Колективна живахност

Колективна живахност је социолошки концепт који је увео Емил Диркем. Према Диркему, заједница или друштво се понекад може састати и истовремено саопштити исту мисао и учествовати у истој акцији. Овакав догађај потом узрокује колективну живахност која узбуђује појединце и служи за уједињење групе.

У религији

Колективна живахност основа је Диркемове теорије о религијама која је изнета у његовој књизи Основни облици религиозног живота из 1912. године. Диркем тврди да универзална религиозна нечисто-свето дихотомија произилази из живота чланова племена: највећи део својих живота проведу обављању у ропских послова као што су лов и сакупљање. Ови послови су нечисти. Ретке прилике на којима се цело племе окупља постало је свето, а висок ниво енергије повезан са овим догађајима усмерава се на физичке предмете или људе који такође постану свети.

За Диркема, религија је фундаментално друштвени феномен. Веровања и обичаји методе су друштвене организације. Ово је детаљно објашњено у Диркемовој књизи. Према Диркему, "бог и друптво су једно те исто... бог клана... може бити нико други него клан, али је клан преобликовао и замислио физички облик животиње или биљке која им служи као тотем."

Чланови групе доживљавају губитак индивидуалности и јединства са боговима, а према томе, по Диркему, и са групом.

Види још

• Хватање у коло
• Психологија масе
• Колективна свест
• Колективна интелигенција
• Ехо-комора (медији)
• Понашање гомиле
• Хулиганство
• Динамика групе
• Групна кохезија
• Охлократија
• Групни притисак
• Психологија религије
• Теорија социјалне компарације
• Спирала ћутања

Литература

• 1858-1917, Durkheim, Émile (1995). The elementary forms of religious life. Fields, Karen E. (Karen Elise), 1945-, Rogers D. Spotswood Collection. New York: Free Press. ISBN 978-0-02-907936-2. OCLC 31605085.