Александријски рукопис

С Википедије, слободне енциклопедије
Листа поглавља (грч. κεφάλαια) у Јеванђељу по Марку

Александријски рукопис, означаван са A или 02 (Gregory-Aland), је рукопис Старог завета и Новог завета[1]. Један од најзначајнијих рукописа је Нови завет, написан на грчком језику, и датира са почетка 5. века. Александријски рукопис је написан на танком пергаменту, димензија 32×26 цм[1].

Александријски рукопис је један од најстаријих и најкомплетнијих рукописа Библије.

Опис[уреди | уреди извор]

Фрагмент из факсимила (1786), који садржи текст Јеванђеље по Јовану 1,1-7

Услед оштећења и изгубљених страна, недостају делови:

  • 1 Сам 12,17-14,9;
  • Пс 49,20-79,11[2];
  • Матеј 1,1-25,6;
  • Јован 6,50-8,52; 2 Кор 4,13-12,6[1].

Рукопис је написан у Александрији[3]. То је најстарији познати рукопис који је користио велико слово да би означио почетак новог одељка.

Године 1621, патријарх Александријски Кирил Лукарис пренео је рукопис из Александрије у Константинопољ. Патријарх Лукарис је био укључен у сложени сукоб између турских власти, Католичке цркве и Патријаршије. Енглеска влада га је подржавала а Лукарис је послао рукопис Џејмсу Стјуарту у знак захвалности. Рукопис је послат преко Томаса Роеа, енглеског амбасадора при Порти. Краљ Џејмс је умро пре него што је рукопис стигао у Енглеску 1627.

У 1753. године предат је Британском музеју, а од 1973. чува се у Британској библиотеци (MS Royal 1. D. V-VIII)[1].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Aland & Aland 1989, стр. 1118
  2. ^ Würthwein Ernst (1987). Der Text des Alten Testaments, Stuttgart: Deutsche Bibelgesellschaft, pp. 85.
  3. ^ Hernández 2006, стр. 9–100.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]