Пређи на садржај

Генерализована еластолиза

С Википедије, слободне енциклопедије
Cutis laxa
СинонимиChalazoderma, Dermatochalasia, Dermatolysis, Dermatomegaly, Generalized elastolysis, Generalized elastorrhexis
Генерализована еластолиза код новороженчета

Генерализована еластолиза (ГЕ), слаба кожа, или дерматохалаза хетерогена је група генерализованих наследних[1] или стечених болести везивног ткива са општим клиничким и хистолошким променама коже,[2] насталим због мутација у еластину што доводи до стварања абнормалних еластичних влакана или одсуства еластина.[3]

Клиничку слику карактерише нееластична, опуштена, висећа кожа са наборима, израженија у прегибним пределима, што даје прерано остарели изглед. Болест се наслеђује најчешће у тешком аутозомно рецесивном облику, или као бенигни аутозомно доминантни облик. Често постоји захваћеност системских органа код пацијената са аутозомно рецесивним обликом. Кардиопулмоналне абнормалности су честе и главне су детерминанте прогнозе и очекиваног животног века.

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Генерализована еластолиза редак је урођени облик еластолизе али постоје и стечени облици болести. Рецесивно наследни облик је најчешћи и најтежи. Постоје и аутозомно доминантни облици.[4]

Генерализована еластолиза утиче на особе свих раса и подједнако погађа мушкарце и жене.[4]

Аутозомно доминантни облик има каснији почетак од аутозомно рецесивног облика.[4]

Стечена генерализована еластолиза може се развити у било ком узрасту, али н ајчешће почиње у одраслом добу.[4]

Етиологија

[уреди | уреди извор]
Пацијент са израженом ГЕ (снимак из 1891. године)

Болест може бити стечена или урођена,[5] при чему се генетски облици наслеђују као аутосомно доминантни или аутозомно рецесивни облици, при чему су последњи обично тежи. За Х-везана форма (синдром окципиталног рога) је сада класификована као болест транспорта бакра узрокована мутацијом АТПазе која преноси бакар, алфа-полипептид АТП7А.[6]

Већина доминантних случајева резултат је хетерозиготних мутација у гену који кодира еластин.[7] Пацијенти са цутис лака представљају упечатљиву слику лабаве, нееластичне сувишне коже која виси и виси у висећим наборима, као да је превелика за тело. Спуштени и ектропион очних капака, заједно са опуштеном кожом лица и нагласком на назалним, лабијалним и другим наборима на лицу, помажу у стварању остарелог изгледа.[8] Аутозомно доминантни облик може се појавити у било ком узрасту и представља козметички проблем са мало системских промена. Кожа у ГЕ је растегљива, али, за разлику од других синдрома, не враћа се на место након ослобађања напетости. Специјалне мрље у еластичном ткив узораковане биопсијом коже показују значајно смањена или одсутна дермална еластична влакна.

Системске манифестације узроковане ослабљеним потпорним ткивом укључују:[9]

  • дилатацију аорте,
  • стенозу плућне артерије,
  • плућни емфизем,
  • дивертикуле гастроинтестиналног тракта или мокраћне бешике,
  • пролапс материце или ректума,
  • вентралне, хиаталне или ингвиналне киле.

Код пацијената са тешком аутозомно рецесивно наследном болешћу, поремећај постепено напредује и смрт од плућних компликација повезаних са емфиземом може наступити рано у детињству или, у многим случајевима, у 2. до 4. деценији живота.

Врсте

[уреди | уреди извор]

Аутозомно рецесивни облици су традиционално подељени у три подгрупе на основу клиничких карактеристика:[10][11][12]

Аутозомно рецесивни ГЕ тип-1 (АРГЕ-1)

АРГЕ-1 карактеришу тешке кардиопулмоналне лезије, укључујући инфантилни емфизем и срчане дефекте, и дивертикуле мокраћне бешике. Недостатак фибулина-5 је повезан са суправалвуларном аорталном стенозом. Недостатак фибулина-4 може бити повезан са благим до умереним цутис лака и повезан је са арахнодактилијом, вијугавим судовима са анеуризмом, лабавошћу зглобова, микроцефалијом, фрактурама костију и оклузијом плућне артерије. Фибулини 4 и 5 су критични у склапању еластичних влакана у кожи и другим еластичним ткивима.[13]

Аутозомно рецесивни ГЕ тип-2 (АРГЕ-2)

АРГЕ-2 (који укључује синдром наборане коже и остеодиспластичнун геродермију) имају благо наборану кожу са растом, израженим цртама лица и заостајањем у развоју без истакнутих васкуларних лезија или емфизема, за разлику од АРГЕ-1.[14]

Аутозомно рецесивни Г тип-3 (АРГЕ-3)

АРГЕ-3 или де Барсијев синдром може се разликовати од АРГЕ-2 по атетоидним покретима и замућењу рожњаче, а постоје и преклапање између АРГЕ-2 и АРГЕ-31

Недавно је откривено неколико генских мутација које су у основи Аутозомно рецесивни ГЕ тип-1 из групе а која је прилично хетерогена. Сви пацијенти имају тенденцију да имају наборану кочу са хернијама (умбиликалним, ингвиналним, дијафрагматичним) и фацијалним дисморфизмом.[15]

ГЕ је такође компонента неколико додатних синдрома. Најпознатији међу њима су Костелов синдром и хиперостотични патуљасти патуљастост Ленс–Мајевског. Костело синдром је аутозомно доминантни поремећај који карактерише мекана, опуштена кожа врата, шака и стопала, са прекомерним борама и дубоким наборима, који подсећају на ГЕ. Цифре имају тенденцију да буду хиперектензибилне са опуштеном кожом и карактеристичним одступањем улнарног зглоба на зглобу. Оболела деца развијају папиломе око носа, уста и аналних предела, иацантхосис нигрицанс. Иако се јављају пренатални пренатални раст и полихидрамнио, пацијенти имају тенденцију да постнатално не напредују и имају карактеристичан изглед, са краниофацијалним налазима који подсећају на поремећаје лизозомског складиштења. Лице је грубо са дебелим уснама, макроглосијом и релативном макроцефалијом. Тешки низак раст, ментална ретардација и хипертрофична кардиомиопатија су друге повезане манифестације. Костело синдром је резултат активирања мутација у ХРАС и повезан је са доживотним ризиком од малигнитета од 15%, најчешће рабдомиосаркома. ГЕ је такође описана код деце са хиперостотичним патуљастимрастом у вези са генерализованом хиперостозом, проксималним симфалангизмом, синдактилијом, брахидактилијом менталном ретардацијом, хипертелоризмом и хипоплазијом глеђи. ГЕ је компонента МАГЕС синдрома (макроцефалија, алопеција, ГЕ и сколиоза), аутозомно рецесивног поремећаја за који је недавно откривено да је резултат недостатка РИН2, протеина који је у интеракцији са Раб5 у регулисању ендоцитозе. Недостатак РИН2 доводи до смањења фибулина-5 и микрофибрила. Недостатак трансалдолазе (ТАЛДО) се манифестује отказивањем јетре и цирозом, у комбинацији са дисморфним карактеристикама, хипертрихозом, цутис лака, хемолитичком анемијом, тромбоцитопенијом и генитоуринарним малформацијама (пацијенат може умрети у материици са хидропсом фетуса).

ГЕ такође може бити стечено стање, било у генерализованом или локализованом облику. Код типа 1 стеченог облика ГЕ, лоше дефинисана подручја опуштене коже појављују се подмукло, али прогресивно, обично прво на лицу, а затим напредују у цефалокаудадном правцу. Развоју ГЕ често претходи уртикаријална ерупција. Емфизем, анеуризме аортеса накнадном руптуром, а повезане су гастроинтестиналне и генитоуринарне дивертикуле. Иако већина погођене деце није имала системске доказе о стеченој ГЕ, дилатација аорте, емфизем и тешка трахеобрахиомегалија довели су до смрти деце са стеченом ГЕ. Деца могу развити тип 1 ГЕ након излагања леку пеницилину, Д-пенициламину, или изониазиду.

Тип 2 је стечене ГЕ лака е пост-инфламаторна еластолиза коју карактеришу добро омеђени, не-пруритични еритематозни плакови који се појављују на кожи током периода од неколико дана до недеља, често у вези са грозницом, малаксалошћу и периферном еозинофилијом. Неколико деце је развило ГЕ након Свитовог синдрома, са деловима ГЕ који се јављају на местима претходне упале.

Стечена ГЕ је недавно описана код детета са екстензивном кожном мастоцитозом. Системско захватање је ретко, али је описан фатални аортитис. Занимљиво је да дете са стеченим ГЕ прати инфестација која има сложене хетерозиготне мутације у еластину и мутацију фибулина-5 на једном алелу, што сугерише да фактори животне средине могу изазвати стечену кутис лаксу код генетски предиспонираних појединаца.

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Клиничка презентација и начин наслеђивања показују значајну хетерогеност у односу на аутозомно доминантни, аутозомно рецесивни или за Х-везани рецесивни обрасци у наследним облицима.[3]

Клиничке манифестације ГЕ могу се приписати абнормалностима еластина . Еластична влакна су смањена у папиларном и горњем дермису, док она у доњем дермису пролазе кроз фрагментацију и грануларну дегенерацију. Сличне промене се јављају и у еластичном ткиву захваћених унутрашњих ткива.[16]

Терапија

[уреди | уреди извор]

Терапија за ГЕ је ограничена.[17] Хирургија може исправити дивертикуле, ректални пролапс или киле, а пластична хирургија може драматично побољшати стање пацијената, што може бити од велике психолошком користи. За разлику од пацијената са другим кожним болестима, пацијенти са ГЕ немају васкуларну крхкост и ране добро зарастају, што омогућава поновљене процедуре за подизање лица. Студије плућне функције могу помоћи у раном откривању и лечењу емфизема.

Компликације

[уреди | уреди извор]

Плућни емфизем који настаје услед губитка еластичног ткива у плућима је веома чест. Срчана инсуфицијенција генерално узрокована захваћеношћу плућа често се виде у детињству. Друге пријављене плућне компликације укључују пнеумоторакс, плућну фиброзу, рекурентне плућне инфекције, бронхиектазије и трахеобронхомегалију. Различите кардиоваскуларне абнормалности, укључујући анеуризму аорте, хипоплазију и стенозу плућних артерија и стенозу плућних залистака, пријављене су код пацијената са обликом конгениталног ГЕ.

Прогноза

[уреди | уреди извор]

Животни век неких пацијената са еластолизом можда неће бити значајно смањен. Пацијенти са аутозомно доминантном формом имају нормалан животни век. Аутозомно доминантни облик ГЕ има претежно бенигни ток; присутна је мања захваћеност коже, са мало, или без икаквим системским компликацијама, и нормалним животним веком.

Аутозомно рецесивни облик је често повезан са тешким унутрашњим компликацијама, као што су генитоуринарни и гастроинтестинални дивертикули, дијафрагматска кила и емфизем који доводе до хроничног плућног срца и смрти у првих неколико година живота.[18][19]

Отприлике једна половина случајева стечене ГЕ повезана је са претходном инфламаторном ерупцијом, као што је уртикарија, екцем, мултиформни еритем или везикуларна ерупција, као и реакција на пеницилин или друге лекове.[20] Пацијенти са Вилсоновом болешћу су посебно изложени ризику због еластолитичких ефеката изазваних дуготрајним високим дозама пенициламина агенса за хелацију бакра.[21]

Постинфламаторни облик стеченог ГЕ карактерише интензивна, епизодична кожна инфламација и рекурентни еритематозни плакови. Системске манифестације, као што су грозница, малаксалост и леукоцитоза, често прате упалу. Лабавост коже која следи ограничена је на подручја претходне упале.

Стечена ГЕ је ретка кожна манифестација хематолошког малигнитета, посебно дискразије плазма ћелија, укључујући мултипли мијелом, моноклоналну гамопатију неутврђеног значаја и болест депозиције тешких ланаца.[22][23][24] Предложен је механизам деструкције еластичног ткива фиксацијом комплемента са резултујућом активацијом каскаде комплемента која на крају изазива еластолизу.

За Х-везана рецесивна варијанта ГЕ је ретка, са лабавошћу коже и абнормалностима скелета и генитоуринарног тракта. Еластолиза повезана са Х је идентична Ехлер-Данлосовом синдрому типа 1Х, а оба стања су сада позната као синдром окципиталног рога.

Хипотиреоза услед изолованог недостатка тиреотропина пријављена је код новорођенчета са аутозомно рецесивним обликом конгениталног облика ГЕ.[25]

У ретким случајевима, ГЕ је повезана са конгениталном хемолитичком анемијом непознатог порекла и раним почетком плућног емфизема.[26]

Гастроинтестиналне манифестације укључују дивертикулозу, хипертрофичну пилорицну стенозу (ретко)[27] и рекурентни илеус.[28]

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Bayart, Cheryl B.; Brandling-Bennett, Heather A. (2018), Congenital and Hereditary Disorders of the Skin, Elsevier, стр. 1475—1494.e1, ISBN 978-0-323-40139-5, Приступљено 2024-01-20 
  2. ^ Uitto, Jouni (2013), Heritable Diseases Affecting the Elastic Fibers, Elsevier, стр. 1—30, ISBN 978-0-12-383834-6, Приступљено 2024-01-20 
  3. ^ а б Kumar, Piyush; Savant, Sushil S; Das, Anupam (2016). „Generalized acquired cutis laxa type 1: a case report and brief review of literature”. Dermatology Online Journal. 22 (3). ISSN 1087-2108. doi:10.5070/d3223030369. 
  4. ^ а б в г „Cutis Laxa (Elastolysis): Practice Essentials, Pathophysiology, Epidemiology”. emedicine.medscape.com. 2022-03-04. 
  5. ^ Redmond, John Mark (2018), Genetic Basis of Aortic Disease, Elsevier, стр. 91—100, Приступљено 2024-01-20 
  6. ^ Paller, Amy S.; Mancini, Anthony J. (2016), Hereditary Disorders of the Dermis, Elsevier, стр. 119—135.e6, Приступљено 2024-01-20 
  7. ^ Hu, Qirui; Reymond, Jean-Louis; Pinel, Nicole; Zabot, Marie-Therese; Urban, Zsolt (2006). „Inflammatory Destruction of Elastic Fibers in Acquired Cutis Laxa Is Associated with Missense Alleles in the Elastin and Fibulin-5 Genes”. Journal of Investigative Dermatology. 126 (2): 283—290. ISSN 0022-202X. doi:10.1038/sj.jid.5700047. 
  8. ^ Paller, Amy S.; Mancini, Anthony J. (2011), Hereditary Disorders of the Dermis, Elsevier, стр. 115—129, Приступљено 2024-01-20 
  9. ^ Urban, Zsolt; Hucthagowder, Vishwanathan; Schürmann, Nura; Todorovic, Vesna; Zilberberg, Lior; Choi, Jiwon; Sens, Carla; Brown, Chester W.; Clark, Robin D. (2009). „Mutations in LTBP4 Cause a Syndrome of Impaired Pulmonary, Gastrointestinal, Genitourinary, Musculoskeletal, and Dermal Development”. The American Journal of Human Genetics. 85 (5): 593—605. ISSN 0002-9297. doi:10.1016/j.ajhg.2009.09.013. 
  10. ^ Randle HW, Muller S (јун 1983). „Generalized elastolysis associated with systemic lupus erythematosus”. Journal of the American Academy of Dermatology. 8 (6): 869—73. PMID 6345611. doi:10.1016/S0190-9622(83)80019-X. .
  11. ^ Pope, F.M. (2001), Cutis Laxa, Elsevier, стр. 497—499, Приступљено 2024-01-20 
  12. ^ Morrell, Dean S.; Burkhart, Craig N.; Siegel, Dawn (2008), Selected Hereditary Diseases, Elsevier, стр. 477—501, Приступљено 2024-01-20 
  13. ^ Vanakker, Olivier; Callewaert, Bert; Malfait, Fransiska; Coucke, Paul (2015-08-24). „The Genetics of Soft Connective Tissue Disorders”. Annual Review of Genomics and Human Genetics. 16 (1): 229—255. ISSN 1527-8204. doi:10.1146/annurev-genom-090314-050039. 
  14. ^ Callewaert, Bert; Renard, Marjolijn; Hucthagowder, Vishwanathan; Albrecht, Beate; Hausser, Ingrid; Blair, Edward; Dias, Cristina; Albino, Alice; Wachi, Hiroshi (2011). „New insights into the pathogenesis of autosomal‐dominant cutis laxa with report of fiveELNmutations”. Human Mutation. 32 (4): 445—455. ISSN 1059-7794. doi:10.1002/humu.21462. 
  15. ^ Morava, E; Lefeber, D J; Urban, Z; de Meirleir, L; Meinecke, P; Gillessen Kaesbach, G; Sykut-Cegielska, J; Adamowicz, M; Salafsky, I (2007-10-31). „Defining the phenotype in an autosomal recessive cutis laxa syndrome with a combined congenital defect of glycosylation”. European Journal of Human Genetics. 16 (1): 28—35. ISSN 1018-4813. doi:10.1038/sj.ejhg.5201947. 
  16. ^ Monahan, Timothy P.; Cohen, Bernard A.; Siegfried, Elaine C. (2005), Congenital and Hereditary Disorders of the Skin, Elsevier, стр. 1483—1502, ISBN 978-0-7216-9347-7, Приступљено 2024-01-20 
  17. ^ Gardeitchik, T.; Morava, E. (2013), Cutis Laxa, Elsevier, стр. 254—257, Приступљено 2024-01-20 
  18. ^ Nozaki, F.; Kusunoki, T.; Okamoto, N.; Yamamoto, Y.; Miya, F.; Tsunoda, T.; Kosaki, K.; Kumada, T.; Shibata, M.; Fujii, T. (август 2016). „ALDH18A1-related cutis laxa syndrome with cyclic vomiting”. Brain Dev. 38 (7): 678—84. PMID 26829900. S2CID 206315735. doi:10.1016/j.braindev.2016.01.003. .
  19. ^ Callewaert BL, Urban Z, Pagon RA, Adam MP, Ardinger HH, Wallace SE, et al. LTBP4-Related Cutis Laxa. 1993.
  20. ^ Vajdi T, Lee WW, Paravar T. „Penicillamine-associated cutis laxa and milia en plaque - case report and review of cutaneous changes associated with penicillamine”. Dermatol Online J. 22 (5). 2016-05-15. 
  21. ^ Hill, V.A.; Seymour, C.A.; Mortimer, P.S. (март 2000). „Penicillamine-induced elastosis perforans serpiginosa and cutis laxa in Wilson's disease”. British Journal of Dermatology. 142 (3): 560—1. PMID 10777259. S2CID 72673405. doi:10.1046/j.1365-2133.2000.03379.x. .
  22. ^ Gonzalez-Rodriguez AJ, Bella-Navarro R, Ramon Quiles D, Jorda-Cuevas E (мај 2014). „[Acquired cutis laxa associated with monoclonal gammopathy and lambda light chain deposition disease]”. Dermatol Online J. 20 (5): 22611. .
  23. ^ New, H. D.; Callen, J. P. (март 2011). „Generalized acquired cutis laxa associated with multiple myeloma with biphenotypic IgG-? and IgA-? gammopathy following treatment of a nodal plasmacytoma”. Arch Dermatol. 147 (3): 323—8. PMID 21422340. doi:10.1001/archdermatol.2011.26. .
  24. ^ o'Malley, John T.; d'Agati, Vivette D.; Sherman, William H.; Grossman, Marc E. (2014). „Acquired Cutis Laxa Associated with Heavy Chain Deposition Disease Involving Dermal Elastic Fibers”. JAMA Dermatology. 150 (11): 1192—1196. PMID 25133950. doi:10.1001/jamadermatol.2014.725. 
  25. ^ Koklu, Esad; Gunes, Tamer; Ozturk, Mehmet Adnan; Akcakus, Mustafa; Buyukkayhan, Derya; Kurtoglu, Selim (2007). „Cutis laxa associated with central hypothyroidism owing to isolated thyrotropin deficiency in a newborn”. Pediatr Dermatol. 24 (5): 525—8. PMID 17958802. S2CID 21036294. doi:10.1111/j.1525-1470.2007.00509.x. 
  26. ^ Anderson, Carol E.; Finklestein, Jerry Z.; Nussbaum, Eliezer; Larson, Eunice J.; Halpern, Roy; Uitto, Jouni; Tanaka, Kouichi R. (август 1984). „Association of hemolytic anemia and early-onset pulmonary emphysema in three siblings”. J Pediatr. 105 (2): 247—51. PMID 6747755. doi:10.1016/s0022-3476(84)80121-3. .
  27. ^ Alehossein, Mehdi; Pourgholami, Masoud; Kamrani, Kamyar; Soltani, Mohammad; Yazdi, Afshin; Salamati, Payman (јун 2013). „Radiologic findings in cutis laxa syndrome and unusual association with hypertrophic pyloric stenosis”. Iran J Radiol. 10 (2): 94—8. PMC 3767021 Слободан приступ. PMID 24046787. doi:10.5812/iranjradiol.4064. .
  28. ^ Bharadwaj, Shishira; Shrestha, Prakash; Gohel, Tushar D.; Singh, Maninder (2014). „Cutis laxa presenting as recurrent ileus”. Gastroenterology Report. 4 (1): 77—79. PMC 4760055 Слободан приступ. PMID 25008264. doi:10.1093/gastro/gou045. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Генерализована_еластолиза&oldid=28843997”