Археолошки музеј у Драчу
| Археолошки музеј у Драчу | |
|---|---|
 | |
| Оснивање | 13. март 1951. |
| Локација | Драч Албанија |
| Координате | 41° 18′ 41″ С; 19° 26′ 25″ И / 41.311389° С; 19.440278° И |
| Врста | Археолошки музеј |
| Колекција | артефакти из праисторијског, старогрчког, хеленистичког, римског и византијског периода. |
| Број предмета | 3204 |
Археолошки музеј у Драчу (алб. Muzeu Arkeologjik i Durrësit) основан је 13. марта 1951. године и највећи је археолошки музеј у Албанији.[1] Зграда музеја је смештена близу обалског шеталишта, а на северу су остаци византијских бедема из 6. века, изграђени после инвазије Визигота 481. године.
Историја
[уреди | уреди извор]Први археолошки музеј у Драчу отворен је за јавност 13. марта 1951. године на локацији у близини обале захваљујући напорима албанског археолога Вангјела Тоеија. Тада је са обе стране зграде био постављен пронаос са разним елементима из античке и средњовековне архитектуре. Обалско шеталиште, окренуто према музеју, претвара се у археолошки парк 1973. године. Током кризе у Албанији 1997. године музеј је озбиљно оштећен и опљачкан.[2] После обнове поново је отворен 13. априла 2002.
Реконструкција и нове поставке
[уреди | уреди извор]Од 2010. музеј пролази кроз темељну реконструкцију.[3] Стална поставка музеја се проширује на остале спратове, где ће на другом бити изложени предмети из средњег века, а на трећем предмети везани за исламску уметност.
Министарство за туризам, културу, омладину и спорт отворило је фонд за помоћ музеју у прикупљању средстава за нову истраживачку групу, сопствено научно особље, лабораторијско и административно тело.[3] Током обнове установљени су проблеми штетног утицаја соли, влаге и временских прилика на сам објекат, с обзиром да се музеј налази у близини мора.[3]
Обновљену зграду музеја је званично отворио албански премијер Еди Рама 20. марта 2015.[4]
Kолекцијe у музеју
[уреди | уреди извор]Највећи део поставке музеја чини 3204 артефакта[4] који су пронађени близу античког налазишта Диракијум (Dyrrhachium) и обимну колекцију из праисторијског, старогрчког, хеленистичког, римског и византијског периода.[5][6] Предмети на којима је стављен посебан акценат су погребне римске стеле и камени саркофази, антички новац из античког рудника, као и колекција минијатурних статуа грчке богиње љубави Афродите из времена кад је Драч био један од центара култа богиње.[6] Целокупна изложба осликава најбогатије културно благо града од праисторије до поствизантијског периода.
Информације за посетиоце
[уреди | уреди извор]Музеј је отворен од 9:00 до 15:00 сваког дана у недељи, осим понедељка. Дисплеји са информацијама су на албанском и енглеском језику.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Saltzman, Michael (2003). The World of Learning 2004 (54 изд.). Europa Publications, Routledge. ISBN 1-85743-182-0.
- ^ Knuth, Rebecca (2006). Burning books and leveling libraries: extremist violence and cultural destruction. Greenwood Publishing Group. стр. 191. ISBN 0-275-99007-9.
- ^ а б в „Një muze kombëtar arkeologjik për Durrësin” (на језику: Albanian). Lajme Shqiperia. 16. 7. 2010. Приступљено 9. 8. 2010.
- ^ а б „Durrës, përurohet Muzeu arkeologjik, Rama: Ditë e rëndësishme për trashëgiminë kombëtare” (на језику: Albanian). Balkanweb. 21. 3. 2015. Приступљено 3. 9. 2015.
- ^ Durrës Guide Архивирано 2010-08-25 на сајту Wayback Machine, Direct Ferries
- ^ а б Garwood, Duncan. Mediterranean Europe (9 изд.). Lonely Planet. стр. 57. ISBN 1-74104-856-7.