Љубинко Раденковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Љубинко Раденковић
Др Љубинко Раденковић.jpg
Љубинко Раденковић
Датум рођења1951
Место рођењаПлужина
ФНРЈ

Др Љубинко Раденковић (Плужина, код Сврљига, 1951) српски је филолог, етнолингвиста, фолклориста, историчар књижевности и етнолог.[1]

Биографија[уреди]

Љубинко Раденковић је рођен у Плужини код Сврљига, 1951. године. Основну школу завршио је у Сврљигу, гимназију и Вишу педагошку школу (Група за српскохрватски језик и југословенску књижевност) у Нишу, 1972. Студирао је српскохрватски језик и југословенске књижевности на Филолошком факултету у Београду, где је и дипломирао 1974. Постдипломске студије завршио је на Филолошком факултету у Београду где је и одбранио магистарски рад 1978. године. Студирао је и етнологију на Филозофском факултету у Београду, где је и одбранио докторску дисертацију Народна бајања код Јужних Словена (1990).

За дописног члана САНУ изабран је 2018. године.[2]

Кретање у служби[уреди]

Љ. Раденковић је био асистент за лингвистику у Институту за педагошка истраживања у Београду (1975–1977, 1979–1985). Две школске године био је наставник Московског државног универзитета (МГУ), на Међуфакултетској катедри словенских језика (1977–1979). У Балканолошком институту САНУ запослен је на научним пројектима од 1985. године. У звању научни саветник, руководилац је научних пројеката од 2001. године до данас. У периоду 2001–2005. обављао је и функцију директора Балканолошког института САНУ. Паралелно с научно-истраживачким радом био је и наставник на универзитетима: ванредни професор Народне књижевности Филозофског факултета у Нишу (1997–1998), редовни професор за Народну културу Срба на Филозофском факултету у Новом Саду (2001–2005) и професор на Докторским академским студијама на Филолошком факултету у Београду (2012–2017).

Научни скупови[уреди]

Од 1976. до 2016. године Раденковић је рефератима и саопштењима учествовао на 91 научном скупу, од чега је 40 одржано у научним институцијама или универзитетима 11 европских држава (Русија, Француска, Немачка, Пољска, Бугарска, Украјина, Словачка, Словенија, Македонија, Белорусија, Аустрија). Организатор је 10 научних скупова од којих су 4 међународна.

Предавања на иностраним универзитетима[уреди]

Осим предавања на свим државним универзитетима Србије, по позиву, као гост-професор одржао је предавања на универзитетима у Пољској (Варшава, Лублин, Познањ), Француској (Сорбона 4, Париз), Аустрији (Институт славистике, Беч), Русији (МГУ и РГГУ, Москва; Балтички универзитет, Калињинград), Словенији (Филозофски факултет, Љубљана), Украјини (Институт за етнологију и фолклористику, Кијев) и Италији (Удине).

Чланство у међународним научним организацијама[уреди]

Члан је Комисије за фолклор при Међународном комитету слависта, и био је њен председник у два мандата (2003–2013), као и Етнолингвистичке комисије при МКС.

Руковођење међународним научним пројектима[уреди]

У оквиру билатералне научне сарадње између Србије и Словеније био је руководилац пројекта (заједно са проф. др Мирјам Менцеј из Љубљане) „Концепт времена и простора код Јужних Словена“ (2004–2005). Заједно са иностраним чланом САНУ – Светланом Толстој био је руководилац вишегодишњег заједничког пројекта САНУ и РАН (Москва) „Етнолингвистичко истраживање словенске културе“. Члан је редакције међународног часописа Зборник Матице српске за славистику и члан Уређивачког савета словеначко-италијанског научног часописа Studia mythologica Slavica (Љубљана).

Обављање других одговорних функција[уреди]

Осим научно-наставног рада паралелно је обављао и друге одговорне друштвене функције. Био је главни и одговорни уредник часописа за књижевност и културу „Расковник“ (1982–2000), директор Балканолошког института САНУ (2001–2005), начелник Одсека за проучавање народа Центра за научна истраживања САНУ у Крагујевцу (2001–2005), члан Савета дијаспоре Савезне владе Србије и Црне Горе (2001–2002), члан и заменик председника Републичког одбора за решавање о сукобу интереса (2004–2009), члан и председник Комисије за капитална дела при Секретаријату за културу Београда, оцењивач пројеката основних истраживања у Министарству науке и технолошког развоја Републике Србије. Сада обавља функцију заменика председника Скупштине Вукове задужбине, члана Одбора за доделу награде за науку и руководиоца трибине „Културно наслеђе“.

Научни рад[уреди]

До сада је у разним научним и стручним публикацијама Раденковићу објављено 366 радова, од тога, 6 књига, 7 приређених дела и 353 студија и чланака. Осим тога, објављено му је и 20 превода научних чланака и студија, као и фолклорних дела с руског језика. Његова потпуна библиографија налази се на сајту Балканолошког института САНУ: www.balkaninstitut.com, а око 60 његових скенираних научних радова доступно је на сајту: https://balkaninstitut.academia.edu/LjubinkoRadenkovic. Од објављених научних радова 64 су на страним језицима (руски, енглески, немачки, пољски, украјински, италијански и словеначки). Био је и сарадник два међународна капитална енциклопедијска издања: Lexikon des Mittelalters (München, 1997) и Славянские древности. Энциклопедический словарь под редакцией Н. И. Толстого (Москва, 2012). Сарадник је и Српске енциклопедије (САНУ и Матица српска).

Библиографија[уреди]

Књиге[уреди]

  • Урок иде уз поље. Народна бајања, Градина, Ниш 1973,1–147.
  • Народне басме и бајања, Градина – Ниш, Јединство – Приштина, Светлост – Крагујевац, 1982, 1–528.
  • Народна бајања код Јужних Словена, Просвета, Балканолошки институт САНУ, Посебна издања, књ.60, Београд 1996, 1–346 .
  • Симболика света у народној магији Јужних Словена, Балканолошки институт САНУ, Посебна издања, књ. 67, Просвета, Ниш 1996, 1–386.
  • Словенска митологија. Енциклопедијски речник, редактор (заједно са Светланом Толстој) и аутор 37 одредница, Zepter Book World, Beograd 2001, XXXV+593+LXXVI.

Приређена дела[уреди]

  • Усмено народно стваралаштво. Зборник радова о нашем фолклору, «Народна књига», Београд 1982, 202 стр.
  • Н. И. Толстој, Језик словенске културе, Просвета Ниш 1995 (избор студија и поговор), 367 стр.
  • Словенски фолклор и фолклористика на размеђи два миленијума, Балканолошки институт САНУ, Посебна издања 101, Београд 2008, 501 стр.
  • Етнолингвистичка проучавања српског и других словенских језика. У част академика Светлане Толстој, САНУ, Одељење језика и књижевности, Београд 2008 (Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија, књ. 3), 439 стр. (заједно са П. Пипером).
  • Заједничко у словенском фолклору: зборник радова/уредник Љубинко Раденковић – Београд: Балканолошки институт САНУ, 2012. Посебна издања, књ. 117, 435 стр.
  • Српска народна култура између Истока и Запада/ уредник Љубинко Раденковић, Балканолошки институт САНУ, Посебна издања, књ. 127, Београд 2014, 190 стр.

Одабрани радови на српском језику[уреди]

  • Лексичко–фразеолошка реконструкција религијско–митолошких представа у вези с каменом. Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, књ. VI, св.1, Београд 1977, 445–459.
  • Структурно–типолошке карактеристике знаковности писаних магијских формула и других бајаличких форми. Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, књ. VII, св. 1, Београд 1978, 387–403.
  • Семантика понашања на Велики четвртак. Књижевна критика XI, бр.4, Београд 1980, 29–40.
  • Metodološki aspekti istraživanja semiotike teksta. Na primerima tekstova tradicijske kulture. Delo XXVI, br.11–12, Beograd 1980, 99–118.
  • О значењу једног сакралног текста о конопљи или лану код словенских и балканских народа. Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, књ.11, Београд 1981, 207–217.
  • Пролегомена за семиотичку интерпретацију дечјег стваралаштва. Зборник Института за педагошка истраживања, књ.14, Београд 1981, 243–299.
  • Женидба на превару. О значењу народне песме „Стојан и Љиљана“. Усмено народно стваралаштво, „Народна књига“, Београд 1982, 123–145.
  • Имена нечисте силе у народним бајањима. Лексикографија и лексикологија, „Матица српска“, Нови Сад 1984, 141–146.
  • Симболика сунца и птице у дечјим писаним радовима. Књижевност и језик XXXI, бр. 3–4, Београд 1984, 81–86.
  • Љубавна магија – симболика промене. М. Мијушковић, Љубавне чини, „Народна књига“, Београд 1985, 5–25 (предговор).
  • Представе о уроку и урицању код словенских народа. Т. Р. Ђорђевић, Зле очу у веровању Јужних Словена, „Просвета“, Београд 1985, 367–380 (поговор).
  • Симболика боја у народним бајањима словенских народа. Књижевна историја XIX, 73–74, Београд 1986, 3–32.
  • Чудотворна лоза хилендарска. Етнолошке свеске VII, Београд–Топола 1986, 47–52.
  • Место истеривања нечисте силе у народним бајањима словенско–балканског ареала. Гласник Етнографског музеја у Београду, књ.50, Београд 1986, 201–222.
  • Митски атрибути Старине Новака у епској поезији Јужних Словена и Румуна. Старина Новак и његово доба, Балканолошки институт САНУ, Београд 1988, 211–249.
  • Неки видови анти–понашања у фолклорним текстовима, (Some Forms of Antibehaviour of Mythological Beings in Folk Texts). Српска фантастика, САНУ, Научни скупови, књ. XLIV, Одељење језика и књижевности, књ.9, Београд 1989, 93–100.
  • Narodne molitvice. Folklor u Vojvodini, sv. 7, Novi Sad 1991, 70–78.
  • Међуратни часопис „Летопис Тимочке епархије“. Расковник XVII, бр. 63–66, Београд 1991, 113–120.
  • Скопски предратни часопис „Етнологија“. Расковник XVIII, бр.67–68, Београд 1992, 129–144.
  • Култ писане речи код Јужних Словена. Српска Византија, Београд 1993, 227–234.
  • Допринос Тихомира Р. Ђорђевића истраживању митолошких бића. Balcanica XXV–2, Београд 1994, 21–26.
  • Погледи Стојана Новаковића на народну културу. Стојан Новаковић – личност и дело, САНУ, Одељење историјских наука, књ. LXXVII, Београд 1995, 405–413.
  • Митолошка бића везана за рођење детета. Етно–културолошки зборник, књ. 1, Сврљиг 1995, 35–40.
  • Погледи Никите И. Толстоја на словенску народну културу. Н. И. Толстој, Језик словенске културе, Просвета, Ниш 1995, 357–365.
  • Mitološka bića u Rječniku JAZU. Folklor u Vojvodini, sv. 9, Novi Sad 1995, 227–233.
  • Митолошка бића везана за годишње празнике (Mythological Beinos Linked to Annual Festivites). Етно–културолошки зборник, књ. II, Сврљиг 1996, 61–65.
  • Герман – Ђерман–Џерман. Пиротски зборник, књ. 22, Пирот 1996, 277–286.
  • Хлеб у народној магији балканских словена (Bread in Folk Megic Rituals of the Balkan Slavs). Хлябът в славянската култура, Етнографски институт с музей – БАН, София 1997, 145–155.
  • Представе о ђаволу у веровањима и фолклору балканских Словена. Зборник Матице српске за славистику 53, Нови Сад 1997, 15–38.
  • Вучја тема у поезији Васка Попе (Wolfs Theme in Vasko Popa's Poetry). Поезија Васка Попе. Зборник радова, Институт за књижевност и уметност, Београд 1997, 179–187.
  • Дъна – стари словенски назив једне болести ( Дъна– старое славянское название болезни). Слово и культура, Памяти Никиты Ильича Толстого, т. II, Москва 1998, 190–197.
  • Демонска свадба (Demonic Wedding). Кодови словенских култура 3, Београд 1998, 154–162.
  • Тодорица – „коњска слава“ (Todorica – „Horse Saint Patron's Day“). Етно–културолошки зборник, књ. IV, Сврљиг 1998, 119–124.
  • Арапске и српске народне приповетке. Расковник XXIV, св. 93–94, Београд 1998, 113–125.
  • Припеви „ладо“ и „лељо“ у народним песмама источне и јужне Србије (Songs „Lado“ and „Leljo“ in Folk Songs Ofeeastern and Southern Serbia). Етно–културолошки зборник V, Сврљиг 1999, 127–132.
  • Страшила за децу – неке словенске паралеле. Жизненият цикъл. Доклади от българо–сръбска научна конференция, Етнографски институт с музей, София 2000, 146–155.
  • Курдске народне приповетке. М.Б. Руденко, Мудри савети. Курдске народне приповетке, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2000, 9–22 (предговор).
  • Magijska funkcija polnih organa. Erotsko u folkloru Slovena, Zbornik radova, priredio D. Ajdačić, “Stubovi kulture”, Beograd 2000, 25-32.
  • Митолошки господари градоносних облака. Словенске паралеле (Mythological Masters Hail-Bearing Clouds. Slav parallels). Зборник Етнографског музеја у Београду 1901-2001, Београд 2001, 445-453.
  • Свети Сава у народном предању. Култ светих на Балкану, Лицеум 5, Крагујевац 2001, 89-106.
  • Називи вештице код балканских Словена (Наименования ведьмы у балканских славян). Славянские этюды. Сборник к юбилею С. М. Толстой, РАН, Институт славяноведения, Москва, 1999, 379–388.
  • Словенска предања о убијању стараца у контексту културе. Зборник Матице српске за славистику 63, Нови Сад 2003, 217-236.
  • Svoj i tuđ u narodnoj kulturi. Integracija i tradicija, Priredio Mile Savić, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd 2003, 213-219.
  • Cvetni vrt korejskog pesnika Midanga, Pogovor za knjigu: So Đong Đu, Na brijegu u podne, prevod dr Kim Sang Hun, Beograd 2003, 147-155.
  • Ударање у обредима животног круга. Кодови словенских култура 9, Београд 2004, 182-188.
  • Кривотворење фолклора и митологије. Неки словенски примери (Forgeries in Folklore and Mythology some Slavic Examples). Зборник Матице српске за књижевност и језик LIII, св. 1-3, Нови Сад 2005, 29-44.
  • Додир са светим у народном хришћанству. Неке словенске паралеле (In Touch with Holiness: Folk Christianity). Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду, Етнографски институт САНУ, Зборник 22, Београд 2006, 315-327.
  • Зао дух нежит у словенским писаним споменицима и народној култури. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, књ. L, Нови Сад 2007, 695-712.
  • Словенска митолошка бића – представе и порекло (Славянские мифологические существа – представления и происхождение). Зборник Матице српске за славистику 73, Нови Сад 2008, 315-323.
  • „Теоними“ у словенском фолклору („Theonyms“ in Slav Folklore). Словенски фолклор и фолклористика на размеђи два миленијума, Балканолошки институт САНУ, Посебна издања 101, Београд 2008, 265-280.
  • Narodne predstave o sudbini kod Slovena (Über die Vorstellungen vom Schicksal im Volksglauben der Slawen). Grenzüberschraeitungen: Traditionen und identitäten in Südosteuropa. Festschrift für Gabriella Schubert Herausgegeben von Wolfgang Dahmen, Petra Himstedt-Vaid und Gerhard Ressel, Wiesbaden 2008 (= Balkanologische Veröffentlichungen Bd. 45), 494-498.
  • Лутајуће душе (Блуждающие души). Етнолингвистичка проучавања српског и других словенских језика. У част академика Светлане Толстој, САНУ, Одељење језика и књижевности, Београд 2008, 349-362.
  • Боја као обележје митолошких бића – словенске паралеле (Цвет как признак мифологических существ – славянские параллели). Јужнословенски филолог LXIV, Београд 2008, 337-346.
  • Камен у правним обичајима. Архив за правне и друштвене науке, књ. CXXIV, бр. 3-4, Београд 2008, 277-291.
  • Вампир-вукодлак-върколак. Моћ књижевности. In memoriam Ана Радин, Балканолошки институт САНУ, Посебна издања, књ. 110, Београд 2009, 279-286.
  • Називи митолошких бића код Срба на Косову и Метохији. Косово и Метохија у цивилизацијским токовима. Међународни тематски зборник, књ. 1, Језик и народна традиција, Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, Косовска Митровица 2010, 217-228.
  • Народна предања о одређивању судбине: словенске паралеле (Oral Tradition about Determining the Fate – Slavic Parallels). Жива реч. Зборник у част проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић, Балканолошки институт САНУ, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд 2011, 511-534.
  • Тито између реалности и фолклора (Tito between Reality and Folklore). Књижевна историја XLIII/143-144, Београд, 2011, 317-331.
  • Зао час у веровању словенских народа („Неровен“, „лих час“ в поверьях славянских народов). Studia mythologica Slavica XIV, Ljubljana-Udine, 2011, 213-218.
  • О једном општесловенском фолклорном мотиву: јагње на путу у демонолошким предањима (Об одном общеславянском фольклорном мотиве: барашек/козленок на дороге в быличках). Језик, књижевност, култура: Новици Петковићу у част. Зборник радова, Институт за књижевност и уметност – Филолошки факултет, Београду 2011, 365-377.
  • Анегдоте о Титу и његовим савременицима (Tito and his Associates in anecdotes). Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима за школску 2010/2011. годину. Посвећено успомени на проф. др Радмилу Пешић, т. VI, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд 2011, 255-264.
  • О личним именима митолошких бића у неким словенским клетвама и фразеологији. Poznańskie Studia Slawistyczne 3 (Zaklęcie, zamówienie, zaźeganie. Magiczna moc słów w folklorze słowiańskim, Uniwersytet im. Adama Mickiewicza w Poznaniu, Poznań 2012, 145-158.
  • Кућна змија у веровању и предању словенских народа (The domestic Snake in the Beliefs and Traditions of the Slavs). Гује и јакрепи: књижевност, култура, Балканолошки институт САНУ, Посебна издања 120, Београд 2012, 167-184.
  • Компаративно пручавање словенског фолклора. Заједничко у словенском фолклору, зборник радова, Балканолошки институт САНУ, Посебна издања 117, Београд 2012, 9-16.
  • Митолошки елементи у словенским народним представама о жаби (Mythological Elements in Slavic Notions of Frogs). Заједничко у словенском фолклору, зборник радова, Балканолошки институт САНУ, Посебна издања 117, Београд 2012, 379-397.
  • Перуника – цвет небеског или хтонског света (German Iris – The Flower from the Heavenly or chthonian World“?). Studia mythologica Slavica XVI, Ljubljana 2013, 105-116.
  • Време у народној демонологији Словена (Время в народной демонологии славян). Време, вакат, земан. Аспекти времена у фолклору. Зборник радова. Институт за књижевност и уметност, Београд 2013, 15-38.
  • Слава“ – породични празник Срба (Slava – the Serb family Feast). Зборник Матице српске за славистику 84, Нови Сад 2013, 9-23.
  • Водени дух – водењак. Словенске паралеле. Aquatica: књижевност, култура, ур. М. Детелић, Л. Делић, Балканолошки интитут САНУ, посебна издања 124, Београд 2013, 163-174.
  • Словенска народна демонологија на синхроном и дијахроном плану (Славянская народная демонология в синхронии и диахронии).Зборник Матице српске за славистику 83, Нови Сад 2013, 9-23.
  • Митолошки господари шума - словенске паралеле (Mythological Masters of Woods - slavic Parallels). Промишљање традиције: фолклорна и литерарна истраживања. Зборник радова посвећен М. Дрндарски и Н. Љубинковићу, Институт за књижевност и уметност, Посебна издања XXXVII, Београд 2014, 339-358.
  • Семантика кућног простора (на примерима српске традиционалне куће) (Semantic of domestic Space. Examples of the traditional Serbian House). Градитељско наслеђе у Србији.Зборник у част др Доброслава Бојка Ст. Павловића, Завод за пручавање културног развитка, Београд 2014, 20-42.
  • Јужнословенска народна демонологија између Истока и Запада (South Slavic Folk Demonology Between East and West). Српска народна култура између Истока и Запада, Балканолошки институт САНУ, Посебна издања 127, Београд 2014, 9-42.
  • Веселин Чајкановић у свом времену и данас. Легенде Београдског универзитета: Хуго Клајн, Веселин Чајкановић, Радомир Д. Лукић, Војин Матић, приредиле М. Вранић-Игњачевић и Д. Столић, Универзитет у Београду, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду, Београд 2014, 196-202.
  • Словенска фолклористика данас - наслеђе и иновације. Савремена српска фолклористика II, Институт за књижевност и уметност, Београд 2015, 45-61.
  • Значај дела Вука Караџића за изучавање српске митологије. Вук Стефановић Караџић (1787-1864-2014), САНУ, Научни скупови, књ. CLVI, Одељење језика и књижевносту, књ. 27, Београд 2015, 415-429.
  • Вампир између безопасног страшила и крвопије. Крв: књижевност, култура, Балканолошки институт САНУ, Посебна издања 134, Београд 2016, 265-284.
  • Своје и туђе село – неке словенске паралеле. Срби и српско: зборник радова, ур. Д. Ајдачић, „Алма“, Београд 2016, 113–121.
  • Подне и подневни демони код Словена. Зборник Матице српске за славистику 91, Нови Сад 2017, 9-22.

Радови на руском[уреди]

  • Символика цвета в славянских заговорах. Славянский и балканский фольклор. Реконструкция древней славянской духовной культуры: источники и методы, Академия наук СССР, Институт славяноведения и балканистики, Москва, 122–148.
  • Дурной глаз в народных представлениях славян. Живая старина, 3 (7), Москва 1995, 33–35.
  • Заговоры сербского Поморавья. Живая старина 1 (17), Москва 1998, 15–16.
  • Водяной бык в преданиях балканских славян. POLYTROPON. К 70–летию Владимира Николаевича Топорова, РАН, Институт славяноведения, Москва 1998, 439-446.
  • Голос в народных заговорах южных славян. Мир звучащий и молчащий. Семиотика звука и речи в традиционной культуре славян, Институт славистики РАН, Москва 1999, 200–209.
  • Названия демонов, ведущие происхождение от детей, умерших до крещения у славян. Balcanica XXXIV, Belgrade 2004, 203-221.
  • Опасное время в народных представлениях славян. Balcanica XXXV, Belgradе 2005, 71-90.
  • Славянский фольклор и фольклористика на рубеже XX-XXI веков: текст и контекст. Первый всероссийский конгресс фольклористов. Сборник докладов, т. III, Москва 2006, 34-40.
  • “Беркман” и другие духи – властители земных недр у славян. Восток и запад в балканской картине мира. Памяти Владимира Николаевича Топорова, РАН, Институт славяноведения, Москва 2007, 258-265.
  • Белое и черное как признаки мифологических существ (на славянском материале). Балканские чтения 9: Terra balcanica, terra slavica. К юбилею Т. В. Цивьян, РАН, Институт славяноведения Москва 2007, 80-92.
  • Великаны, дикие и инные „чужие“ люди (Gigants and other „alien“ Creatures). „Etnolingwistyka“ 20, Uniwersytet Marii Curie-Sklodowskiej, Lublin 2008, 95-106.
  • О символике виноградной лозы. Живая старина 4 (60), Москва 2008, 14-16.
  • Укрытие стариков как элемент обряда перехода (на материале преданий об убиении стариков). Переходы. Перемены. Превращения. Балканские чтения 10, Институт славяноведения РАН, Москва 2009, 107-114.
  • Внешность мифологических существ: славянские параллели. Studia mythologica Slavica XII, Udine-Ljubljana 2009, 153-168.
  • О символике неплодовых деревьев (на южнославянском материале). Acta linguistica Petropolitana. Труды Института лингвистических исследований, т. VI, ч. 1 (Этноботаника: растения в языке и культуре), Санкт-Петербург 2010, 102-107.
  • Числа в народной магии южных славян. Живая старина 2(66), Москва 2010, 31-34.
  • Об одном иранизме на Балканах: пери „фея. Слова. Концепты. Мифы. К 60-летию А. Ф. Журавлева, Институт славяноведения РАН, „Индрик“, Москва 2011, 318-325.
  • Красный цвет в погребальной обрядности и народной демонологии славян. Балканский спектр: от света к цвету. Балканские чтения 11, Институт славяноведения РАН, Москва 2011, 94-99.
  • Сравнительное изучение славянского фольклора (на материале демонологических преданий). От конгресса к конгрессу. Материалы Второго Всероссийского конгресса фольклористов. Сборник докладов, т. 2, Москва 2011, 64-75.
  • Чужие парни на вечеринке: севернорусские и южнославянские параллели одного фольклорного сюжета. Рябининские чтения-2011. Материалы VI научной конференции по изучению и актуализации культурного наследия Русского Севера, Петрозаводск 2011, 371-374.
  • О громком/зычном голосе в былинах. (Некоторые славяно-румынские параллели). Классический фольклор сегодня: Материалы конференции, посвещенной 90-летию со дня рождения Бориса Николаевича Путилова, СПб. Дмитрий Буланин, 2011, 76-84.
  • Опасные места в славянской народной демонологии. Славянский и балканский фольклор, Вып. 11: Виноградье / Отв. Ред. А. В. Гура, Институт славяноведения РАН, Москва 2011, 73-88.
  • Известен ли южным славянам леший?Живая старина 4(72), Москва, 2011, 34-37.
  • Убиение стариков. Славянские древности. Этнолингвистический словарь под общей редакцией Н. И. Толстого, т. 5, Москва 2012, 339-341.
  • Символика чисел в народной магии южных славян. Числа в системе культуры, сост. М. В. Ахметова, Российский государственный гуманитарный университет, Москва 2012, 56-84.
  • Некоторые актуальные вопросы славянской фольклористики сегодня. Слов’янськi обрiї. Збiрник наукових праць, вип. 4, Нацiональна академiя наук України. Українськи комiтет славiстiв, Київ 2012, 185–190.
  • Личные имена мифологических существ. Ethnolinguistica Slavica. К 90-летию академика Никиты Ильича Толстого, ред. С.М. Толстая, „Индрик“, Москва 2013, 58-72.
  • Нож в вихре: об одном мифологическом сюжете в славянском фольклоре. Slavica Svetlanica. Язык и картина мира: К юбилею Светланы Михайловны Толстой, Москва: „Индрик“, 2013, 239-247.
  • Черт и/или межевой: о наименовании беса „черт“ у славян. Wiener Slavistisches Jahrbuch. Neue Folge 2, Institut für Slawistik der Universität Wien, Wiesbaden 2014, 152-162.
  • Чудотворные растения: некоторые славянские параллели. Слово.ру: Балтийский акцент, Калининград: Издательство Балтийский федеральный университет им. И. Канта 2014,№3-4,37-48.
  • Турецкие наименования мифологических существ у южных славян (Turkish Names of Mythical Beings Among the South Slavs). Славяноведение 4, Институт славяноведения РАН, Москва 2015, 31-38.
  • „Ходячий“ покойник в духовной культуре славян. Slavische Geisteskultur: Ethnolinguistische und philologische Forschungen, Teil 1. Славянская духовная культура: этнолингвистические и филологические исследования, часть 1, Philologica Slavica Vindobonensia, Band 2, PL Academic Research, Frankfurt am Main, Bern, Bruxelles, New York, Oxford, Warszawa, Wien 2016, 141-156.
  • Наименования мифологических существ для устрашения детей у славян. Демонология как семиотическая система. IV Международная научная конференция. Российский государственный гуманитарный университет. Центр типологии и семиотики фольклора, Москва, 15–17 июня 2016. Тезисы докладов, 115-118.

Радови на енглеском[уреди]

  • The Symbolical Status of Animals in Folk Magic. The Magical and Aesthetic in the Folklore of Balkan Slavs, Belgrade 1994, 21–26.
  • Contribution of Nikita Tolstoy to the Study of old Slavic Culture. Facta Universitatis series Linguistics and Literature, Vol. 1, No 3, Niš 1996, 137–139.
  • Apocryphal Prayers and Apotropaisms among Southern Slavs. Balcanica XXVIII, Belgrade 1997, 151–163.
  • Popular Sorcery with South Slavs. Serbian Literaty Magazine 3, Belgrade 1998, 141–161.
  • Slav Beliefs on Changelings. Balcanica XXXII-XXXIII, Beograd 2003, 143-154.
  • Bread in the Folk Culture of the Serbs inits Pan-Slavic Context. Balcanica XLV, Belgrade 2014, 165-186.

Радови на немачком[уреди]

  • Die Symbolik des menschlichen Körpers in der Südslawischen Zauberspruch–Tradition. Körper, Essen und Trinken im Kulturständnis der Balkanvölker, Balkanologische veröffenntlichungen, Band 19, Berlin 1991, 183–193.
  • Die Symbolik der Pflanzen der volkstümlichen Magie der Slawen auf dem Balkan. Balcanica XXVI, Beograd 1996, 211–249.
  • Zaubersprüche (incantanenta),VI. Slavische Literaturen. Lexikon des Mittelalters IX, München 1998, 490–492.

Радови на италијанском[уреди]

  • I demoni meridiani presso gli slavi. Il SoleLuna presso gli slavi meridionali I, Edizioni dell’ Orso, Alessandria 2017, 3-18.

Радови на пољском[уреди]

  • Semantyka słowiańskich obrzędow wielkoczwartkowych. Studia semiotyczne XII, Wrocław–Warszawa–Kraków–Gdańsk–Lódž 1982, 101–112.
  • Znaczenie pewnego tekstu o konopiach czy lnie w folklorze narodow słowiańskich i balkanskich. Etnografia Polska XXX, z.1, Warzsawa 1986, 201–211.
  • Duch wodny – wybrane paralele słowiańskie. Bunt tradycji – tradycja buntu. Księga dedykowana Profesorowi Krzysztofowi Wrocławskiemu, Instytut Slaswistyki Zachodniej i Południowej. Wydział Polonistyki Uniwersytet Warszywski, Warszawa 2008, 319-330.
  • Tito jako bohater mityczny. Komunistyczni bohaterowie, t. I. Tradycja, kult, rytuał. Red. M. Boguslawskiej i dr., Wydzjał Polonistyki Uniwersytetu Warszawskiego, Wydawnictwo Librion, Warszawa-Kraków 2011, 125-138.

Радови на украјинском[уреди]

  • Деякі актуальні питання сучасної славянскої фольклористики. Слов'янський свiт, вип. 8, Київ 2010, 98-107.
  • Демонiчне весiлля в народних переказах: слов'янськi паралелi. Сучасна зарубiжна етнологiя: антологiя, У 2 т. Т. 2 / Голов. ред. Г. Скрипник, НАНУ України, IМФЕ iм М. Т. Рильського, Київ 2011, 287-293.
  • Уснi наративи про державних дiячiв: сучаснi моделi традицiйних сюжетiв. Слов`янский свiт, вип. 10, IМФЕ iм М. Т. Рильського НАНУ України, Київ 2012, 162-174.
  • Слава – родинне свято у сербiв. Народна творчiсть та етнологiя, №1 (353), Институт мистецтвознавства, фольклористики та етнологiї iм. М. Т. Рильского НАН України, Київ 2015, 15–22.

Радови на словеначком[уреди]

  • Slovanska boginja Mokoš. Vprašanje rekonstrukciji. “Sodobnost international“ 11, Ljubljana 2013, 1590-1602.

Референце[уреди]

Литература[уреди]