Битка код Звечана
| Битка код Звечана | |||
|---|---|---|---|
| |||
| Сукобљене стране | |||
| Средњовековна Србија | Византијско царство | ||
| Команданти и вође | |||
| Главне вође Србије | Главне вође Византијског царства | ||
Битка код Звечана је била сукоб у 11. веку око земље и моћи између владајућег Византијског царства и Срба. Погранични град Звечан постао је централно жариште окршаја, борби, препада и коначног десетковања и пораза Византијског царства у Србији.
Позадина[уреди | уреди извор]
Српски кнезови из осмог века[уреди | уреди извор]
Почетком 8. века Србија је имала однос потпуно номиналне суверености са Византијским царством. Српски владари су крунисани као принчеви и сваки кнез је водио независну државу са несигурним везама са Цариградом којим је владала Византија.
Сукоб[уреди | уреди извор]
Средином 11. века Србија је водила низ узастопних ратова против Византинаца. Крајњи резултат је било територијално проширење Србије и њено коначно напредовање у краљевину.
Срби Константин Бодин и жупан Вукан су дуго година успешно водили рат против Византијског царства. Циљ Вуканових похода био је потпуно заузимање Косова и ширење Србије према југу.
1091-1094, окршаји и ратовање у граду Звечану[уреди | уреди извор]
Град Звечан, који се тада налазио на граници две државе, био је поприште сталних окршаја и пограничних ратова између 1091-1094.
Српски упади су постали толико интензивни да је византијски цар Алексије Комнин одлучио да лично испита ситуацију.
Царев нећак, Јован Комнин, командант Драча, предводио је огромну војску у Србију која се сусрела са много мањим српским снагама код града Звечана.
Византијске снаге су поражене. Вукан је послао јуришне војске дубоко у византијску територију, стижући чак до Скопља, Тетова и Врања.
Последице[уреди | уреди извор]
Следеће године чинило се да је нови византијски поход на Србе неизбежан, али Вукан је успео да склопи мировни уговор.
