Бранко Докић

С Википедије, слободне енциклопедије
Бранко Докић
Лични подаци
Датум рођења1949.
Место рођењаВрбица, ФНР Југославија
Политичка каријера
Политичка
странка
Партија демократског прогреса

Бранко Докић (Врбица, код Ливна, 1949) професор емеритус Универзитета у Бањој Луци и инострани члан Академије инжењерских наука Србије.[1] Члан је Председништва Партије демократског прогреса. Дипломирао је 1971. године, магистрирао 1978. године на Електротехничком факултету у Бањалуци, докторирао 1982. године на Факултету техничких наука у Новом Саду.

Запослен на ЕТФ у Бањалуци од 1971. до 2017. године, а у звању редовног професора од 1995. године. Обављао је значајне функције на Факултету: продекан за научноистраживачки рад (1985—1987), шеф Катедре за електронику (1984—1991), шеф студијског програма Електроника и телекомуникације (2011—2013), декан (1991—2000. и 2013-2017).

Као декан руководио је сљедећим значајним активностима: оснивање Електроенергетског одсјека (1994), оснивање Института РТ-РК д.о.о. Бањалука (2014) са РТ-РК Нови Сад, формирање 7 нових лабораторија, израда нових наставних планова и програма на три студијска програма основног (2013) и мастер студија (2014). У периоду од 1982. до 1989. године био је научни савјетник у фабрици професионалне електронике Руди Чајавец. За тај рад одликован је плакетом, као највишим признањем.

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

  • 2017-2019: Амбасадор БиХ у Атини
  • 2003-2007: Министар комуникација и транспорта Босне и Херцеговине
  • 2001-2003: Министар саобраћаја и веза Републике Српске
  • 1996-2000 и 2007-2010: Посланик из Републике Српске у Представничком већу Парламентарне скупштине БиХ
  • 1998-2000: Председник Комисије за спољну политику Парламентарне скупштине БиХ
  • 1998-2001: Члан делегације БиХ у Савјету Европе

Амбасадор БиХ у Атини (2017—2019)[уреди | уреди извор]

У својству министра комуникација и транспорта иницијатор је и руководилац сљедећих стратешких докумената и пројеката:  

  • Студијско-пројектна документација аутопута на коридору 5C (2004-2007),  
  • Стратегија развоја система управљања ваздушним саобраћајем БиХ (2005),  
  • Политика и стратегија у сектору емитовања (2006),  
  • Допуна политике сектора телекомуникација (2005),  
  • Пројекат дигитализације РТВ преносног система у БиХ (2006),  
  • Студија увођења треће генерације мобилне телефоније (2007).  
  • Иницијатор је и потписник Меморандума између БиХ и Црне Горе о изради студије оправданости жељезничке пруге Никшић-Требиње-Чапљина.  
  • Предсједавао је двјема међународним министарским конференцијама (Беч, Луксембург) Службе контроле летења земаља Централне Европе (CEATS).   Промовисао је широм свијета бх сектор телекомуникација и транспорта. Одржао је низ предавања на најзначајнијим свјетским форумима као што су: Свјетски Форум – Кран-Монтана, Економски Форум – Цавтат, Развој телекомуникационог сектора у Југоисточној Европи – Блед, Отворени универзитет комуникација – Бордо и Сарајево, Информационо друштво – Атина, Свјетска конференција о информационм друштву – Женева, Либерализација телеком тржишта у Југоисточној Европи – Будимпешта, Економски форум – Софија, Транзиција аналогне на дигиталну телевизију - Москва итд. Осим наведених предавања, која су из шире области његовог професионалног и научног дјеловања, одржао је и низ предавања на међународним министарским конференцијама у: Бечу, Бриселу, Софији, Београду, Москви, Монтреалу, Скопљу, Луксембургу, Лондону, Марибору, Будимпешти, Атини, Цавтату, Сарајеву, итд. на тему развоја транспортне инфраструктуре у БиХ.  

Библиографија[уреди | уреди извор]

Магистарска теза:   Докић Б. "Нова рјешења импулсних претварача и стабилизатора напона",  магистарски рад, Електротехнички факултет Бања Лука, 1978. године.


Докторска дисертација:

Докић Б. "Прилог теорији и примјени комплементарних MOS интегрисаних кола", докторска дисертација, Факултет техничких наука Нови Сад, 1982. године.


Научне монографије

Докић Б., Блануша Б., Ивановић Ж.: Енергетски претварачи у обновљивим изворима, Академска мисао Београд,  ЕТФ Бањалука, 2013, стр. 260

Научне књиге/уџбеници

А) Објављено на српском језику

Докић Б.: Импулсни DC/DC претварачи, ЕТФ Бањалука 1995.

Докић Б.: Интегрисана кола – дигитална и аналогна, ЕТФ Бањалука, "Глас Српски" Бањалука, 1999, стр. 695.

Докић Б.: Енергетска електроника – претварачи и регулатори, Академска мисао Београд,  ЕТФ Бањалука, 2000. и 2007. год, стр. 640.

Докић Б.: Петровић П., Блануша Б.: Енергетска електроника-збирка решених задатака, ЕТФ Бањалука, Академска мисао Београд, 2006, стр. 254.

Докић Б.: Дигитална електроника, Академска мисао Београд, ЕТФ Бањалука,  2012, стр. 590.

Докић Б.: Пешић-Брђанин Т.: Линеарна интегрисана кола, Академска мисао Београд, ЕТФ Бањалука, 2012, стр. 404.

Докић Б, Петковић П.: Анализа и пројектовање дигиталних CMOS интегрисаних кола, Академска мисао, Београд, 2018, стр. 603+18.

Докић Б, Ивановић Ж.: Импулсна електроника, Академска мисао, Београд, ЕТФ Бањалука, 2021, стр. 646+20.

Б) Објављено на енглеском језику

Dokić B., Blanuša B.: Power Electronics – Converters and Regulators, Springer – Verlag Berlin Heidelberg, 2015, pages 598+18.

Dokić B., Pešić-Brđanin T.: Analog Integrated Circuits, Academic Mind, Belgrade, 2018, pp. 571+19.  


Поглавља у међународној књизи

Докић Б.: CMOS and BiCMOS Regenerative Logic Circuits, Chapter 2 (pp. 29-58), International Book Series: Cutting Edge Research in New Technologies, Published by InTech, 2012.  


Публицистика

Докић Б.: Држава апсурда, Графомарк, Лакташи, 2012., стр 254.

Докић Б, Јовић Р.: Ливањски Срби: просвјетно-духовна заоставштина, Слово, Бања Лука, 2017, стр. 222.


Патенти и техничка унапређења

  • Тростатички BiCMOS бафер, П-821/93. Ознака према Међународној класификацији патената: X03K19/23
  • Нови телефонски двојник, 1995. (Откупио „Санатрон“, Нови Град)
  • СИЛОМАТ – аутомат за управљање силосима, Ауторска агенција Југославије за БиХ 1990, техничко унапређење, корисник РО Метална индустрија "Криваја" – Завидовићи.
  • Медицински акупунктурни детектор – стимулатор MANDS-4, техничко унапређење – ауторски уговор са Медицинском електроником 1992.

Руководилац - одговорни пројектант за израду техничких и развојних рјешења - нови производи

  • Микрорачунарски систем за даљински надзор управљање и мјерење MCS RSCM 512/128, ЕТФ Бањалука, 1988. Наручилац ПТТ Марибор. Елаборат – пројектна документација 300 страна.
  • Развој и реализација полупроводничке меморије за телефонску централу METACONTA, Бањалука. Наручилац "Телеком Српске", 1998.  
  • Пројекат и реализација рачунарске мреже ЗДП "Електрокрајина", Бањалука, 1999. године.  
  • Пројекат Интернет окоснице "Телекома Српске", Бањалука 1998. Наручилац "Телеком Српске", 1998.  
  • Пројекат ревитализације телефонских централа типа М10C и М10CN, METACONTA. Наручилац "Телеком Српске", 2000.  
  • Аутомат за управљање филтрима за отпрашивање – УВФ XX, ЕТФ Бањалука 1988. Корисник РО Метална индустрија "Криваја" – Завидовићи. Производна документација 80 страна.  
  • Микрорачунарски систем за даљински надзор управљање и мјерење MCS RSCM 512/128. Уграђено у ПТТ мреже: Марибор, Бањалука, Бихаћ и Ужице.
  • DC/DC претварачи 12В/±12В, Бањалука, 1990. Корисник ИО СО Модрича. Испоручено 100 комада оригиналних рјешења претварача и документација за погон и производњу пробне серије.
  • Аутомат за заштиту акумулаторских батерија телефонских централа – AKUMER-50, ЕТФ Бањалука 1994. Корисник ПТТ "Крајина" Бањалука.
  • Модификација електронског бројила, ЕТФ Бањалука, 1995. Корисник Микроелектроника – Чајавец. (Комерцијални производ)

Научно-истраживачки пројекти (координатор или одговорни истраживач пројекта)

  • Студија пројектовања импулсних и импулсно – аналогних претварача и стабилизатора напона, СИЗ науке БиХ, Сарајево 1984, 138 страна.
  • Развој мјерних метода и опреме за контролу чистоће ваздуха, СИЗ науке БиХ, Сарајево 1987, 150 страна. Учесници у изради пројекта: ЕТФ Бањалука, Институт за физичку хемију ПМФ Београд, ИПЕС Машински факултет Сарајево и ООУР МДУ "Р. Чајавец", Бањалука.
  • Студија и развој уређаја за аутоматизацију у јавном саобраћају, СИЗ науке БиХ, Сарајево 1987, 87 страна
  • Софтвер за аутоматизацију пројектовања специфичних дигиталних интегрисаних кола, Савезни фонд за подстицај технолошког развоја Југославије, Београд, 1991 – 1993. Учесници у пројекту: ЕФ Ниш, ЕТФ Бањалука и ЕИ – Микроелектроника Ниш.  
  • Нове технологије у електроиндустрији, Тематска област ТО4 у оквиру друштвеног циља ДЦ IX: широка дистрибуција и примјена система продуктике у различитим областима“ – изведбени пројекат, Сарајево, 1986. год., стр. 83-107.
  • ДЦ IX – продуктика ТО4 – Нове технологије у електроиндустрији.
  • DAAD ISSNB, Design a Microsystem, Међународни пројекат, 2007-2008. год.  
  • Обновљиви извори електричне енергије, Академија наука и умјетности РС, Електротехнички факултет у Бањалуци, 2008. год.  
  • Имплементација и тестирање EtherCAT система, Електротехнички факултет у Бањалуци, 2008/2009.  
  • Примјена бежичних комуникационих технологија у медицинским помагалима, пројекат Министарства науке и технологије Републике Српске за финансирање младих истраживача од 2011.
  • Побољшање енергетске ефикасности код карактеристичних типова потрошача у Републици Српској, 2012. године, пројекат Министарства науке и технологије Републике Српске.
  • Интелигентна мрежа-инфраструктура за поуздано, економично и еколошки прихватљиво снабдјевање електричном енергијом, пројекат Министарства науке и технологије Републике Српске, 2014.  
  • Примјена симулације дискретних догађаја за евалуацију дистрибуираних уграђених система – пројекат Министарства науке и технологије Републике Српске за финансирање младих истраживача, 2014.  
  • Имплементација студијског програма Дигитално емитовање и широкопојасне технологије – пројекат ERASMUS+ (2015-2017).
  • Увођење и тестирање система за надзор и управљање јавном расвјетом на подручју града Бања Лука“, 2015.
  • Automatic Fuel and Nano Marking System ANMS-1000, Horizon 2020, 2015.
  • COST- Развој паметних сензора мале потрошње за интернет уређаје, 2015.
  • Увођење и тестирање LED јавне расвјете на подручју града Бања Лука, 2014-2016.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • 1987: Диплома и награда из Фонда професора Бранка Раковића
  • 1983: Плакета и специјално признање за допринос развоју Фабрици професионалне електронике «Руди Чајавец»
  • 1982: Конференција ETAN, најбољи рад у Комисији за електронику
  • 1975- 2002: Бројне награде и признања за посебан допринос развоју Електротехничког факултета у Бањалуци
  • 2007: Захвалница за допринос у развоју Међународног симпозијума „Енергетска електроника“ - 14th International Symposium.

Пре рата је био експерт Савезне владе за област електротехнике.
Главне области истраживања:

Предмети из којих изводи наставу:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ [„Elektrotehnicki fakultet - Banjaluka[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 10. 11. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) Elektrotehnicki fakultet - Banjaluka]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]