Владимир Јагличић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Јагличић
Датум рођења (1961-11-04)4. новембар 1961.(56 год.)
Место рођења Крагујевац
 ФНРЈ

Владимир Јагличић (Крагујевац, 4. новембар 1961) је српски песник, преводилац, прозаист, књижевни критичар. Основну школу завршио је у Горњој Сабанти, а Гимназију и Правни факултет у Крагујевцу, у коме живи од 1975.[1][2]

Прве песме објавио је 1981. године у једном студентском зборнику. Уређивао је неколико листова и часописа (Погледи, Шумадија, Књижевне новине, Знамен, Кораци, Липар) и био репортер крагујевачког листа Светлост.

Песник[уреди]

Јагличић је објавио следеће песничке збирке:

  • „Погледај дом свој“ (1990, Са Ј. Јанковићем и С. Миленићем)
  • „Изван ума“ (1991)
  • „Три обале“ (1991, Са Ј. Јанковићем и Славицом Величковић)
  • „Тамни врт“ (1992)
  • „Усамљени путник“ (1994)
  • „После рата“ (1996)
  • „У горама“ (1996)
  • „Србија земља“ (1996)
  • „Сенке у дворишту“ (1996)
  • „Врело“ (1997)
  • „Милановачким друмом“ (1997)
  • „Неповратно“ (1998)
  • „Књига о злочину“ (2001)
  • „Ране песме“ (2001)
  • „Куда куде“ (2001)
  • „Пред ноћ“ (2002)
  • „Немој да ме зовеш“ (2002)
  • „Пре него одем“ (Изабране песме, 2004)
  • „Песме“ (Москва 2006, плакета изабраних песама, двојезично)
  • „Јутра“ (2008)
  • „Поседи“ (2011)
  • "Стуб" (2013)
  • "Предграђе хоризонта" (2017)

Саставио је следеће антологије:

  • „Када будемо трава“ (1998, антологија савремене српске поезије, песници рођени после 1945. године)
  • „Певачи уснуле престонице“ (2006, 2008, два века поезије крагујевачких песника)
  • „Срце земље“ (2006, преводиоци Крагујевца)

Прозаист[уреди]

Прву причу, „Кауч“, награђену откупном наградом, објавио је 1987. године, у приштинском „Јединству“. До сада је објавио око три стотине кратких прича (највише у оквиру рубрике „Шумадијске приче“ коју је имао у крагујевачком недељнику „Светлост“, од 1999. до 2007. године, и у недељнику "Новине крагујевачке" од 2012. до 2015. године), као и четири романа:

  • „Старац са Пиваре“ (Београд, 2003)
  • „Холендери“ (Крагујевац, 2005)
  • „Месојеђе“ (Пожаревац, 2006)
  • "Светлости очију" (Бернар, Београд 2014)

Такође, објавио је и збирку прича:

  • "Ево мртав лежим у земљи Србији" (Бернар, 2013)

Преводилац[уреди]

Јагличић је са руског језика превео следеће књиге:
  • Варлам Шаламов: „После Колиме“ (1990, изабране песме)
  • Николај Гумиљов: „Ломача“ (1992, изабране песме)
  • Игор Шафаревич: „Русофобија“ (1993, огледи)
  • Александар Блок : „Изабране песме“ (1994)
  • Антологија руске поезије осамнаестог и деветнаестог века“ (1994)
  • Бабкен Симоњан: „Кроз балкански огањ“ (1994, публицистика, са групом аутора)
  • Бабкен Симоњан: „Мирис домовине“ (1994, изабране песме, са групом аутора)
  • Арсениј Тарковски: „Бити то што јеси“ (1995, изабране песме)
  • Игор Шафаревич: "Социјализам као појава светске историје“ (1997, огледи)
  • Песници распете Русије (1997, зборник, са В. Димитријевићем)
  • Задушнице (Антологија песника руске искони, 1998, са Ј. Јанковићем, М. Вуковићем и Л. Радуловићем)
  • Јуриј Воробјовски: „Куцање о златна врата“ (1999, огледи, друго издање 2010, Романов, Београд)
  • Максимилијан Волошин: „Апотеоза сна“ (1998, огледи)
  • Иван Иљин: „Појуће срце“ (1999, огледи, Светигора, Цетиње; друго, проширено и допуњено издање 2010, Бернар, Стари Бановци)
  • Владимир Мајаковски: „Облак у панталонама“ (2000, изабране песме)
  • Валериј Брјусов: „Огледало сенки“ (2000, изабране песме)
  • Јуна Мориц: „Лице“ (2000, изабране песме)
  • Иван Иљин: У потрази за праведношћу (2001, огледи)
  • Иван Иљин: Пред буктавим загонеткама Господњим (2001, огледи, Светигора, Цетиње)
  • Максимилијан Волошин: Кимерија (2001, Изабране песме, сепарат часописа „Дрво живота“)
  • Евгениј Винокуров: Ритам (2001, изабране песме, сепарат часописа „Дрво живота“)
  • Николај Љесков: На крају света (2002, приче)
  • Рамајана (2003, древни индијски еп, изложен у прози)
  • Георгиј Иванов: Петроградске зиме (2004, мемоари)
  • Владимир Одојевски: Силфида (2005, фантастичне приче)
  • Булат Окуџава; Поезија (2006, изабране песме)
  • Вјачеслав Иванов: Звезде водиље (2006, изабране песме)
  • Константин Баљмонт: Сунце и месечина (2007, изабране песме)
  • Светлана Савицка: Не данас (2008, изабране песме, са Н. Милосављевићем)
  • Николај Љесков: Запечаћени анђео (избор прича, 2009, с П. Митропаном)
  • Иван Иљин: Загледан у живот (2010, огледи)
  • Иван Иљин: Поглед у даљину (2010, огледи, с Р. Божићем)
  • Иван Буњин: Три рубље (2010, приче, с групом преводилаца)
  • Алексеј Лосев: Жена-философ (роман, Бернар 2011)
  • Владислав Ходасевич: Некропола (мемоари, Краљево 2011)
  • Антологија руске модерне приче (у четири књиге, од Толстоја до Шаргунова, издавач Бернар, Београд-Стари Бановци, 2011)
  • Василиј Гросман: Неколико тужних дана (Изабране приче, издавач Бернар, 2012)
  • Аркадиј Аверченко: Отац (Изабране приче, издавач Бернар, 2012)
  • Иван Буњин: Гробљанска трава (Изабране песме, са Л. Захаровом, издавач Бернар, 2012)
  • Фјодор Тјутчев: Два јединства (Изабране песме, Вахазар-Игам, Москва/Београд, 2013)
  • Сергеј Шелковиј: Данас/Днес (Изабране песме, двојезично, на руском и српском, Харков 2013)
  • Иван Буњин: Дневници (2013, Бернар)
  • Николај Љесков: Некрштени поп (2014, Бернар)
  • Александар Куприн: Соломонова звезда (Бернар, 2014)
  • Роман Сенчин: Атинске ноћи (Бернар, 2014)
  • Александар Блок: Нико натраг вратити се неће (Са С. Раичковићем, Изабране песме, Вахазар-Играм, Москва/Београд, 2015)
  • Новела Матвејева: Караван (Са М. Сибиновићем, Изабране песме, двојезично, Вахазар-Играм, Москва/Београд 2015)
  • Вјачеслав Иванов/Михаил Гершензон: Преписка из два ћошка (Бернар, Стари Бановци 2015)
  • Антологија руске поезије двадесетог века (Сребрни век, два тома): Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци 2015.
  • Михаил Љермонтов: Пехар живота (двојезично, Москва-Београд 2016, с групом преводилаца)
  • Протојереј Андреј Ткачов: Теби и мени Бог је написао писмо (Бернар, 2016, са Славицом Величковић)
  • Леонид Мартинов; Чисто небо (с другим преводиоцима, двојезично, Београд-Москва 2017)
  • Николај Заболоцки: Све што је било у души (с другим преводиоцима, двојезично Београд-Москва 2017)
  • Арсениј Тарковски: Само и тог је мало (с другим преводиоцима, двојезично, Београд-Москва 2017)
  • Осип Мандељштам: Веку мој, звери моја (с другим преводиоцима, двојезично, Беорад-Москва 2017)
  • Николај Гумиљов: Залутали трамвај (с другиом преводиоцима, двојезично, Београд-Москва 2017)
  • Николај Бурљајев: Иван Вољнов (поема, Глобосино, Београд 2017)
  • Александар Неверов: Ташкент, град хлебни (роман, Ободско слово, Подгорица 2017)


Са француског језика:

Са енглеског језика:

  • Danse macabre, (2009, антологија англојезичког песништва од четрнаестог до двадесетог века, троброј часописа „Липар“, Крагујевац)

Са немачког језика:

Хуго фон Хофманстал: Балада о животу (2000, са Н. Живковићем и Н. Живановићем)

Награде[уреди]

  • Милош Црњански
  • Бранко Миљковић
  • „Милош Н. Ђурић“
  • Свети Сава“ (у Републици Српској)
  • Октобарска награда града Крагујевца
  • Григорије Елезовић
  • Јован Грчић Миленко
  • Печат вароши сремскокарловачке
  • »Дрво живота« београдских Заветина
  • "Раде Драинац"
  • Златно перо Русије
  • Петровдански вијенац
  • Шушњар
  • Хаџи Драган Тодоровић (за циклус песама)
  • Златна значка Културно-просветне заједнице Србије
  • Медаља „Најбољи аутор новог миленијума“ за поезију, Москва 2011.
  • Диплома имена Шекспира (са медаљом) „за високо мајсторство у превођењу руских аутора на српски језик“, Москва 2011.
  • Одзиви Филипу Вишњићу, 2013
  • Ђурђевданска награда града Крагујевца, 2016

Књиге на интернету[уреди]

Референце[уреди]