Пређи на садржај

Андреј Гречко

С Википедије, слободне енциклопедије
Андреј Гречко
Андреј Гречко
Лични подаци
Пуно имеАндреј Антонович Гречко
Датум рођења(1903-10-17)17. октобар 1903.
Место рођењаГолодајевка, Руска Империја
Датум смрти26. април 1976.(1976-04-26) (72 год.)
Место смртиМосква, Совјетски Савез
ОбразовањеВојна академија Ворошилов, Војна академија М. В. Фрунзе

Андреј Антонович Гречко (рус. Андре́й Анто́нович Гре́чко; Голодајевка, 17. октобар 1903Москва, 26. април 1976) је био совјетски генерал, маршал и министар одбране.

Живот и каријера

[уреди | уреди извор]

Андреј Гречко је рођен у малом месту близу Ростова на Дону као син украјинских сељака. Придружио се Црвеној армији 1919, и био део „Буђонијеве коњице“. Након Грађанског рата, Гречко је уписао коњичку школу у Таганрогу, где је дипломирао 1926. Постао је члан КПСС 1928, и дипломирао на Војној академији Фрунзе 1936.[1] Након тога је похађао Совјетску генералштабну академију, где је дипломирао 1941, само пар недеља пре почетка Операције Барбароса.

Гречкова прва командна дужност током Другог светског рата је била у 34. коњичкој дивизији, која се храбро држала око Кременчуга (близу Кијева) у Украјини. 15. јануара 1942. Гречку је дата команда над целим 5. коњичким корпусом. Почев од 15. априла 1942. па до 16. октобра 1943, Гречко је командовао 12. армијом, 47. армијом, 18. армијом, и 56. армијом. Све ове јединице су биле део Севернокавкаског фронта.

У октобру 1943, Гречко је унапређен у заменика главнокомандујућег 1. украјинског фронта. Затим, 14. децембра 1943. је постао командант 1. гардијске армије, што је дужност на којој је био до краја рата.[1] Прва гардијска армија је била део 4. украјинског фронта, који је водио генерал армиje Петров. Гречко је водио 1. гардијску у већем броју офанзивних операциja y Чехословaчкоj.

Након рата Гречко је био командант Кијевског војног округа до 1953. Између 1953. и 1957. је био главнокомандујући Совјетских снага у Источној Немачкој. 11. марта 1955, Гречко је, са пет других колега високог чина, који су сви стекли углед током Другог светског рата, унапређен у чин Маршала Совјетског Савеза.[1] ОД 1957. до 1960, Гречко је био главнокомандујући копнених снага, а од 1960. до 1967, је био главнокомандујући снага Варшавског пакта. 12. априла 1967. је постављен за министра одбране, што је дужност коју је предузео убрзо након што је умро маршал Родион Малиновски. Гречко је на овој дужности био до своје смрти 1976. Током 1970-их, Гречко је био председавајући уређивачке комисије која је писала совјетску историју Другог светског рата.

Гречко је био активни члан Комунистичке партије, и члан Политбироа. Као министар одбране је помогао модернизацију совјетске војске, и био је у великој мери значајан за очување снаге совјетске државе. Урна са његовим пепелом је смештена у некрополи у зиду Кремља.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Андреј Антонович Гречко”. Други светски рат. Архивирано из оригинала 20. 01. 2019. г. Приступљено 19. 1. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]