Александријски рукопис

Листа поглавља (грч. κεφάλαια) у Јеванђељу по Марку

Александријски рукопис (Codex Alexandrinus), означаван са A или 02 (Gregory-Aland), је грчки рукопис Старог завета и Новог завета и убраја се у један од четири унцијална кодекса. Један од најзначајнијих рукописа је Нови завет, написан на грчком језику, и датира са почетка 5. века. Заједно са Синајским и Ватиканским кодексом, то је један од најранијих и најкомплетнијих рукописа Библије. Александријски рукопис је написан на танком пергаменту, димензија 32×26 цм.

Опис

Фрагмент из факсимила (1786), који садржи текст Јеванђеље по Јовану 1,1-7

Рукопис је направљен од 773 пергаментне фолије димензија 32×26 цм, повезаних у кватро формату. Листови пергамента постављени један на други, пресавијени вертикално на пола, а затим поново пресавијени хоризонтално, да би се направио један блок, а затим спојени са другима да би се створила књига. Текст је написан у две колоне унцијалним писмом, а почетни редови сваке стране су написани црвеним мастилом. Једини украси у кодексу су завршни делови на крају сваке књиге, а такође показује тенденцију повећања величине првог слова сваке реченице.

Услед оштећења и изгубљених страна, недостају делови:

• 1 Сам 12,17-14,9;
• Пс 49,20-79,11;
• Матеј 1,1-25,6;
• Јован 6,50-8,52; 2 Кор 4,13-12,6.

Рукопис је написан у Александрији. То је најстарији познати рукопис који је користио велико слово да би означио почетак новог одељка.

Године 1621., патријарх Александријски Кирил Лукарис пренео је рукопис из Александрије у Константинопољ. Патријарх Лукарис је био укључен у сложени сукоб између турских власти, Католичке цркве и Патријаршије. Енглеска влада га је подржавала а Лукарис је послао рукопис Џејмсу Стјуарту у знак захвалности. Рукопис је послат преко Томаса Роеа, енглеског амбасадора при Порти. Краљ Џејмс је умро пре него што је рукопис стигао у Енглеску 1627. године

У 1753. године предат је Британском музеју, а од 1973. чува се у Британској библиотеци (MS Royal 1. D. V-VIII).

Види још

• Синајски рукопис
• Ватикански рукопис
• Палимпсест Јефрема

Литература

• Aland, Kurt; Aland, Barbara (1989). Der Text des Neuen Testaments: Einführung in die wissenschaftlichen Ausgaben sowie in Theorie und Praxis der modernen Textkritik. Deutsche Bibelges.. стр. 1118. ISBN 978-3-438-06025-9. 
• Hernández, Juan (2006). Scribal Habits and Theological Influences in the Apocalypse: The Singular Readings of Sinaiticus, Alexandrinus, and Ephraemi. Tübingen: Mohr Siebeck. стр. 9—100. ISBN 978-3-16-149112-2. 
• Burkitt, F. C.,. Codex Alexandrinus. стр. 663—666. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). JTS XI (Oxford, 1909-1910),.
• Calkins, Robert G (1983). Illuminated Books of the Middle Ages. Ithaca, New York: Cornell University Press. .
• Mc Kendrick, S (2003). „The Codex Alexandrinus: Or the dangers of being a named manuscript”. The Bible as a Book: The Transmission of the Greek text. . London: S. Mc Kendrick & O. A. O'Sullivan.
• Kenyon, Frederick G. (1939). Our Bible and the Ancient Manuscripts (4th ed.). London: British Museum.
• Kenyon, Frederick G (1909). Codex Alexandrinus. London: British Museum. (Facsimile edition).
• Lake, Kirsopp.. Family Π and the Codex Alexandrinus. The Text According to Mark. . London 1936
• Milne, H. J. M. and T. C. Skeat (1951, 1963). The Codex Sinaiticus and the Codex Alexandrinus. London.
• Scrivener, F. H. A. (1875). Six Lectures on the Text of the New Testament and the Ancient Manuscripts which contain it. Deighton, Bell, and Co: Cambridge; London.
• Skeat, Theodore Cressy (2004). The Collected Biblical Writings of T.C. Skeat. BRILL. ISBN 978-90-04-13920-6. 

Спољашње везе

• Codex Alexandrinus Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (18. јул 2011) at the CSNTM
• Facsimile of Codex Alexandrinus, by B. H. Cowper (1860)
• Facsimile of Codex Alexandrinus, Genesis-Ruth (1909)
• Codex Alexandrinus: information, zoomable image Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (7. мај 2011) British Library website