Димитрије Јовановић
Димитрије Јовановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Димитрије Јовановић |
Датум рођења | 20. април 1949. |
Место рођења | Обрва, ФНРЈ |
Књижевни рад | |
Најважнија дела | Усамљености |
Димитрије Јовановић (Обрва код Краљева, ФНРЈ, 20. април 1949) српски је сатиричар и песник.
Живот и стваралаштво
[уреди | уреди извор]Рођен је у Обрви код Краљева од оца Петра и мајке Јелене, 1949. године. Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Скопљу. Пише поезију, сатиру и преводи с македонског. Оснивач је и доживотни председник Краљевског сатиричног круга. Радио је у просвети и култури. Бавио се издаваштвом (Агенција за издавачку делатност "Брана Цветковић"). Био је први уредник опозиционог листа "Краљевачке новине", који је 1996. године излазио у Краљеву. Сада живи и не ради у Краљеву.
Добитник је прве награде на III светском фестивалу хумора и сатире »Златна кацига« у Крушевцу, 1995. године и друге награде за афоризам на II фестивалу афористичара Југославије у Сврљигу 1998. године. Заступљен је у лексикону „Ко је ко у српском хумору, сатири и карикатури“ (Ошишани јеж, Београд, 1998), антологији "Враг и шала - пола столећа српског афоризма" Витомира Теофиловића (Гутенбергова галаксија, Београд, 2000) и „Антологији мудрости“ Владимира Шојхера (Веће, Москва, 2007).
Библиографија
[уреди | уреди извор]Објавио је књиге:
- (П)освета, сатирични афоризми и епиграми, 1985.
- Блефери, сатирични афоризми и епиграми, 1986.
- Деда и змија, сатирична проза, 1987.
- Тешка ноћ, сатирични афоризми и епиграми, 1996.
- Тушта и тма, сатирична поезија, 1998.
- Крај душе, поезија, 1998.
- Деда и змија, друго и допуњено издање, 2002.
- Коцкарница идеала, сатирична поезија, 2002.
- Анђео љубави, антологија српске љубавне поезије (три издања) 2003, 2005, 2011.
- Анђео туге, антологија српске песимистичке поезије, 2003.
- У градском парку, поезија, 2003.
- Усамљености, поетска проза, 2005.
- Џукеле мира, сатирични афоризми, 2005.
- Преци, поезија, 2005.
- Пре него се све погаси, поезија, 2006.
- Пре вина[мртва веза], поезија, 2009.
- Пре него се све погази, сатирични афоризми, 2011.
- Дах предака, поезија, 2011.
- Усамљености II, поетска проза, 2011.
- Још кад би писци престали да пишу, сатирични афоризми, 2011.
- Па шта, сатирична поезија, 2011.
- Равње, поема, 2013.
- Проклетство наде, поезија, 2014.
Реч критичара
[уреди | уреди извор]"Да ли је Димитрије Јовановић ималац мајсторског песничког писма? Ја мислим да јесте.
Да ли његова поезија, у свој својој очишћености, у свој својој сведености на суштину, чак и без (не)потребних песничких украса - јесте добра поезија? Ја мислим да јесте.
Да ли је песнику, имаоцу мајсторског писма, потребан тумач (читај - критичар, објашњавач онога о чему је, како и зашто писао?) Ја мислим да није.
Зашто онда ово ја пишем? Зато јер/како нема/праве чаше/тако ни песме праве/нема/него лутање само/из/сна у сан/ - па је потребно да неко (макар то био и ја, последњи од свију, прегрешан и сасвим недостојан) - пожели Димитрију да му лутање из сна у сан никада не престане. На радост свих нас. Да имамо шта читати и над чим се замислити. Да се милом Богу помолимо да и наша реч буде тако шкрта, а да тако јечи, зрачи и значи."[1] - Милош Јанковић
"Једина могућа песникова позиција у модерном свету је "сам против свих" и Јовановић је један од освајача те језиве шампионске титуле. Личности као што је Јовановић, кукавички шутој српској књижевности, увелико недостаје. Његовој поезији се може што-шта приговорити, али она ретко када виси у празном: има свој, "као крв неопходан" разлог, јер је одговор. И - јер је духовна вертикала моста - од предака ка потомцима.[2] - Владимир Јагличић
"Ова збирка је истински концентрат интоксикацијских концентрата екстазе - обиље духа и речи, уздаха и слова - тако ретка у свакој поезији, готово потпуно одсутна у савременом поетском писму! Многе од ових песама су препуне дословно несварљиве лепоте - тотем духа љубави - тог последњег непораженог ратника на страни људске слободе у рату против глобалне деперсонализације."[3] - Ferid Muhić
Десет одабраних афоризама
[уреди | уреди извор]- Тупаџије највише шиље.
- Нисам кукавица иако пазим где подмећем јаја.
- Овангарда је на челу оваца.
- Пси рата су племенита раса у односу на џукеле мира!
- Овог пута смо поред мотке усрали и заставу!
- Не вреди оштрити оловку кад је мисао тупа.
- У скупштини свака клупа је магарећа.
- Ко пије зло не мисли! Ко мисли не трезни се!
- Много је Срба изгинуло, али зато ово што је остало не вреди ништа.
- Мајмуни немају отаџбину![4]
Прикази
[уреди | уреди извор]- Зоран Туцаковић: СЛОВО О ПЕСИМИСТИЧКОМ ОПТИМИЗМУ
- Душан Стојковић: ПЕСМЕ ДИМИТРИЈА ЈОВАНОВИЋА ИЛИ ВРХОВИ СНОВА
- Анђелко Ердељанин: ПЕСНИК ИЗ ОБРВЕ[5]
- Зоран Туцаковић: О ПРОКЛЕТСТВУ НАДЕ[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Милош Јанковић: Шкрта реч која лечи, у: Дах предака, Беоштампа, Београд, 2011. pp. 87–89
- ^ Владимир Јагличић: Пут патње у очима, у: Проклетство наде, Медија клуб Навигатор, Краљево, 2014. pp. 101–105
- ^ Ферид Мухић: Димитрије, поезија, у: Пре вина, Књижевни клуб, Краљево, 2009. pp. 5–7
- ^ Избор из књига: (П)освета, Блефери, Тешка ноћ, Џукеле мира, Пре него се све погази и Још кад би писци престали да пишу.
- ^ Песник из Обрве у: БДЕЊЕ број 17, 16. април 2008, поглавље "Тумачења", pp. 167–168
- ^ О проклетству наде, текст изговорен на промоцији књиге "Проклетство наде" одржаној 18. 02. 2014. године у кафани "Кисекана" (Рибница, Краљево)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Јежевдан, 5. јануар 2015. године, Позориште "Славија"
- Амбасадор мурала у Краљеву Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2015)