Пређи на садржај

Барбара Кригер

С Википедије, слободне енциклопедије
Барбара Кригер
Лични подаци
Датум рођења(1945-01-26)26. јануар 1945. (79 год.)
Место рођењаЊуарк (Њу Џерзи), САД
Уметнички рад
Пољемултимедијална уметност

Барбара Кригер (енгл. Barbara Kruger; Њуарк, 26. јануар 1945) америчка је концептуална уметница и колажист позната по карактеристичним колажима који се састоји од црно-белих фотографија, прекривених декларативним натписима, беле боје на црвеном Futura Bold Oblique или Helvetica Ultra Condensed тексту.[1] Фразе у њеним радовима су смеле декларативне изјаве моћи, идентитета, конзумеризма и сексуалности, које често укључују и заменице као што су „ти”, „твој”, „ја”, „ми” и „они”. Кригерини уметнички медији укључују фотографију, скулптуру, графички дизајн, архитектуру, као и видео и аудио инсталације.

Кругерова живи и ради у Њујорку и Лос Анђелесу, а ради као емерит професорица нових жанрова на УЦЛА школи за уметност и архитектуру. Године 2021. Кригерова је уврштен на годишњу листу 100 најутицајнијих људи часописа The Times.[2]

Живот и каријера

[уреди | уреди извор]

ођена је 1945. године у радничкој породици,[3][4][5] у Њуарку, Њу Џерси, од оца хемијског техничара за Шел Оил,[6] и мајке правног секретара.

По заврђетку средње школе (Weequahic High School),[7] уписла је Универзитет у Сиракузи, али га је напустила након годину дана због смрти њеног оца.[6] Након година склоовања на Универзитету Сиракуза, 1965. године, студирала је један семстар Пирсонсову школу дизајна у Њујорку. Током наредних десет година, Кригерова се етаблирала док се бавила графичким дизајном за часописе и уређивањем слободних слика, као и дизајном омота за књиге.[8]

До касних 1960-их, заинтересовала за поезију и почела је да похађа читање поезије, као и да пише сопствену поезију. Док је била на Пирсонсовој школи дизајна, Кригерова је студирао уметност и дизајн код Диане Арбус и Марвина Израела, а убрзо је добила и посао дизајна у Condé Nast Publications.[9] Убрзо након тога, Кругер је добила положај главног дизајнера за наредну годину. У почетку је радила као дизајнер у Мадемоиселле, а касније је прешла да ради хонорарно као уредник слика за House and Garden и друге публикације.[8] Такође је писала филмске, телевизијске и музичке колумне за неке магазине на предлог своје пријатељице Ингрид Сиши.[10]

Кругерини најранији радови датирају из 1969. године, када је почела да ствара велике зидне завесе које су укључивале материјале као што су предиво, перле, шљокице, перје и траке. Ови комади су представљали феминистичку рекултивацију заната током овог периода.[10]

Кригерова је у својим креацијама хеклала, шила и сликала јарке и еротски сугестивне предмете, од којих је неке кустос Марша Такер уврстио на Витни бијенале 1973. године.[11] Инспирацију за ове радове црпала је из изложбе Магдалене Абакановиц у Музеју модерне уметности. Иако су нека од ових дела била укључена на Витни бијеналу, Кригерова је постала самосвојна и незадовољна у својим радом.[12]

Године 1976. направила је паузу у стварању онога што је постало апстрактније, осећајући да је њен рад постао бесмислен и безуман.[2]

Затим се преселила у Беркли у Калифорнији, где је предавала на Универзитету Калифорнија и била инспирисана делима Волтера Бењамина и Ролана Барта.[10]

Године 1977. вратила се стварању уметности, радећи са сопственим архитектонским фотографијама и објавила уметничку књигу Пицтуре/Реадингс 1979. године.[13][14]

На почетку своје уметничке каријере, Кригерова се наводно осећала уплашено уласком у њујоршке галерије због преовлађујуће атмосфере уметничке сцене која, према њој, није прихватала „нарочито независне, немазохистичке жене“.[10] Међутим, рано је добила подршку за своје пројекте од група као што је Публиц Арт Фунд, што ју је подстакло да настави да се бави уметношћу.[15] Током раних 1989-их прешла је на стварање колажа.

Дело

[уреди | уреди извор]
Belief+Doubt (2012) у Музеју Hirshhorn i Sculpture Garden
Дело Барбаре Кригер у Stedelijk Museum Amsterdam

Савладавањем познате и комерцијалне дизајнерске сфере оглашавања, Кригерин рад је постао широко доступан, а њена провокативна порука одјекивала је на билбордима или у часописима. Уметница је увек паметно надгледала прилично широку дистрибуцију свог рада – торбе, разгледнице, мајице и тако даље – бришући границе између уметности и комерцијалности, али на тај начин настављајући да скреће пажњу на већа питања. Кригерин рад је увек у суштини покушавао да доведе у питање и оспори наше појмове идентитета и извора моћи са којима смо суочени. Касније у својој каријери, наставила да развија ове теоријске концепте у свом концептуалнијем раду, за који Кригерова каже...никада нисам мислила да могу бити уметник у смислу 'света уметности'. (...) али мој посао дизајнера се прилично брзо претворио у мој рад као уметника.[1]

Каснији радови

[уреди | уреди извор]

Током 1990-их, Кригерина уметност је еволуирала, а њен метод колажа постепено је заменила дигитална технологија са електронски изграђеним инсталацијама, али и даље заснована на њеним суштинским политичким слоганима. Стварајући у доба сталне дигитализације и културних промена, Кригерова је постала опчињена ријалити телевизијским емисијама и скоро постала зависна од вести, које су је инспирисала да уведе и истражи појам сумње у своју уметност, реагујући на сложене мреже моћи које дефинишу друштвене односе.[1]

У наредним деценијама, Кригерова је почео да ствара окружења која ће посматрача потопити језиком, повремено кроз звучне видео пројекције и звук, или,

као у Хиршхорн музеју, кроз винилне инсталације које покривају читав простор слоганима и питањима. Њене велике инсталације специфичне за локацију постављене су широм света, нпр. у Музеју уметности округа Лос Анђелес, у Schirn Kunsthalle у Франкфурту, или у Стеделијк музеју у Амстердаму.[1]

У ранимгодина 21. века, у оквиру изложбе Сцхирн Кунстхалле Куповина: век уметности и потрошачке културе, Кругерова је прекрио фасаду робне куће у Франкфурту на којој је на немачком писало: Желиш то. Ти то купи. Заборављаш.

Почевши од 1990. године, уметница је креирала и започела свој јавни уметнички пројекат Untitled (Питања или питалице), постављајући питалице широм Лос Анђелеса, који је наставила у едицији Frieze L.A за 2020. годину. Ун њему је уметница представила серију од 20 питања са циљем да изазове грађански дискурс приказан на цивилним обележјима, уличним транспарентима и јавним просторима широм града, укључујући поруке као што су:[1]

Без наслова (Барбара Кригер) и Вацина (Роберто Барн)
  • Шта мислиш ко си ти?
  • Ко умире први?
  • Ко се последњи смеје?

Данас се Барбара Кригер сматра једном од најутицајнијих и најуспешнијих уметница нашег времена, која ради у различитим дисциплинама и користи моћ речи да изазове основу свих друштвених, политичких и културних конструкција.[1]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Уметница је 2005. године награђена Златним лавом за животно дело на 51. Венецијанском бијеналу, где је облепила италијански павиљон порукама, међу којима и „Признајте да ништа не кривите свакога“. Кригерине поруке су имале за циљ да скрену пажњу на актуелна дешавања и критикују структуре моћи уз увођење егзистенцијалних рефлексија.

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • My Pretty Pony (1989), text by Stephen King, illustrations by Barbara Kruger, Library Fellows of the Whitney Museum of American Art
  • Barbara Kruger: 7 January to 28 January 1989 by Barbara Kruger, Mary Boone Gallery, 1989
  • Barbara Kruger: 5 January to 26 January 1991 by Barbara Kruger, 1991
  • Remote Control: Power, Cultures, and the World of Appearances by Barbara Kruger, 1994
  • Love for Sale by Kate Linker, 1996
  • Remaking History (Discussions in Contemporary Culture, No 4) by Barbara Kruger, 1998
  • Thinking of You, 1999 (The Museum of Contemporary Art, Los Angeles)
  • Barbara Kruger by Angela Vettese, 2002
  • Money Talks by Barbara Kruger and Lisa Phillips, 2005
  • Barbara Kruger by Barbara Kruger, Rizzoli 2010

Филмови и видео

[уреди | уреди извор]
  • "The Globe Shrinks". 2010
  • "Pleasure, Pain, Desire, Disgust". 1997
  • "Twelve". 2004
  • Bulls on Parade видео клип, Rage Against the Machine (1996)
  • "Art in the Twenty-First Century". 2001
  • "Cinefile: Reel Women". 1995
  • "Picturing Barbara Kruger". 2015[16]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ Martin, Naomi (2020-09-18). „Female Iconoclasts: Barbara Kruger”. Artland Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-12. 
  2. ^ а б „Barbara Kruger: The 100 Most Influential People of 2021”. Time (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-12. 
  3. ^ Hyman, Paula E., Moore, Deborah Dash (1998). Jewish Women in America. An Historical Encyclopedia. New York, NY: Routledge. Sponsored by The American Jewish Historical Society. ISBN 0-415-91934-7. (from page 764)
  4. ^ Dashkin, Michael (February 27, 2009). "Barbara Kruger, b. 1945". Jewish Women: A Comprehensive Historical Encyclopedia.
  5. ^ Drohojowska-Philp, Hunter (October 17, 1999). "She Has a Way With Words" Los Angeles Times.
  6. ^ а б Kruger, Barbara (2000). Thinking of You. Cumberland, Rhode Island, U.s.a.: Cumberland, Rhode Island, U.S.A.: Mit Pr. стр. 27, 29—31, 112. ISBN 0262112507. 
  7. ^ Witzling, Mara Rose (1994). "+weequahic Voicing Today's Visions: Writings by Contemporary Women Artists. p. 265. Universe. ISBN 0-87663-640-7. Retrieved March 5, 2012. "Barbara Kruger B. 1945 ..."
  8. ^ а б „Biography – Barbara Kruger – Photograph Collage, Advertising, Slogans, Art”. Barbara Kruger. Приступљено 2014-07-30. 
  9. ^ „Barbara Kruger, American (1945– )”. Rhode Island Gallery. 2017-03-17. 
  10. ^ а б в г Kruger, Barbara (2000). Thinking of You. Cumberland, Rhode Island, U.s.a.: Cumberland, Rhode Island, U.S.A.: Mit Pr. pp. 27, 29–31, 112. ISBN 0262112507.
  11. ^ Facebook; Twitter; options, Show more sharing; Facebook; Twitter; LinkedIn; Email; URLCopied!, Copy Link; Print (1999-10-17). „She Has a Way With Words”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-12. 
  12. ^ „RoGallery: Original Art On Sale - Paintings, Prints & Sculptures”. RoGallery (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-12. 
  13. ^ „BARBARA KRUGER (B. 1945)”. www.christies.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-12. 
  14. ^ „Barbara Kruger”. Interview Magazine (на језику: енглески). 2013-02-13. Приступљено 2022-08-12. 
  15. ^ „Barbara Kruger”. Interview Magazine (на језику: енглески). 2013-02-13. Приступљено 2022-08-12. 
  16. ^ „Picturing Barbara Kruger directed by Pippa Bianco”. 11. 11. 2014. Приступљено 2016-02-27 — преко Vimeo. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Барбара_Кригер&oldid=28548866”