Мохач

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мохач
мађ. Mohács
Mohács légifotó.jpg
Поглед на Мохач из ваздуха
Грб
Основни подаци
Држава  Мађарска
Регион Јужна прекодунавска регија
Жупанија Барања
Срез Мохач
Становништво
Становништво (2013) 17.738
Густина становништва 158,1 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 45°59′45″ СГШ; 18°40′47″ ИГД / 45.99593° СГШ; 18.67985° ИГД / 45.99593; 18.67985Координате: 45°59′45″ СГШ; 18°40′47″ ИГД / 45.99593° СГШ; 18.67985° ИГД / 45.99593; 18.67985
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 112,23 km2
Мохач на мапи Мађарска
Мохач
Мохач
Мохач на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански код 7700
Позивни број 69
Веб-сајт www.mohacs.hu

Мохач (мађ. Mohács, нем. Mohatsch, тур. Mohaç) је град у јужном делу Мађарске, у јужној жупанији Барања. Налази се на десној обали Дунава, близу тромеђе Мађарске са Србијом и Хрватском.

Мохач је једно од места у данашњој Мађарској са још увек живом, мада малобројном српском мањином (око 150 становника по последњем попису).

Природне одлике[уреди]

Град Мохач налази у крајње јужном делу Мађарске, близу државне границе са Србијом и Хрватском. Од Будимпеште је удаљен 210 км јужно.

Историјски гледано, Мохач припада мађарском делу Барање. Подручје око насеља је равничарско (Панонска низија), приближне надморске висине око 90 м.

Насеље је на Дунаву, на његовој десној обали. Дунав непосредно низводно од града прави простране мочваре Карапанџа.

Историја[уреди]

Мохач (јављао се и српски назив - Мухач) поседује дугачку и богату историју — од кампа војске Античког Рима, преко седишта управних јединица током 16. и 17. век угарског и отоманског царства, до савременог града, седишта истоименог барањског среза. У околини Мохача одиграле су се две значајне битке, које означавају почетак и крај османске владавине на просторима данашње Мађарске. Обе су познате под називом Мохачка битка, прва из 1526., а друга 1687. године.

Годишњи вашар постоји у граду Мохачу вековима. Тако, и пре и после 1827. године одржаван је неколико пута те године: 25. фебруара, 17 априла, 24 јуна, 11 новембра и 21 децембра. По правилу, један дан раније почео би марвени вашар. Град је 17. јануара 1841. године од краља Угарске добио диплому, којом се у Мохачу установљава стални уређен Магистрат. Између 1853. и 1856. године, грађен је "гвоздени пут" тј. жељезничка пруга, на десној обали Дунава.[1] Пруга, поред важне природне саобраћајнице као што је Дунав, има велики економски значај, повезује Печуј и Мохач, да би се потом даље остварила комуникација са Осијеком.

Срби У Мохачу[уреди]

Срби су још од 12. века присутни на том простору, и месту Мохачу и околини. Будимска епархија заузима велики пространство у 14. веку. Срби су се у то време већ населили по варошима и већим местима. По попису мохачке парохије из 1866. године у њој је било 747 Срба православних, а парохија је једна, али сиромашне - шесте класе. [2] За српски црквено-народни сабор у Карловцима, највишу аутономну власт Срба у аустријској царевини, постоји 1872. године и мохачки изборни срез са бирачим местом у граду Мохачу. По давању дипломе од стране цара Леополда - Патријарху српском Арсенију Чарнојевићу, 11. децембра 1690. године, населили су се Срби у множини у Мохачу, Егри, Ђуру, Коморану, Печују...Столовао је 1691. године у Мохачу, избегли епископ Ефтимије Тетовац. На име донације нашој цркви, дато је од стране државе "притјажение" замка "Секче" код Мохача, са правом држања четири годишња "трга" тј. вашара.[3] То је добио каже се у писму, Патријарх српски Арсеније и наследници његови. Међутим, после извесног врема (1703) одузето је то имање, и дато у замену друго, да буде трајније. Године 1706. 15 јула уступају се Патријарху - имање "Даљ" и села "Вељо брдо и Борово". Спојени су мохачки срез и будимска епархија 1733. године. Стефан Станковић епископ будимски имао је 1830. године у свом наслову и називе: светоандрејски, пештански, стонобеоградски, мохачки и сигетски.

У Мохачу одавно постоји српска православна црква и парохијски живот траје око ње. Јован Живковић је дуго био парох па протопрезвитер мохачки (1814-1844). Њега је наследио Драгутин Грујић прота и члан конзисторије (1853). Постоји такође српска народна школа, чији су познати учитељи били: Теодор Хоџић (1831), Лазар Тепаровић (1847).

Српска читаоница мохачка је постојала 1847. године. Међу претплатницима српских књига у Мохачу често се срећу прота, учитељ и трговци из града и околних села. Георгије Крстић је 1831. године био пренумерант, као судија привелегованог града Мохача.[4]

Становништво[уреди]

Пешачка улица у Мохачу
Месна српска православна црква

Према подацима из 2013. године Мохач је имао 17.738 становника. Последњих година број становника опада[5].

Етнички и верски састав: Данас претежно становништво у насељу су Мађари римокатоличке вероисповести, међутим током историје градско становништво је било значајно шароликије.

Према попису из 2011. године етнички састав је следећи:

Срби у Мохачу и околини[уреди]

Срби у Мохачу су данас део српске заједнице у Мађарској. Они су на овим просторима присутни још од средњег века, а посебно од времена отоманске владавине Панонијом. Током времена Аустроугарске српски живаљ постепено се бројчано смањује.

Стварањем Мађарске у данашњим оквирима и разграничењем између ње и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца највећи број Срба (око 90%) у граду и окружењу се одлучио за добровољно пресељење у матицу, па се највећи број њих иселио између два светска рата (1920-те и 1930-те)[6]. Преостала заједница је током последњих деценија значајно асимилована, па су данашњи Срби у Мохачу и околини постали веома малобројни (2-3 стотине душа).

У средишту града стоји српска православна црква посвећена Светој Тројици, док се на северу града налази православно гробље са капелом посвећеном Светом Цару Константину и Царици Јелени[7].

Знамените личности[уреди]

Познати мађарски архитект и академик Ференц Пфаф рођен је у овом граду.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. "Световид", Темишвар 1856. године
  2. "Српски летопис", Нови Сад 1866. године
  3. "Сербска пчела", Пешта 1836. године
  4. "Српски летопис", Пешта 1831. године
  5. Baranya (Hungary): County, Towns and Villages - population statistics and maps
  6. Оптирање и исељавање Срба у Мађарској 1920-1931. - Порекло
  7. Magyarországi ortodox templomok | Szakrális építészet

Спољашње везе[уреди]