Врбица (Ливно)

С Википедије, слободне енциклопедије
Врбица
Livanjsko polje3.jpg
Поглед на млин, цркву и школу са Ливањског поља
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
КантонКантон 10
ГрадЛивно
Становништво
 — 2013.Пад 13
Географске карактеристике
Координате43° 59′ 52″ СГШ; 16° 42′ 13″ ИГД / 43.99777° СГШ; 16.70349° ИГД / 43.99777; 16.70349Координате: 43° 59′ 52″ СГШ; 16° 42′ 13″ ИГД / 43.99777° СГШ; 16.70349° ИГД / 43.99777; 16.70349
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Врбица на мапи Босне и Херцеговине
Врбица
Врбица
Врбица на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број034

Врбица је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у граду Ливну, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине.

Географија[уреди | уреди извор]

Врбица директно гледа на највећи врх ДинареТроглав. У Врбици је 1991. живело 76 становника.
Врбица је село, поред осталих оближњих села, познато по гостољубивости својих становника, који су, нарочито пре рата, дочекивали путнике на путу за приморје. Међу људима, који су потекли из Врбице, истиче се др Бранко Докић.

Култура[уреди | уреди извор]

Манастир Врбица[уреди | уреди извор]

Када су Врбицу окупирале снаге војске Републике Хрватске и припадника ХВО-а, запаљен је српски православни храм Силаска светога Духа у Врбици заједно са својим драгоценостима, осим икона које су спашене пре окупације.

Октобра 2009. године започети су свеобухватни санациони радови. Одлуком епископа бихаћко-петровачког господина Хризостома, црква у Врбици проглашена је манастиром. Манастир Врбица 5 је пети манастир у Епархији бихаћко-петровачкој. Очекује се званично проглашење манастира, а то подразуева доношење и усвајање одлука и докумената, као што је манастирски типик и др.

Илирско гробље[уреди | уреди извор]

Као што је то случај са неколико осталих оближњих села (нпр. Бастаси), у Врбици су нађене ископине из периода када су Илири живели на Ливањском пољу. Управо је Врбичко гробље и простор око цркве место где су нађени посмртни остаци, највероватније Илира. Пространство Ливањског поља слути на постојање још више таквих налазишта.

Историја[уреди | уреди извор]

Врбица је почетком XX века постала позната по Марку Лежеру, бившем припаднику мировних снага у БиХ, који је служио у околини Ливна. Наиме, после погибије у Авганистану, 17. априла 2002, Врбичани, у знак жаљења, послали су писмо саучешћа Лежеровој удовици у Канади.

Дирнута овим гестом, његова супруга Марлеј Лежер, одлучила је да се на оригиналан начин захвали Врбици и Врбичанима. Захваљујући њеној активности и жељи, обновљена је школа (парохијски дом) и православни храм — највећи у околини.

Током Другог светског рата, Врбица је остала позната по једном догађају који се дуго памти. Када је извршена офанзива на Дрвар, Тито се са својом војском повлачио према истоку. Није заобишао Врбицу, где је ноћио, не би ли се окрепио од жестоких окршаја с Немцима.

Становништво[уреди | уреди извор]

Становништво Врбице је српске националности, које се драстично смањило након последњег рата. Тренутно у селу живи мали број повратника.

Националност[1] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 13 75 110 179 227
Југословени 1 3 1
Хрвати 3 1
Македонци 1
остали и непознато
Укупно 13 76 110 186 229
Демографија[1]
Година Становника
1961. 229
1971. 186
1981. 110
1991. 76
2013. 13

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Галерија[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]