Анджеј Жулавски
Анджеј Жулавски | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 22. новембар 1940. |
| Место рођења | Лавов |
| Датум смрти | 17. фебруар 2016. (75 год.) |
| Место смрти | Варшава |
| Веб-сајт | www |
Анджеј Жулавски (пољски: [ˈandʐɛj ʐuˈwafskʲi]; Лавов, 22. новембар 1940 — Варшава, 17. фебруар 2016) био је пољски филмски редитељ и писац. Жулавски се често супротстављао мејнстрим комерцијализму у својим филмовима и уживао је успех углавном код публике европског артхауса.
Крајем 1950-их студирао је филм у Француској. Његов други играни филм, Ђаво (1972), био је забрањен у комунистичкој Пољској, а Жулавски је отишао у Француску. Након успеха филма That Most Important Thing: Love. 1975. године, вратио се у Пољску где је провео две године снимајући филм On the Silver Globe(који није објављен до 1988). Рад на овом филму власти су прекинуле и уништиле. Након тога, Жулавски се преселио у Француску где је постао познат по контроверзним и насилним уметничким филмовима као што је Посед(1981). Жулавски је такође познат по свом раду са глумицама међу којима су Роми Шнајдер, Изабел Ађани и Софи Марсо.
Биографија
[уреди | уреди извор]Жулавски је рођен у Лавову, Украјинска ССР. Био је асистент филмског ствараоца Анджеја Вајде.[1]
Када је његов други филм Ђаво забрањен у Пољској,[2] одлучио је да се пресели у Француску, где је са Роми Шнајдер снимио That MostImportant Thing: Love (1975).[3]
По повратку у Пољску две године је радио на филму који му власти нису дозволиле да заврши (On the Silver Globe), заснованом на књизи његовог пра-стрица.[4] Од тада је живео и радио углавном у Француској, где је снимао уметничке филмове.
Пошто је увек пркосио мејнстрим комерцијализму, Жулавски је уживао успех углавном код публике европске уметничке куће. Његове дивље, маштовите и контроверзне слике награђиване су на разним међународним филмским фестивалима. Написао је и романе l était Un Verger, Lity Bór (познат и као La Forêt Forteresse), W Oczach Tygrysa, и Ogród Miłości.[4]
Године 2006. био је шеф жирија на 28. Московском међународном филмском фестивалу.[5]
Жулавски је много пута радио са композитором Анджејем Коржињским, почевши од The Third Part of the Night (1971). Њихова последња сарадња била је за Космос (2015), који је био и последњи филм Жулавског.
Датума 17. фебруара 2016. Жулавски је преминуо у болници у Варшави од последица рака.[6][7]
Лични живот
[уреди | уреди извор]
Имао је три сина из различитих веза. Бивша жена Жулавског била је Малгожата Браунек, пољска филмска и сценска глумица. Њихов син Кзавери је такође филмски редитељ.
Шеснаест година је био у вези са француском глумицом Софи Марсо, са којом је у периоду од 15 година снимио четири филма L'Amour braque, My Nights Are More Beautiful Than Your Days, La Note bleue, Fidelity. Заједно су имали сина Винсента. Раскинули су 2001. године.
У периоду 2007-2008 он је излазио са Вероником Росати. Године 2010. Жулавски је објавио књигу под називом „Ночник“, која је укључивала лик који је наводно заснован на Росатију по имену Естер. Росати је тужила Жулавског и издавача књиге због кршења њеног права на приватност и достојанство жене јер је књига укључивала интимне детаље о њој. Жулавски је изгубио случај на суду 2015. године.[2]
Филмографија
[уреди | уреди извор]Играних филмова
[уреди | уреди извор]| Година | Наслов | Напомене |
|---|---|---|
| 1971. | The Third Part of the Night | |
| 1972 | Ђаво | |
| 1975. | That Most Important Thing: Love> | |
| 1981 | Possession | Номинован — Златна палма |
| 1984 | The Public Woman | Номинован— награда Цезар за најбољу адаптацију |
| 1985 | L'Amour braque | |
| 1987 | Malady of Love | |
| 1988 | On the Silver Globe | |
| 1989 | "My Nights Are More Beautiful Than Your Days | |
| 1989 | Борис Годунов | |
| 1991 | The Blue Note | |
| 1996 | Szamanka | |
| 2000 | Fidelity | |
| 2015 | Cosmos | |
| 2019 | Bird Talk |
Кратки филмови и ТВ остварења
[уреди | уреди извор]- La sorcière, кратки филм, 1958.
- The Song of Triumphant Love, ТВ филм, 1969.
- Pavoncello, кратка ТВ форма, 1969
- Theatre Macabre, 1972, ТВ серија, 2 епизоде
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Mira Liehm; Antonín J. Liehm (1980). The Most Important Art Soviet and Eastern European Film After 1945. University of California Press. стр. 378. ISBN 978-0-520-04128-8.
- ^ а б Atkinson, Michael (2008). Exile Cinema Filmmakers at Work beyond Hollywood. SUNY Press. стр. 79. ISBN 978-0-7914-7861-5.
- ^ María Luisa Amador; Jorge Ayala Blanco (2006). Cartelera cinematográfica, 1980–1989. UNAM. стр. 425. ISBN 978-970-32-3605-3.
- ^ а б Culture.pl
- ^ „28th Moscow International Film Festival (2006)”. MIFF. Архивирано из оригинала 21. 4. 2013. г. Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ „Uncompromising Polish film-maker Andrzej Żulawski dies”. Polish Radio. Приступљено 17. 2. 2016.
- ^ „Nie żyje reżyser, scenarzysta i pisarz Andrzej Żuławski”. PolskieRadio.pl. Приступљено 17. 2. 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Mira Liehm; Antonín J. Liehm (1980). The Most Important Art Soviet and Eastern European Film After 1945. University of California Press. стр. 378. ISBN 978-0-520-04128-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Andrzej Żuławski на сајту IMDb (језик: енглески)
- Andrzej Żuławski на Culture.pl
- Andrzej Żuławski, 1940–2016 на Sight & Sound
- Jérôme d'Estais, Possession, Tentatives d'exorcisme, Editions Rouge profond. 2019. ISBN 979-1097309138.
- Jérome d'Estais, Andrzej Zulawski, sur le fil, LettMotif [archive], 2015 ( ISBN 978-2-36716-143-3 and 978-2-36716-144-0)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Људи | |
| Остале | |
