Хотин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хотин
Хотин
Khotyn fortress 7.jpg

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Украјина
Област Черновачка област
Становништво
Становништво
 — 2007. 10.438
Географске карактеристике
Координате 48°30′ СГШ; 26°30′ ИГД / 48.5° СГШ; 26.5° ИГД / 48.5; 26.5Координате: 48°30′ СГШ; 26°30′ ИГД / 48.5° СГШ; 26.5° ИГД / 48.5; 26.5
Временска зона UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина 191 м
Површина 20,39 км2
Хотин на мапи Украјине
Хотин
Хотин
Хотин на мапи Украјине

Хотин, заст. Хоћин (укр. и рус. Хотин, рум. Hotin, пољ. Chocim) мали је историјски град у западној Украјини у Черновачкој области. Године 2007. имао је око 10.500 становника. Налази се на десној обали реке Дњестар, 69 километара североисточно од Черниваца у северној Бесарабији.

Историја[уреди]

Током 10. века Хотин је био град у Кијевској Русији, затим у кнежевини Галиција-Волинија, а од 1373. у кнежевини Молдавија. У 16. веку, град је кратко био део Пољске.

У Хотинској бици 1621, удружена пољско-козачка војска је поразила турску армију. Исти противници су се поново сукобили под Хотином 11. октобра 1673. Тада је Јан Собјески предводио победничку војску Пољака, Козака и Молдаваца.

Османско царство је успело да заузме Хотин и околину 1711. У Хотину је рођен турски велики везир Мустафа Барјактар (Алемдар Мустафа-паша).

Од 1739. до 1812. град су више пута наизменично заузимали Руси и Турци. Хотин је коначно припао Русији одредбама Букурешког мировног уговора 1812.

Град је после Првог светског рата прикључен Румунији, против чега је становништво подигло устанак 1919. Хотин је 28. јула 1940. прешао под совјетску контролу, а од краја Другог светског рата административно припада совјетској Украјини.

Историјски, Хотин је био значајан центар јеврејске културе. У њему су стварали многи књижевници и песници.

Данас у месту живи 72% Украјинаца, 16% Руса, 8% Јевреја и 4% Румуна.

Историја Хотина као инспирација уметника[уреди]

Спољашње везе[уреди]