мењају своју форму већ само пропорцијално расту. И ларве и адулти су облигатни предатори и хране се другим воденим зглавкарима, пуноглавцима и ситном рибом. Ловац је из заседе, и користи стабљике воденог растиња за ослонац. Када улови плен, џиновска водена стеница убризгава своју пљувачку богату дигестивним ензимима, и потом својим рострумом исиса у течност растворена ткива.[1]
-
Ларва џиновске водене стенице лови плен, у заточеништву
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Cullen, M. J. (1969). „The Biology of Giant Water Bugs (Hemiptera Belostomatidae) in Trinidad”. Physiological Entomology. 44: 123—136.
- ^ Grozeva, Snejana; Kuznetsova, Valentina; Simov, Nikolay; Langourov, Mario; Dalakchieva, Svetla (2013). „Sex chromosome pre-reduction in male meiosis of Lethocerus patruelis (Stål, 1854) (Heteroptera, Belostomatidae) with some notes on the distribution of the species”. ZooKeys. 319: 119—135. ISSN 1313-2970. PMC 3764518
. PMID 24039515. doi:10.3897/zookeys.319.4384.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
