Pređi na sadržaj

Generalizovana elastoliza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Cutis laxa
SinonimiChalazoderma, Dermatochalasia, Dermatolysis, Dermatomegaly, Generalized elastolysis, Generalized elastorrhexis
Generalizovana elastoliza kod novoroženčeta

Generalizovana elastoliza (GE), slaba koža, ili dermatohalaza heterogena je grupa generalizovanih naslednih[1] ili stečenih bolesti vezivnog tkiva sa opštim kliničkim i histološkim promenama kože,[2] nastalim zbog mutacija u elastinu što dovodi do stvaranja abnormalnih elastičnih vlakana ili odsustva elastina.[3]

Kliničku sliku karakteriše neelastična, opuštena, viseća koža sa naborima, izraženija u pregibnim predelima, što daje prerano ostareli izgled. Bolest se nasleđuje najčešće u teškom autozomno recesivnom obliku, ili kao benigni autozomno dominantni oblik. Često postoji zahvaćenost sistemskih organa kod pacijenata sa autozomno recesivnim oblikom. Kardiopulmonalne abnormalnosti su česte i glavne su determinante prognoze i očekivanog životnog veka.

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]

Generalizovana elastoliza redak je urođeni oblik elastolize ali postoje i stečeni oblici bolesti. Recesivno nasledni oblik je najčešći i najteži. Postoje i autozomno dominantni oblici.[4]

Generalizovana elastoliza utiče na osobe svih rasa i podjednako pogađa muškarce i žene.[4]

Autozomno dominantni oblik ima kasniji početak od autozomno recesivnog oblika.[4]

Stečena generalizovana elastoliza može se razviti u bilo kom uzrastu, ali n ajčešće počinje u odraslom dobu.[4]

Etiologija

[uredi | uredi izvor]
Pacijent sa izraženom GE (snimak iz 1891. godine)

Bolest može biti stečena ili urođena,[5] pri čemu se genetski oblici nasleđuju kao autosomno dominantni ili autozomno recesivni oblici, pri čemu su poslednji obično teži. Za H-vezana forma (sindrom okcipitalnog roga) je sada klasifikovana kao bolest transporta bakra uzrokovana mutacijom ATPaze koja prenosi bakar, alfa-polipeptid ATP7A.[6]

Većina dominantnih slučajeva rezultat je heterozigotnih mutacija u genu koji kodira elastin.[7] Pacijenti sa cutis laka predstavljaju upečatljivu sliku labave, neelastične suvišne kože koja visi i visi u visećim naborima, kao da je prevelika za telo. Spušteni i ektropion očnih kapaka, zajedno sa opuštenom kožom lica i naglaskom na nazalnim, labijalnim i drugim naborima na licu, pomažu u stvaranju ostarelog izgleda.[8] Autozomno dominantni oblik može se pojaviti u bilo kom uzrastu i predstavlja kozmetički problem sa malo sistemskih promena. Koža u GE je rastegljiva, ali, za razliku od drugih sindroma, ne vraća se na mesto nakon oslobađanja napetosti. Specijalne mrlje u elastičnom tkiv uzorakovane biopsijom kože pokazuju značajno smanjena ili odsutna dermalna elastična vlakna.

Sistemske manifestacije uzrokovane oslabljenim potpornim tkivom uključuju:[9]

  • dilataciju aorte,
  • stenozu plućne arterije,
  • plućni emfizem,
  • divertikule gastrointestinalnog trakta ili mokraćne bešike,
  • prolaps materice ili rektuma,
  • ventralne, hiatalne ili ingvinalne kile.

Kod pacijenata sa teškom autozomno recesivno naslednom bolešću, poremećaj postepeno napreduje i smrt od plućnih komplikacija povezanih sa emfizemom može nastupiti rano u detinjstvu ili, u mnogim slučajevima, u 2. do 4. deceniji života.

Vrste

[uredi | uredi izvor]

Autozomno recesivni oblici su tradicionalno podeljeni u tri podgrupe na osnovu kliničkih karakteristika:[10][11][12]

Autozomno recesivni GE tip-1 (ARGE-1)

ARGE-1 karakterišu teške kardiopulmonalne lezije, uključujući infantilni emfizem i srčane defekte, i divertikule mokraćne bešike. Nedostatak fibulina-5 je povezan sa supravalvularnom aortalnom stenozom. Nedostatak fibulina-4 može biti povezan sa blagim do umerenim cutis laka i povezan je sa arahnodaktilijom, vijugavim sudovima sa aneurizmom, labavošću zglobova, mikrocefalijom, frakturama kostiju i okluzijom plućne arterije. Fibulini 4 i 5 su kritični u sklapanju elastičnih vlakana u koži i drugim elastičnim tkivima.[13]

Autozomno recesivni GE tip-2 (ARGE-2)

ARGE-2 (koji uključuje sindrom naborane kože i osteodisplastičnun gerodermiju) imaju blago naboranu kožu sa rastom, izraženim crtama lica i zaostajanjem u razvoju bez istaknutih vaskularnih lezija ili emfizema, za razliku od ARGE-1.[14]

Autozomno recesivni G tip-3 (ARGE-3)

ARGE-3 ili de Barsijev sindrom može se razlikovati od ARGE-2 po atetoidnim pokretima i zamućenju rožnjače, a postoje i preklapanje između ARGE-2 i ARGE-31

Nedavno je otkriveno nekoliko genskih mutacija koje su u osnovi Autozomno recesivni GE tip-1 iz grupe a koja je prilično heterogena. Svi pacijenti imaju tendenciju da imaju naboranu koču sa hernijama (umbilikalnim, ingvinalnim, dijafragmatičnim) i facijalnim dismorfizmom.[15]

GE je takođe komponenta nekoliko dodatnih sindroma. Najpoznatiji među njima su Kostelov sindrom i hiperostotični patuljasti patuljastost Lens–Majevskog. Kostelo sindrom je autozomno dominantni poremećaj koji karakteriše mekana, opuštena koža vrata, šaka i stopala, sa prekomernim borama i dubokim naborima, koji podsećaju na GE. Cifre imaju tendenciju da budu hiperektenzibilne sa opuštenom kožom i karakterističnim odstupanjem ulnarnog zgloba na zglobu. Obolela deca razvijaju papilome oko nosa, usta i analnih predela, iacanthosis nigricans. Iako se javljaju prenatalni prenatalni rast i polihidramnio, pacijenti imaju tendenciju da postnatalno ne napreduju i imaju karakterističan izgled, sa kraniofacijalnim nalazima koji podsećaju na poremećaje lizozomskog skladištenja. Lice je grubo sa debelim usnama, makroglosijom i relativnom makrocefalijom. Teški nizak rast, mentalna retardacija i hipertrofična kardiomiopatija su druge povezane manifestacije. Kostelo sindrom je rezultat aktiviranja mutacija u HRAS i povezan je sa doživotnim rizikom od maligniteta od 15%, najčešće rabdomiosarkoma. GE je takođe opisana kod dece sa hiperostotičnim patuljastimrastom u vezi sa generalizovanom hiperostozom, proksimalnim simfalangizmom, sindaktilijom, brahidaktilijom mentalnom retardacijom, hipertelorizmom i hipoplazijom gleđi. GE je komponenta MAGES sindroma (makrocefalija, alopecija, GE i skolioza), autozomno recesivnog poremećaja za koji je nedavno otkriveno da je rezultat nedostatka RIN2, proteina koji je u interakciji sa Rab5 u regulisanju endocitoze. Nedostatak RIN2 dovodi do smanjenja fibulina-5 i mikrofibrila. Nedostatak transaldolaze (TALDO) se manifestuje otkazivanjem jetre i cirozom, u kombinaciji sa dismorfnim karakteristikama, hipertrihozom, cutis laka, hemolitičkom anemijom, trombocitopenijom i genitourinarnim malformacijama (pacijenat može umreti u materiici sa hidropsom fetusa).

GE takođe može biti stečeno stanje, bilo u generalizovanom ili lokalizovanom obliku. Kod tipa 1 stečenog oblika GE, loše definisana područja opuštene kože pojavljuju se podmuklo, ali progresivno, obično prvo na licu, a zatim napreduju u cefalokaudadnom pravcu. Razvoju GE često prethodi urtikarijalna erupcija. Emfizem, aneurizme aortesa naknadnom rupturom, a povezane su gastrointestinalne i genitourinarne divertikule. Iako većina pogođene dece nije imala sistemske dokaze o stečenoj GE, dilatacija aorte, emfizem i teška traheobrahiomegalija doveli su do smrti dece sa stečenom GE. Deca mogu razviti tip 1 GE nakon izlaganja leku penicilinu, D-penicilaminu, ili izoniazidu.

Tip 2 je stečene GE laka e post-inflamatorna elastoliza koju karakterišu dobro omeđeni, ne-pruritični eritematozni plakovi koji se pojavljuju na koži tokom perioda od nekoliko dana do nedelja, često u vezi sa groznicom, malaksalošću i perifernom eozinofilijom. Nekoliko dece je razvilo GE nakon Svitovog sindroma, sa delovima GE koji se javljaju na mestima prethodne upale.

Stečena GE je nedavno opisana kod deteta sa ekstenzivnom kožnom mastocitozom. Sistemsko zahvatanje je retko, ali je opisan fatalni aortitis. Zanimljivo je da dete sa stečenim GE prati infestacija koja ima složene heterozigotne mutacije u elastinu i mutaciju fibulina-5 na jednom alelu, što sugeriše da faktori životne sredine mogu izazvati stečenu kutis laksu kod genetski predisponiranih pojedinaca.

Klinička slika

[uredi | uredi izvor]

Klinička prezentacija i način nasleđivanja pokazuju značajnu heterogenost u odnosu na autozomno dominantni, autozomno recesivni ili za H-vezani recesivni obrasci u naslednim oblicima.[3]

Kliničke manifestacije GE mogu se pripisati abnormalnostima elastina . Elastična vlakna su smanjena u papilarnom i gornjem dermisu, dok ona u donjem dermisu prolaze kroz fragmentaciju i granularnu degeneraciju. Slične promene se javljaju i u elastičnom tkivu zahvaćenih unutrašnjih tkiva.[16]

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Terapija za GE je ograničena.[17] Hirurgija može ispraviti divertikule, rektalni prolaps ili kile, a plastična hirurgija može dramatično poboljšati stanje pacijenata, što može biti od velike psihološkom koristi. Za razliku od pacijenata sa drugim kožnim bolestima, pacijenti sa GE nemaju vaskularnu krhkost i rane dobro zarastaju, što omogućava ponovljene procedure za podizanje lica. Studije plućne funkcije mogu pomoći u ranom otkrivanju i lečenju emfizema.

Komplikacije

[uredi | uredi izvor]

Plućni emfizem koji nastaje usled gubitka elastičnog tkiva u plućima je veoma čest. Srčana insuficijencija generalno uzrokovana zahvaćenošću pluća često se vide u detinjstvu. Druge prijavljene plućne komplikacije uključuju pneumotoraks, plućnu fibrozu, rekurentne plućne infekcije, bronhiektazije i traheobronhomegaliju. Različite kardiovaskularne abnormalnosti, uključujući aneurizmu aorte, hipoplaziju i stenozu plućnih arterija i stenozu plućnih zalistaka, prijavljene su kod pacijenata sa oblikom kongenitalnog GE.

Prognoza

[uredi | uredi izvor]

Životni vek nekih pacijenata sa elastolizom možda neće biti značajno smanjen. Pacijenti sa autozomno dominantnom formom imaju normalan životni vek. Autozomno dominantni oblik GE ima pretežno benigni tok; prisutna je manja zahvaćenost kože, sa malo, ili bez ikakvim sistemskim komplikacijama, i normalnim životnim vekom.

Autozomno recesivni oblik je često povezan sa teškim unutrašnjim komplikacijama, kao što su genitourinarni i gastrointestinalni divertikuli, dijafragmatska kila i emfizem koji dovode do hroničnog plućnog srca i smrti u prvih nekoliko godina života.[18][19]

Otprilike jedna polovina slučajeva stečene GE povezana je sa prethodnom inflamatornom erupcijom, kao što je urtikarija, ekcem, multiformni eritem ili vezikularna erupcija, kao i reakcija na penicilin ili druge lekove.[20] Pacijenti sa Vilsonovom bolešću su posebno izloženi riziku zbog elastolitičkih efekata izazvanih dugotrajnim visokim dozama penicilamina agensa za helaciju bakra.[21]

Postinflamatorni oblik stečenog GE karakteriše intenzivna, epizodična kožna inflamacija i rekurentni eritematozni plakovi. Sistemske manifestacije, kao što su groznica, malaksalost i leukocitoza, često prate upalu. Labavost kože koja sledi ograničena je na područja prethodne upale.

Stečena GE je retka kožna manifestacija hematološkog maligniteta, posebno diskrazije plazma ćelija, uključujući multipli mijelom, monoklonalnu gamopatiju neutvrđenog značaja i bolest depozicije teških lanaca.[22][23][24] Predložen je mehanizam destrukcije elastičnog tkiva fiksacijom komplementa sa rezultujućom aktivacijom kaskade komplementa koja na kraju izaziva elastolizu.

Za H-vezana recesivna varijanta GE je retka, sa labavošću kože i abnormalnostima skeleta i genitourinarnog trakta. Elastoliza povezana sa H je identična Ehler-Danlosovom sindromu tipa 1H, a oba stanja su sada poznata kao sindrom okcipitalnog roga.

Hipotireoza usled izolovanog nedostatka tireotropina prijavljena je kod novorođenčeta sa autozomno recesivnim oblikom kongenitalnog oblika GE.[25]

U retkim slučajevima, GE je povezana sa kongenitalnom hemolitičkom anemijom nepoznatog porekla i ranim početkom plućnog emfizema.[26]

Gastrointestinalne manifestacije uključuju divertikulozu, hipertrofičnu piloricnu stenozu (retko)[27] i rekurentni ileus.[28]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Bayart, Cheryl B.; Brandling-Bennett, Heather A. (2018), Congenital and Hereditary Disorders of the Skin, Elsevier, str. 1475—1494.e1, ISBN 978-0-323-40139-5, Pristupljeno 2024-01-20 
  2. ^ Uitto, Jouni (2013), Heritable Diseases Affecting the Elastic Fibers, Elsevier, str. 1—30, ISBN 978-0-12-383834-6, Pristupljeno 2024-01-20 
  3. ^ a b Kumar, Piyush; Savant, Sushil S; Das, Anupam (2016). „Generalized acquired cutis laxa type 1: a case report and brief review of literature”. Dermatology Online Journal. 22 (3). ISSN 1087-2108. doi:10.5070/d3223030369. 
  4. ^ a b v g „Cutis Laxa (Elastolysis): Practice Essentials, Pathophysiology, Epidemiology”. emedicine.medscape.com. 2022-03-04. 
  5. ^ Redmond, John Mark (2018), Genetic Basis of Aortic Disease, Elsevier, str. 91—100, Pristupljeno 2024-01-20 
  6. ^ Paller, Amy S.; Mancini, Anthony J. (2016), Hereditary Disorders of the Dermis, Elsevier, str. 119—135.e6, Pristupljeno 2024-01-20 
  7. ^ Hu, Qirui; Reymond, Jean-Louis; Pinel, Nicole; Zabot, Marie-Therese; Urban, Zsolt (2006). „Inflammatory Destruction of Elastic Fibers in Acquired Cutis Laxa Is Associated with Missense Alleles in the Elastin and Fibulin-5 Genes”. Journal of Investigative Dermatology. 126 (2): 283—290. ISSN 0022-202X. doi:10.1038/sj.jid.5700047. 
  8. ^ Paller, Amy S.; Mancini, Anthony J. (2011), Hereditary Disorders of the Dermis, Elsevier, str. 115—129, Pristupljeno 2024-01-20 
  9. ^ Urban, Zsolt; Hucthagowder, Vishwanathan; Schürmann, Nura; Todorovic, Vesna; Zilberberg, Lior; Choi, Jiwon; Sens, Carla; Brown, Chester W.; Clark, Robin D. (2009). „Mutations in LTBP4 Cause a Syndrome of Impaired Pulmonary, Gastrointestinal, Genitourinary, Musculoskeletal, and Dermal Development”. The American Journal of Human Genetics. 85 (5): 593—605. ISSN 0002-9297. doi:10.1016/j.ajhg.2009.09.013. 
  10. ^ Randle HW, Muller S (jun 1983). „Generalized elastolysis associated with systemic lupus erythematosus”. Journal of the American Academy of Dermatology. 8 (6): 869—73. PMID 6345611. doi:10.1016/S0190-9622(83)80019-X. .
  11. ^ Pope, F.M. (2001), Cutis Laxa, Elsevier, str. 497—499, Pristupljeno 2024-01-20 
  12. ^ Morrell, Dean S.; Burkhart, Craig N.; Siegel, Dawn (2008), Selected Hereditary Diseases, Elsevier, str. 477—501, Pristupljeno 2024-01-20 
  13. ^ Vanakker, Olivier; Callewaert, Bert; Malfait, Fransiska; Coucke, Paul (2015-08-24). „The Genetics of Soft Connective Tissue Disorders”. Annual Review of Genomics and Human Genetics. 16 (1): 229—255. ISSN 1527-8204. doi:10.1146/annurev-genom-090314-050039. 
  14. ^ Callewaert, Bert; Renard, Marjolijn; Hucthagowder, Vishwanathan; Albrecht, Beate; Hausser, Ingrid; Blair, Edward; Dias, Cristina; Albino, Alice; Wachi, Hiroshi (2011). „New insights into the pathogenesis of autosomal‐dominant cutis laxa with report of fiveELNmutations”. Human Mutation. 32 (4): 445—455. ISSN 1059-7794. doi:10.1002/humu.21462. 
  15. ^ Morava, E; Lefeber, D J; Urban, Z; de Meirleir, L; Meinecke, P; Gillessen Kaesbach, G; Sykut-Cegielska, J; Adamowicz, M; Salafsky, I (2007-10-31). „Defining the phenotype in an autosomal recessive cutis laxa syndrome with a combined congenital defect of glycosylation”. European Journal of Human Genetics. 16 (1): 28—35. ISSN 1018-4813. doi:10.1038/sj.ejhg.5201947. 
  16. ^ Monahan, Timothy P.; Cohen, Bernard A.; Siegfried, Elaine C. (2005), Congenital and Hereditary Disorders of the Skin, Elsevier, str. 1483—1502, ISBN 978-0-7216-9347-7, Pristupljeno 2024-01-20 
  17. ^ Gardeitchik, T.; Morava, E. (2013), Cutis Laxa, Elsevier, str. 254—257, Pristupljeno 2024-01-20 
  18. ^ Nozaki, F.; Kusunoki, T.; Okamoto, N.; Yamamoto, Y.; Miya, F.; Tsunoda, T.; Kosaki, K.; Kumada, T.; Shibata, M.; Fujii, T. (avgust 2016). „ALDH18A1-related cutis laxa syndrome with cyclic vomiting”. Brain Dev. 38 (7): 678—84. PMID 26829900. S2CID 206315735. doi:10.1016/j.braindev.2016.01.003. .
  19. ^ Callewaert BL, Urban Z, Pagon RA, Adam MP, Ardinger HH, Wallace SE, et al. LTBP4-Related Cutis Laxa. 1993.
  20. ^ Vajdi T, Lee WW, Paravar T. „Penicillamine-associated cutis laxa and milia en plaque - case report and review of cutaneous changes associated with penicillamine”. Dermatol Online J. 22 (5). 2016-05-15. 
  21. ^ Hill, V.A.; Seymour, C.A.; Mortimer, P.S. (mart 2000). „Penicillamine-induced elastosis perforans serpiginosa and cutis laxa in Wilson's disease”. British Journal of Dermatology. 142 (3): 560—1. PMID 10777259. S2CID 72673405. doi:10.1046/j.1365-2133.2000.03379.x. .
  22. ^ Gonzalez-Rodriguez AJ, Bella-Navarro R, Ramon Quiles D, Jorda-Cuevas E (maj 2014). „[Acquired cutis laxa associated with monoclonal gammopathy and lambda light chain deposition disease]”. Dermatol Online J. 20 (5): 22611. .
  23. ^ New, H. D.; Callen, J. P. (mart 2011). „Generalized acquired cutis laxa associated with multiple myeloma with biphenotypic IgG-? and IgA-? gammopathy following treatment of a nodal plasmacytoma”. Arch Dermatol. 147 (3): 323—8. PMID 21422340. doi:10.1001/archdermatol.2011.26. .
  24. ^ o'Malley, John T.; d'Agati, Vivette D.; Sherman, William H.; Grossman, Marc E. (2014). „Acquired Cutis Laxa Associated with Heavy Chain Deposition Disease Involving Dermal Elastic Fibers”. JAMA Dermatology. 150 (11): 1192—1196. PMID 25133950. doi:10.1001/jamadermatol.2014.725. 
  25. ^ Koklu, Esad; Gunes, Tamer; Ozturk, Mehmet Adnan; Akcakus, Mustafa; Buyukkayhan, Derya; Kurtoglu, Selim (2007). „Cutis laxa associated with central hypothyroidism owing to isolated thyrotropin deficiency in a newborn”. Pediatr Dermatol. 24 (5): 525—8. PMID 17958802. S2CID 21036294. doi:10.1111/j.1525-1470.2007.00509.x. 
  26. ^ Anderson, Carol E.; Finklestein, Jerry Z.; Nussbaum, Eliezer; Larson, Eunice J.; Halpern, Roy; Uitto, Jouni; Tanaka, Kouichi R. (avgust 1984). „Association of hemolytic anemia and early-onset pulmonary emphysema in three siblings”. J Pediatr. 105 (2): 247—51. PMID 6747755. doi:10.1016/s0022-3476(84)80121-3. .
  27. ^ Alehossein, Mehdi; Pourgholami, Masoud; Kamrani, Kamyar; Soltani, Mohammad; Yazdi, Afshin; Salamati, Payman (jun 2013). „Radiologic findings in cutis laxa syndrome and unusual association with hypertrophic pyloric stenosis”. Iran J Radiol. 10 (2): 94—8. PMC 3767021 Slobodan pristup. PMID 24046787. doi:10.5812/iranjradiol.4064. .
  28. ^ Bharadwaj, Shishira; Shrestha, Prakash; Gohel, Tushar D.; Singh, Maninder (2014). „Cutis laxa presenting as recurrent ileus”. Gastroenterology Report. 4 (1): 77—79. PMC 4760055 Slobodan pristup. PMID 25008264. doi:10.1093/gastro/gou045. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Генерализована_еластолиза&oldid=28843997”