Драга Спасић
Драга Спасић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 11. фебруар 1876. |
Место рођења | Ваљево, Краљевина Србија |
Датум смрти | 29. јул 1938.62 год.) ( |
Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
Драга Спасић, (рођ. Стефановић; Ваљево, 11. фебруар 1876 — Београд, 29. јул 1938) била је српска позоришна глумица и оперска певачица, једна од најобдаренијих и најомиљенијих личности у историји српског музичког позоришта.[1][2]
Почеци[уреди | уреди извор]
У Ваљеву је завршила основну школу и четири разреда гимназије, а у Београду учитељску школу. Две године је радила као учитељица[1] да би 1896. дебитовала у Народном позоришту у Београду.[3] Тамо је радила до 1897. када прелази Српско народно позориште у Новом Саду.
Усавршавање[уреди | уреди извор]
Соло певање је завршила у Бечу код професора Филипа Форстена. По повратку у Нови Сад је стекла славу као једна од најбољих и најомиљенијих глумица и оперских певачица у Војводини.[1] За Српско народно позориште је радила до 1908. године, након чега поново одлази у Београд у своју прву позоришну кућу. У Народном позоришту је била активна до 1925. године, а ради професионалног усавршавања, поново је краће време боравила и у Паризу.
Први светски рат[уреди | уреди извор]
Током првог светског рата, добровољно се ангажовала као болничарка у Окружној болници у Нишу, а тамо је повремено и приређивала концерте рањеницима.
Два позоришта[уреди | уреди извор]
Након завршетка рата, Драга Спасић се поново враћа у Београд и у Народном позоришту ради до 1925. године. Током тог периода често гостује у Српском народном позоришту и на тај начин остаје верна обема својим позоришним кућама.
Савршена улога, спрам ње и награда[уреди | уреди извор]
Драга Спасић се истакла у оперетама и комадима с певањем. Нарочито је пленила својим извођењем насловне улоге Коштане Борисава Станковића. Та улога је крунисала њену двадесетпетогодишњу каријеру, а о квалитету тог извођења сведочи и признање које је добила. Наиме, указујући јој посебну част, сам писац драме, Бора Станковић, јој уручује ловоров венац.
Гостовања[уреди | уреди извор]
Свој неисцрпни репертоар народних песама пронела је кроз Америку (1924), где је била гост српских исељеника.
Такође је са великим успехом, гостовала и у Бугарској.[1]
Високи квалитети у опери и драми[уреди | уреди извор]
Својим динамичним темпераментом, осећајношћу, даром за глуму, сигурном певачком техником и лепом појавом, Драга Спасић је умногоме допринела утемељењу српске музичке културе. У листу Позориште, 1901. године (када је Драга Спасић имала свега 25 година), Јован Грчић о њој пише следеће: „Сад је већ јасно - има прекрасан глас, чист и јасан, милу појаву, разумну интелигенцију”.[1]
Била је примадона београдске Опере. За свој рад је одликована и орденима Светог Саве и Југословенске круне IV реда.
Одјеци[уреди | уреди извор]
Новосадска средина у којој је релативно кратко боравила, прихватила ју је као једну од најзначајнијих личности градске културне баштине. О томе сведочи улица названа њеним именом и биста постављена испред споредног улаза у СНП, рад Радмиле Граовац (1981).
Најзначајније улоге[уреди | уреди извор]
У табели су пописане најзначајније улоге.
Жанр | Улога | Комад | Аутор |
---|---|---|---|
У комадима са певањем: | Ката | РИЂОКОСА | Шандор Лукачи |
Јелка Чизмићева | СЕОСКА ЛОЛА | Еде Тот | |
Ружа | ДЕВОЈАЧКА КЛЕТВА | Љубомир Петровић Љубинко; Даворин Јенко | |
Коштана | КОШТАНА | Борисав Станковић; | |
У оперетама: | Розалинда | СЛЕПИ МИШ | Јохан Штраус |
Дениза | МАМЗЕЛ НИТУШ | Флоримон Ронже-Ерве | |
Илонка | АГНЕСА | ||
У операма: | Неда | ПАЈАЦИ | Руђеро Леонкавало |
Сантуца | КАВАЛЕРИЈА РУСТИКАНА | Пјетро Маскањи | |
Агата | ЧАРОБНИ СТРЕЛАЦ | Карл Марија фон Вебер | |
Леонора | ТРУБАДУР | Ђузепе Верди | |
Агата | ВИЛЕЊАК | Карл Марија Вебер | |
Мими | БОЕМИ | Ђакомо Пучини | |
Лола | ВЕРТЕР | Жил Масне | |
У драмама: | Јулија | ПРИСНИ ПРИЈАТЕЉИ | Викторијен Сарду |
Ана Демби | КИН | Александар Дима Отац |
Крај[уреди | уреди извор]
Драга Спасић је дуго и тешко боловала и умрла у Београду 1938. године у својој 62. години.
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Ваљевка Драга Спасић (12. јун 2016)
- Г-ђа Драга Спасић - О двадесетпетогодишњици уметничког рада ("Политика", 14. мај 1923)