Пређи на садржај

Георге Попович (сликар)

С Википедије, слободне енциклопедије
Георге Поповић
Аутопортрет (1882)
Датум рођења5. октобар 1859
Место рођењаЈаши
Датум смрти24. фебруар 1933
Место смртиЈаши

Георге Поповић (рум. Gheorghe Popovici; Јаши, 5. октобар 1859, Јаши — Јаши 24. фебруар 1933) био је румунски сликар и дизајнер у академском стилу.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Дјетињство је провео у Хотину, тада у саставу Руске империје. Средње школе је похађао у Јашију, дипломиравши у Школи лијепих умјетности (рум. Școala de Arte Frumoase) 1883. године. Захваљујући свом таленту, добио је државну стипендију за студирање у Риму, а затим Паризу, гдје је радио са Леоном Бонаом, упијајући и културне утицаје и умјетничке технике. Године 1900. на Свјетској изложби, изазвао је одушевљење критике приказом Хорејиног погубљења.[1]

По повратку кући, 1899. године постављен је за професора сликарства и композиције у Школи лијепих умјетности, у којој је претходно дипломирао. Од 1911. до 1929. године, био је њен директор. Међу његовим ученицима издвајају се Николаје Тоница, Штефан Димитреску, Камил Ресу и Аурел Баешу.[2]

Једно вријеме је био и директор школске библиотеке, која је касније постала музеј умјетности. Наиме, током Првог свјетског рата, док је друга пошиљка румунског блага спремана за превоз у Москву, у библиотеци је скрио позната умјетничка дјела из тог краја, која су постала основа за музеј.[3]

Године 1926, осликао је капелу Палате митрополије у Јашију; издвајају се два уљана мурала која приказују Никејски сабор и Сабор у Јашију.[4]

Сахрањен је на гробљу Етернитатеа у Јашију.[4]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Salju4D: Situs Togel Online Terbaik 2023”. cronicaromana.com. Приступљено 2024-08-04. 
  2. ^ „Gheorghe Popovici, pictor”. www.ziarulevenimentul.ro (на језику: румунски). Приступљено 2024-08-04. 
  3. ^ "In Memoriam Pictorul Gheorghe Popovici" @ Evenimentul.
  4. ^ а б „Evenimentul.ro › Rubrici › Pictorul Gheorghe Popovici”. archive.is. 2012-08-02. Архивирано из оригинала 02. 08. 2012. г. Приступљено 2024-08-04.