22. новембар

22. новембар (22.11.) је 326. дан године по грегоријанском календару (327. у преступној години). До краја године има још 39 дана.

Догађаји

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

• 498. — Након смрти Анастасија II, и Симах и Лаврентије су изабани за папу, изазвавши раскол који је трајао до 506.
• 1220. — Крунисан је Фридрих II, цар Светог римског царства. Фридрих је приликом крунисања обећао папи Хонорију III да ће покренути (пети) Крсташки рат. Поход је започео 1228. године.
• 1497. — Тражећи морски пут у Индију, Португалац Васко да Гама постао први морепловац који је опловио Рт добре наде.
• 1699. — Данска, Русија, Саксонија и Пољска, после победе над шведском војском, потписале споразум о подели Краљевине Шведске.
• 1718. — Пират Црнобради је убијен у борби након што су се код обале Северне Каролине на његов брод укрцали британски морнари.
• 1842. — На планини Сент Хеленс у америчкој држави Вашингтон избила ерупција, прва вулканска ерупција у САД чији је датум избијања забележен.
• 1868. — Одржана прва позоришна представа у Београду, у згради на Варош-капији. Изведен комад „Ђурађ Бранковић“ Карла Оберњика.
• 1943. — У Либану проглашена независност. Укинут мандат Француске над државом, од 1. јула 1920. Арапске земље, Уједињено Краљевство и САД одмах признали независност Либана, француске трупе споразумно напустиле земљу 1946.
• 1963. — У Даласу су убијени председник САД Џон Кенеди и гувернер Тексаса Џон Коноли.
• 1963. — Потпредседник САД Линдон Џонсон је положио заклетву као 36. председник САД.
• 1972. — Председник САД Ричард Никсон укинуо, после 22 године, забрану путовања бродова САД и авиона у Кину.
• 1974. — Генерална скупштина УН дала статус посматрача Палестинској ослободилачкој организацији.
• 1975. — Два дана након смрти Франциска Франка, Хуан Карлос I је проглашен за краља Шпаније.
• 1977. — Англо-француски путнички авион Конкорд почео редован саобраћај између Европе и Америке. Редовни летови успостављени после две године правних расправа због буке коју тај авион производи.
• 1989. — У Бејруту убијен председник Либана Рене Муавад, док је пролазио кроз град у свечаној поворци поводом Дана независности. У бомбашком нападу погинуло још 16 људи.
• 1990. — Маргарет Тачер је због неслагања у својој Конзервативној странци поднела оставку после више од 11 година на премијерском месту.
• 1992. — Поморско-ваздухопловне снаге НАТО-а и западноевропске уније почеле контролу бродова у међународним водама Јадранског мора у циљу онемогућавања снабдевања Југославије нафтом и другим стратешким материјалима.
• 1995. — После потписивања Дејтонског споразума којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, Савет безбедности УН суспендовао економске санкције Југославији и почео укидање ембарга на оружје чланицама СФРЈ. Југославија под економском блокадом била 1.253 дана, од 31. маја 1992.
• 2001. — Парламент Турске одобрио ревизију 75 година старог грађанског закона, на основу које би жене и мушкарци били равноправни.
• 2002. — Нигерија одлучила да такмичење за Мис света не буде одржано у тој држави, због муслиманско-хришћанских сукоба у којима је погинуло најмање 215 људи.
• 2004. — У Украјини су почеле демонстрације против наводног намештања на председничким изборима између актуелног премијера Виктора Јануковича и кандидата опозиције Виктора Јушченка.
• 2005. — Ангела Меркел је ступила на дужност и тако постала прва немачка канцеларка у историји.
• 2013. — Завршено Светско првенство у шаху 2013. у индијском граду Ченију. Након десет партија победио је Карлсен са резултатом 6½:3½.

Рођења

• 1819. — Мери Ен Еванс, позната као Џорџ Елиот, енглеска књижевница. († 1880)
• 1869. — Андре Жид, француски књижевник. († 1951)
• 1877. — Ендре Ади, најпознатији мађарски песник 20. века. († 1919)
• 1890. — Шарл де Гол, француски генерал, државник и политичар. († 1970)
• 1901. — Хоакин Родриго, шпански композитор. († 1999)
• 1904. — Луј Нел, француски физичар, добитник Нобелове награде за физику. († 2000)
• 1907. — Дора Мар, француска сликарка, фотографкиња и песникиња. (Теодора Марић) († 1997)
• 1913. — Бенџамин Бритн, енглески композитор, диригент и пијаниста. († 1976)
• 1940. — Тери Гилијам, британски филмски редитељ и глумац.
• 1948. — Радомир Антић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1949. — Радош Љушић, српски историчар и универзитетски професор
• 1956. —
  • Сузана Манчић, српска глумица, певачица и телевизијска водитељка.
  • Борислав Пелевић, српски политичар, председник Странке српског јединства и један од команданата Српске добровољачке гарде. († 2018)
• 1958. — Џејми Ли Кертис, америчка глумица.
• 1967. — Борис Бекер, немачки тенисер.
• 1976. — Торстен Фрингс, немачки фудбалер.
• 1979. — Вук Костић, српски глумац.
• 1983. — Калина Ковачевић, српска глумица.
• 1984. — Скарлет Џохансон, америчка глумица, певачица и манекенка.
• 1986. — Зорана Аруновић, српска стрелкиња.
• 1987. — Маруан Фелаини, белгијски фудбалер.
• 1990. — Дарко Планинић, српско-канадски кошаркаш.
• 1992. — Стефан Настић, српско-канадски кошаркаш.

Смрти

• 1617. — Ахмед I, османски султан и халиф ислама. (* 1590).
• 1916. — Џек Лондон, амерички књижевник.
• 1954. — Андреј Вишински, руски правник и дипломата.
• 1963. — Џон Фицџералд Кенеди, председник САД.
• 1963. — Олдус Хаксли, енглески књижевник.
• 1963. — К. С. Луис, британски писац, песник и академик . (* 1898).
• 1980. — Ме Вест, америчка глумица. (* 1893).
• 1981. — Милан Кашанин, српски историчар уметности.
• 2000. — Емил Затопек, чешки атлетичар.

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума