Аномија

Аномија (грч. a- = не и vομος = закон) је појам који је увео француски социолог Емил Диркем да би означио помањкање, суспензију или неефикасност друштвених норми, закона, прописа и вредности које доводи до дезорганизације и дестабилизације друштва, као и до конфузије у моралној свести појединца, а често и до делинквентног понашања. До стања аномије долази у периодима друштвене и политичке кризе, ратова и буна, као и у временима друштвене транзиције када више не важе раније норме и традиционалне вредности а нове још нису успостављене, што доводи до пометње и дезоријентације чланова друштва у трагању за социјално пожељним обрасцима понашања.

Литература

• Durkheim, Émile. (1893). The Division of Labour in Society
• Durkheim, Émile. (1897). Suicide
• Marra, Realino (1987). Suicidio, diritto e anomia. Immagini della morte volontaria nella civiltà occidentale. Napoli: Edizioni Scientifiche Italiane. 
• Realino Marra,. „Geschichte und aktuelle Problematik des Anomiebegriffs”. Zeitschrift für Rechtssoziologie. , XI-1, 1989, 67-80.
• Marco Orru (децембар 1983). „The Ethics of Anomie: Jean Marie Guyau and Émile Durkheim”. British Journal of Sociology. 34 (4): 499—518. JSTOR 590936. doi:10.2307/590936. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Riba, Jordi (1999). La Morale Anomique de Jean-Marie Guyau'. L'Harmattan. ISBN 978-2-7384-7772-9. 

Спољашње везе

• http://durkheim.itgo.com/anomie.html "Anomie"] discussed at the Émile Durkheim Archive

 Овај чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.