Пређи на садржај

Балканолошки институт САНУ

С Википедије, слободне енциклопедије
Зграда САНУ у Београду. Ул. Кнез Михаилова 35

Историјат

[уреди | уреди извор]

Претходник данашњег Балканолошког института је Балкански институт, основан 1934. у Београду као једини те врсте на Балкану. Иницијатива је потекла од краља Александра I Карађорђевића, а научно профилисање установе поверено је Ратку Парежанину и Светозару Спанаћевићу. Институт је издавао часопис Revue internationale des Etudes balkaniques, који је окупљао најугледније европске стручњаке за Балкан. Укинут је после нацистичке окупације, наредбом окупационих власти 1941. Институт је обновљен тек 1969. под именом Балканолошки институт, у саставу Српске академије наука и уметности. Међу његовим оснивачима били су историчар Димитрије Ђорђевић, етнолог Драгослав Антонијевић, и археолог Никола Тасић, касније чланови САНУ. Балканолошки институт САНУ окупио је групу угледних научника који су се бавили Балканом од праисторије до модерног доба, кроз археолошка, антрополошка, етнографска, историјска истраживања и студије културе, уметности, књижевности, обичајног права итд. Тај мултидисциплинарни приступ остаје трајна научна оријентација Института.

Институт је на свим пољима развио међународну сарадњу са низом установа европских земаља, а до сада је организовао више десетина међународних скупова, издаје годишњак Balcanica и едицију Посебних издања из свих области балканолошких истраживања.

Директори

[уреди | уреди извор]

Сарадници

[уреди | уреди извор]

Библиотека

[уреди | уреди извор]

Библиотека Балканолошког института је специјализована институтска библиотека, која претежно набавља публикације везане за балканске студије у области хуманистичких наука. Посебан значај има набавка домаћих и страних научних и стручних часописа. Велики део публикација, посебно периодике из балканских земаља, добијен је захваљујући размени са институцијама као што су факултети, академије, поједине катедре, институти, научна друштва, али и од корисника, професора универзитета, научних и културних радника. Завештањем су добијене библиотеке Васе Чубриловића и Димитрија Ђорђевића.

Публикације

[уреди | уреди извор]
  • BALCANICA - Годишњак Балканолошког института САНУ
  • Revue Internationale des Etudes Balkaniques (1934 - 1938)[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Балканолошки институт САНУ”. Архивирано из оригинала 31. 12. 2011. г. Приступљено 02. 02. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]