Василиј Чујков
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Василиј Чујков | |
---|---|
![]() Василиј Чујков | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 15. април 1900. |
Место рођења | Серебрјаније Пруди, Руска Империја, данас Русија |
Датум смрти | 2. мај 1982.82 год.) ( |
Место смрти | Москва, Совјетски Савез, данас Русија |
Образовање | Војна академија М. В. Фрунзе, |
Војна каријера | |
Битке/ратови | Други светски рат |
Одликовања |
Василиј Иванович Чујков, (рус. Василий Иванович Чуйков; 1900. – 1982) је био војни заповедник и командант Совјетског Савеза, један од најуспешнијих команданата у Другом светском рату.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у градићу Серебрјаније Пруди у околини Москве. Двоструки је херој Совјетског Савеза, носилац осам ордена Лењина и многобројних других одликовања. Био је један од најбриљантнијих војсковођа у Другом светском рату. У Црвеној армији се налазио од 1918. године, а 1925. године је завршио Војну академију "М. В. Фрунзе", да би десет година касније завршио и Војну академију за механизацију и моторизацију.
У Зимском рату (1939—1940) командовао је армијом, а потом је био на дужности шефа совјетске војне мисије код кинеске Црвене армије.
У марту 1942. године, вратио се у СССР и одмах је упућен на Стаљинградски фронт где је преузео команду над 1. резервном армијом, која је потом прекрштена у 62. армију, а априла 1943. године у 8. гардијску армију. После Другог светског рата Чујков је заузимао високе положаје у совјетској армији. Био је заменик, а потом и главнокомандујући совјетских трупа у Немачкој све до 1953. године, затим командант Кијевског војног округа, а 1960. године постављен је за команданта Копнених снага Совјетског Савеза. Потом је постао начелник цивилне заштите Совјетског Савеза, а јуна 1972. године наименован је за генералног инспектора министарства одбране.
Маршал Василиј Иванович Чујков је био онај совјетски командант с којим су у последњим данима рата Гебелс и Борман безуспешно покушавали да поведу сепаратне преговоре. Пред Чујковом су капитулирали последњи остаци одбране Берлина, он је први обавештен о Хитлеровом самоубиству, а његови су гардисти пронашли посмртне остатке Адолфа Хитлера.
Маршал Чујков је умро почетком 1982. године. Сахрањен је на Мамајев Кургану, меморијалном комплексу изнад Стаљинграда.
Чујков као писац[уреди | уреди извор]
Чујков је аутор више дела, од којих су најпознатија: "Сто осамдесет дана у ватри битке", " Стаљинградски гардисти иду на запад", "Битка века", "Од Стаљинграда до Берлина" и "Пад Трећег рајха".
Литература[уреди | уреди извор]
- В. И. Чујков, Пад Трећег рајха, Светозар Марковић, Београд, 1983.