Антифашистички фронт Словена у Мађарској

С Википедије, слободне енциклопедије

Антифашистички фронт Словена у Мађарској (скраћеница АФС, мађ. Magyarországi Szlávok Antifasiszta Frontja), организација основана 18. фебруара 1945. на оснивачкој конференцији у Батањи. За генералног секретара тада је био изабран Драгутин Недучић из Батање, а за потпредседника Стеван Недучић из Малог Чанада.

Оснивање месних организација[уреди | уреди извор]

Након укидања војне управе, током месеца марта, оснивају се месне организације АФС-а међу Буњевцима те Шокцима и Србима у Сантову. Главни организатор међу Буњевцима био је Антун Карагић.

После Поморишја и Бачке, месеца јула основане су прве месне организације АФС-а у околини Будимпеште, о чему извештава Слобода из Бате, Чипа, Ловре и Тукуље.

Средином августа 1945. године основан је Обласни секретаријат АФС-а са седиштем у Печују. За обласног секретара именован је др Светозар Ластић.

Месеца септембра отпочело је оснивање месних организација АФС-а у Барањи. Бачко-барањско словенско културно удружење прикључило се АФС-у, а др Мартин Ласловић био је именован за обласног председника.

Велики народни збор АФС-а[уреди | уреди извор]

Први велики народни збор АФС-а одржан је у Мохачу 28. октобра 1945. године. Након збора аматери из Сантова приказали су позоришни комад од Јована Стерије Поповића.

У Мохачу је 3. децембра 1945. одржана Прва земаљска конференција АФС-а. Др Мартин Ласловић је изабран за потпредседника АФС-а.

Извор[уреди | уреди извор]