Пређи на садржај

Аномија

С Википедије, слободне енциклопедије

Аномија (грч. a- = не и vομος = закон) је појам који је увео француски социолог Емил Диркем да би означио помањкање, суспензију или неефикасност друштвених норми, закона, прописа и вредности које доводи до дезорганизације и дестабилизације друштва, као и до конфузије у моралној свести појединца, а често и до делинквентног понашања. До стања аномије долази у периодима друштвене и политичке кризе, ратова и буна, као и у временима друштвене транзиције када више не важе раније норме и традиционалне вредности а нове још нису успостављене, што доводи до пометње и дезоријентације чланова друштва у трагању за социјално пожељним обрасцима понашања.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Durkheim, Émile. (1893). The Division of Labour in Society
  • Durkheim, Émile. (1897). Suicide
  • Marra, Realino (1987). Suicidio, diritto e anomia. Immagini della morte volontaria nella civiltà occidentale. Napoli: Edizioni Scientifiche Italiane. 
  • Realino Marra, "Geschichte und aktuelle Problematik des Anomiebegriffs", Zeitschrift für Rechtssoziologie, XI-1, 1989, 67-80.
  • Marco Orru. "The Ethics of Anomie: Jean Marie Guyau and Émile Durkheim", British Journal of Sociology, Vol. 34, No. 4 (Dec., 1983), pp. 499-518
  • Riba, Jordi (1999). La Morale Anomique de Jean-Marie Guyau'. L'Harmattan. ISBN 978-2-7384-7772-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • "Anomie" discussed at the Émile Durkheim Archive