Анджеј Жулавски
Анджеј Жулавски | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 22. новембар 1940. |
| Место рођења | Лавов, Совјетски Савез |
| Датум смрти | 17. фебруар 2016. (75 год.) |
| Место смрти | Варшава, Пољска |
| Веб-сајт | www |
Анджеј Жулавски (пољски: [ˈandʐɛj ʐuˈwafskʲi]; Лавов, 22. новембар 1940 — Варшава, 17. фебруар 2016) био је пољски филмски редитељ и писац. Жулавски се често супротстављао мејнстрим комерцијализму у својим филмовима и уживао је успех углавном код публике европског артхауса.
Крајем 1950-их студирао је филм у Француској. Његов други играни филм, Ђаво (1972), био је забрањен у комунистичкој Пољској, а Жулавски је отишао у Француску. Након успеха филма That Most Important Thing: Love 1975. године, вратио се у Пољску где је провео две године снимајући филм Сребрна планета (који није објављен до 1988). Рад на овом филму власти су прекинуле и уништиле. Након тога, Жулавски се преселио у Француску где је постао познат по контроверзним и насилним уметничким филмовима као што је Посед (1981). Жулавски је такође познат по свом раду са глумицама међу којима су Роми Шнајдер, Изабел Ађани и Софи Марсо.
Биографија
[уреди | уреди извор]Жулавски је рођен у Лавову, Украјинска ССР. Био је асистент филмског ствараоца Анджеја Вајде.[1]
Када је његов други филм Ђаво забрањен у Пољској,[2] одлучио је да се пресели у Француску, где је са Роми Шнајдер снимио That MostImportant Thing: Love (1975).[3]
По повратку у Пољску две године је радио на филму Сребрна планета, који му власти нису дозволиле да заврши, заснованом на књизи његовог пра-стрица.[4] Од тада је живео и радио углавном у Француској, где је снимао уметничке филмове.
Пошто је увек пркосио мејнстрим комерцијализму, Жулавски је уживао успех углавном код публике европске уметничке куће. Његове дивље, маштовите и контроверзне слике награђиване су на разним међународним филмским фестивалима. Написао је и романе l était Un Verger, Lity Bór (познат и као La Forêt Forteresse), W Oczach Tygrysa, и Ogród Miłości.[4]
Године 2006. био је шеф жирија на 28. Московском међународном филмском фестивалу.[5]
Жулавски је много пута радио са композитором Анджејем Коржињским, почевши од The Third Part of the Night (1971). Њихова последња сарадња била је за Космос (2015), који је био и последњи филм Жулавског.
Датума 17. фебруара 2016. Жулавски је преминуо у болници у Варшави од последица рака.[6][7]
Лични живот
[уреди | уреди извор]
Имао је три сина из различитих веза. Бивша жена Жулавског била је Малгожата Браунек, пољска филмска и сценска глумица. Њихов син Кзавери је такође филмски редитељ.
Шеснаест година је био у вези са француском глумицом Софи Марсо, са којом је у периоду од 15 година снимио четири филма L'Amour braque, My Nights Are More Beautiful Than Your Days, La Note bleue, Fidelity. Заједно су имали сина Винсента. Раскинули су 2001. године.
У периоду 2007−2008. он је излазио са Вероником Росати. Године 2010. Жулавски је објавио књигу под називом Ночник, која је укључивала лик који је наводно заснован на Росатију по имену Естер. Росати је тужила Жулавског и издавача књиге због кршења њеног права на приватност и достојанство жене јер је књига укључивала интимне детаље о њој. Жулавски је изгубио случај на суду 2015. године.[2]
Филмографија
[уреди | уреди извор]Играни филмови
[уреди | уреди извор]| Година | Наслов | Напомене |
|---|---|---|
| 1971. | The Third Part of the Night | |
| 1972 | Ђаво | |
| 1975. | That Most Important Thing: Love> | |
| 1981 | Possession | Номинован — Златна палма |
| 1984 | The Public Woman | Номинован— награда Цезар за најбољу адаптацију |
| 1985 | L'Amour braque | |
| 1987 | Malady of Love | |
| 1988 | Сребрна планета | |
| 1989 | My Nights Are More Beautiful Than Your Days | |
| 1989 | Борис Годунов | |
| 1991 | The Blue Note | |
| 1996 | Szamanka | |
| 2000 | Fidelity | |
| 2015 | Cosmos | |
| 2019 | Bird Talk |
Кратки филмови и ТВ остварења
[уреди | уреди извор]- La sorcière, кратки филм, 1958.
- The Song of Triumphant Love, ТВ филм, 1969.
- Pavoncello, кратка ТВ форма, 1969
- Theatre Macabre, 1972, ТВ серија, 2 епизоде
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Mira Liehm; Antonín J. Liehm (1980). The Most Important Art Soviet and Eastern European Film After 1945. University of California Press. стр. 378. ISBN 978-0-520-04128-8.
- ^ а б Atkinson, Michael (2008). Exile Cinema Filmmakers at Work beyond Hollywood. SUNY Press. стр. 79. ISBN 978-0-7914-7861-5.
- ^ María Luisa Amador; Jorge Ayala Blanco (2006). Cartelera cinematográfica, 1980–1989. UNAM. стр. 425. ISBN 978-970-32-3605-3.
- ^ а б Culture.pl
- ^ „28th Moscow International Film Festival (2006)”. MIFF. Архивирано из оригинала 21. 4. 2013. г. Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ „Uncompromising Polish film-maker Andrzej Żulawski dies”. Polish Radio. Приступљено 17. 2. 2016.
- ^ „Nie żyje reżyser, scenarzysta i pisarz Andrzej Żuławski”. PolskieRadio.pl. Приступљено 17. 2. 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Mira Liehm; Antonín J. Liehm (1980). The Most Important Art Soviet and Eastern European Film After 1945. University of California Press. стр. 378. ISBN 978-0-520-04128-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Andrzej Żuławski на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- Andrzej Żuławski на Culture.pl
- Andrzej Żuławski, 1940–2016 на Sight & Sound
- Jérôme d'Estais, Possession, Tentatives d'exorcisme, Editions Rouge profond. 2019. ISBN 979-1097309138.
- Jérome d'Estais, Andrzej Zulawski, sur le fil, LettMotif [archive], 2015 ( ISBN 978-2-36716-143-3 and 978-2-36716-144-0)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Људи | |
| Остале | |
