22. новембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
22. новембар (22.11.) је 326. дан године по грегоријанском календару (327. у преступној години). До краја године има још 39 дана.
Догађаји[уреди]
| новембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 1220. — Крунисан је Фридрих II, цар Светог римског царства. Фридрих је приликом крунисања обећао папи Хонорију III да ће покренути (пети) Крсташки рат. Поход је започео 1228. године.
- 1497. — Тражећи морски пут у Индију, Португалац Васко да Гама постао први морепловац који је опловио Рт добре наде, на крајњем југу Африке.
- 1699. — Данска, Русија, Саска и Пољска, после победе над шведском војском, потписале споразум о подели Краљевине Шведске.
- 1842. — На планини Сент Хеленс у америчкој држави Вашингтон избила ерупција, прва вулканска ерупција у САД чији је датум избијања забележен.
- 1868. — Одржана прва позоришна представа у Београду, у згради на Варош-капији. Изведен комад „Ђурађ Бранковић“ Карла Оберњика.
- 1943. — У Либану проглашена независност. Укинут мандат Француске над државом, од 1. јула 1920. Арапске земље, Велика Британија и САД одмах признали независност Либана, француске трупе споразумно напустиле земљу 1946.
- 1963. — У Даласу су убијени председник САД Џон Кенеди и гувернер Тексаса Џон Коноли.
- 1963. — Потпредседник САД Линдон Џонсон је положио заклетву као 36. председник САД.
- 1972. — Председник САД Ричард Никсон укинуо, после 22 године, забрану путовања бродова САД и авиона у Кину.
- 1974. — Генерална скупштина УН дала статус посматрача Палестинској ослободилачкој организацији.
- 1975. — Хуан Карлос постао краљ Шпаније, два дана после смрти диктатора Франсиска Франка. Пре њега, последњи шпански монарх био је Алфонсо XIII, 1931. побегао је из земље.
- 1977. — Англо-француски путнички авион Конкорд почео редован саобраћај између Европе и Америке. Редовни летови успостављени после две године правних расправа због буке коју тај авион производи.
- 1989. — У Бејруту убијен председник Либана Рене Муавад, док је пролазио кроз град у свечаној поворци поводом Дана независности. У бомбашком нападу погинуло још 16 људи.
- 1990. — Прва премијерка у историји Велике Британије Маргарет Тачер због неслагања у својој Конзервативној странци поднела оставку после више од 11 година на премијерском месту.
- 1992. — Поморско-ваздухопловне снаге НАТО-а и западноевропске уније почеле контролу бродова у међународним водама Јадранског мора у циљу онемогућавања снабдевања Југославије нафтом и другим стратешким материјалима.
- 1995. — После потписивања Дејтонског споразума којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, Савет безбедности УН суспендовао економске санкције Југославији и почео укидање ембарга на оружје чланицама СФРЈ. Југославија под економском блокадом била 1.253 дана, од 31. маја 1992.
- 2001. — Парламент Турске одобрио ревизију 75 година старог грађанског закона, на основу које би жене и мушкарци били равноправни.
- 2002. — Нигерија одлучила да такмичење за Мис света не буде одржано у тој држави, због муслиманско-хришћанских сукоба у којима је погинуло најмање 215 људи.*
- 2004. — Наранџаста револуција почела у Украјини, резултат председничких избора.
- 2005. — Ангела Меркел је постала прва немачка канцеларка у историји.
- 2013. — Завршено Светско првенство у шаху 2013. у индијском граду Ченију. Након десет партија победио је Карлсен са резултатом 6½:3½.
Рођења[уреди]
- 1819. — Мери Ен Еванс, позната као Џорџ Елиот, енглеска књижевница.
- 1869. — Андре Жид, француски књижевник.
- 1877. — Ендре Ади , најпознатији мађарски песник 20. века
- 1890. — Шарл де Гол, француски генерал, државник и политичар.
- 1901. — Хоакин Родриго, шпански композитор.
- 1904. — Луј Нел, француски физичар, нобеловац.
- 1907. — Дора Мар, француска сликарка, (Теодора Марић) (*1985.)
- 1913. — Едвард Бенџамин Бритн, енглеских композитора.
- 1913. — Фрањо Пунчец, југословенски и хрватски тенисер. (*1985.)
- 1940. — Тери Гилијам, британски филмски редитељ и глумац.
- 1948. — Радомир Антић, српски фудбалски тренер.
- 1949. — Радош Љушић историчар и универзитетски професор
- 1956. — Сузана Манчић, певачица, тв водитељица.
- 1958. — Џејми Ли Кертис, америчка глумица.
- 1967. — Борис Бекер, немачки тенисер.
- 1976. — Торстен Фрингс, немачки фудбалски репрезентативац.
- 1979. — Вук Костић, српски глумац.
- 1984. — Скарлет Џохансон, америчка глумица.
- 1987. — Маруан Фелаини, белгијски фудбалер.
Смрти[уреди]
- 1617. — Ахмед I, османски султан и халиф ислама. (* 1590).
- 1916. — Џек Лондон, амерички књижевник.
- 1954. — Андреј Вишински, руски правник и дипломата.
- 1963. — Џон Фицџералд Кенеди, председник САД.
- 1963. — Олдус Хаксли, енглески књижевник.
- 1963. — К. С. Луис, британски писац, песник и академик . (* 1898).
- 1980. — Ме Вест, америчка глумица. (* 1893).
- 1981. — Милан Кашанин, српски историчар уметности.
- 2000. — Емил Затопек, чешки атлетичар.
